Википедија

Универзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена

Универзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена (такође зван ЛМУ или Универзитет у Минхену, на немачком: Ludwig-Maximilians-Universität München) јавни је истраживачки универзитет лоциран у Минхену у Немачкој.

Универзитет у Минхену
Ludwig-Maximilians-Universität München
Минхен
лат. Universitas Ludovico-Maximilianea Monacensis
ТипЈавни
Оснивање1472. год.; пре 552 године (1472) (као Универзитет у Инголштату до 1802)
Буџет€682,0 милиона (без универзитетске болнице)[1]
РекторБернд Хубер
Академско особље6.017[1]
Административно
особље
8.066[1]
Број студената51.025[1]
ЛокацијаМинхен, Баварска, Немачка
Нобеловци42 (октобар 2019)
БојеЗелена и бела
   
АфилијацијеНемачки универзитети изврсности
Europaeum
LERU
Веб-сајтwww.en.uni-muenchen.de
Университy оф Муницх лого

Универзитет у Минхену је шести најстарији универзитет у Немачкој са континуираним постојањем.[н 1] Првобитно успостављен у Инголштату 1472. године заслугом војводе Лудвика IX од Баварске-Ландшута, универзитет се 1800. године преселио у Ландшут под покровитељством Баварског краља Максимилијана I када су Французи претили Инголшадту, пре него што га је краљ Лудвиг I Баварски преселио на данашње место у Минхену 1826. Године 1802, краљ Баварске Максимилијан I је универзитет званично назвао Лудwиг-Маxимилианс-Университäт у своју, као и част првобитног оснивача универзитета.[2]

Универзитет у Минхену повезан је са 42 нобеловца (према подацима из октобра 2019). Међу њима су били Вилхелм Рендген, Макс Планк, Вернер Хајзенберг, Ото Хан и Томас Ман. Папа Бенедикт XVI такође је био студент и професор на овом универзитету. Међу значајним бившим студентима, особљем и истраживачима су, између осталих, Рудолф Пејерлс, Јозеф Менгеле, Рихард Штраус, Валтер Бењамин, Јозеф Кампбел, Мухамед Икбал, Мери Стоупс, Волфганг Паули, Бертолт Брехт, Макс Хоркхајмер, Карл Лоевенштајн, Карл Шмит, Густав Радбрач, Ернст Касирер, Ернст Блох, Конрад Аденауер, Јован Павловић. ЛМУ је недавно добио титулу „Универзитет изврсности” у оквиру Немачке иницијативе за изврсност универзитета.

ЛМУ је тренутно други по величини универзитет у Немачкој у погледу студентске популације; У зимском семестру 2015/2016, универзитет је имао укупно 51.025 матрикулираних студената. Од тога је било 8.671 бруцоша, док је међународних студената било 7.812 или скоро 15% студентске популације. У погледу оперативног буџета, универзитет у 2017. години бележи укупно 682,0 милиона евра финансирања не рачунајући универзитетску болницу; са универзитетском болницом универзитет је финансиран са укупно око 1,8 милијарди евра.[3]

Академски профил уреди

Предмети и области студија уреди

Упркос Болоњском процесу, којим је укинута већина традиционалних курсева академских диплома, као што су Diplom и Magister Artium, у корист међународно познатијег система бечелора и магистара, Универзитет у Минхену наставља да нуди више од 100 подручја студија са бројним комбинацијама главних и помоћних оредељења.[4]

У складу са интернационализацијом универзитета као популарне дестинације за терцијарне студије, све већи број курсева углавном на дипломским и постдипломским нивоима доступан је и на енглеском језику, како би се олакшао приступ међународним студентима, који могу имају мало или недовољно познавање немачког језика.[5] Неке запажене предметне области које тренутно нуде програме на енглеском језику укључују разне области психологије, физике, као и пословања и управљања.[6]

Факултети уреди

 
ЛМУ-ов Институт за систематску ботанику лоциран у Ботаничкој башти Минхен-Нимфенбург
 
Зграда Хемијског факултета у Мартинсрид кампусу ЛМУ у Минхену

Универзитет се састоји од 18 факултета који надгледају различите департмане и институте.[7] Званична нумерација факултета и недостајући бројеви 06 и 14 резултат су распада и спајања факултета у прошлости. Шумарски факултет са бројем 06 интегрисан је у Технички универзитет у Минхену 1999. године, а факултет број 14 спојен је са факултетом број 13.[8][9][10]

Истраживачки центри уреди

 
Аудимакс

Поред својих 18 факултета, Универзитет у Минхену такође одржава бројне истраживачке центре укључене у бројне међуфакултетске и трансдисциплинарне пројекте који допуњују његове различите академске програме.[11] Неки од ових истраживачких центара резултат су сарадње универзитета и реномираних спољних партнера из академске заједнице и индустрије; на пример, Рахел Карсонов центар за животну средину и друштво успостављен је заједничком иницијативом ЛМУ Минхен и Немачког музеја, док је Парменидов центар за проучавање размишљања проистекао из сарадње Перменидове фондације и Центра за хуману науку ЛМУ Минхен.[12]

Историја уреди

1472–1800 уреди

 
Универзитетске зграде у Инголштату

Универзитет је основан са папинском одобрењем 1472. године као Универзитет у Инголштату (оснивачка права баварског војводе Лудвига IX), са факултетима филозофије, медицине, јуриспруденције и теологије. Његов први ректор био је Христофер Мендел Стеинфелс, који је касније постао кимски бискуп.

У периоду немачког хуманизма, списак универзитетских академика је обухватао имена као што су Конрад Ценлтес и Петрус Апијанус. Теолог Јохан Ецк такође је подучавао на универзитету. Од 1549. до 1773, на универзитет су утицали су језуити и постао је један од центара контрареформације. Језуита Петрус Канисиус је служио као ректор универзитета.

На крају 18. века, универзитет је био под утицајем просветитељства, што је довело до јачег нагласка на природним наукама.

1800–1933 уреди

 
Портрет Макимилијана I Јозефа оф Баварске, по коме је Универзитет у Минхену преименован у 1802.
 
Адолф фон Бајер, Херман Емил Фишер, Јакоб Волхард и други хемичани на ЛМУ токм 1877. године

Године 1800, принц Макимилиан IV Јосип (каснији Макимилиан I, краљ Баварске) преселио је на универзитет у Ландсхут, због француске агресије која је претила Инголштадту током Наполеонских ратова. Године 1802, Универзитет је преименован у Универзитет Лудвиг Макимилијан у част своја два оснивача, Лудвига IX, војводе од Баварске и Макимилијана I, изборника Баварске. Министар просвете, Максимилијан фон Монтгелас покренуо је низ реформи које су настојале да модернизују прилично конзервативни и језуитски настројени универзитет. Године 1826, универзитет је премештен у Минхен, главни град Краљевине Баварске. Универзитет је био смештен у Старој академији док није била завршена нова зграда у Лудвигстрасе. Мештани су били помало критични према броју протестантских професора које је Макимилијан и касније Лудвиг I позвао у Минхен. Њих су називали „Нордлицхтер” (северна светла), а посебно је лекар Јохан Непомук фон Рингсеис био је прилично огорчен због њих.[13]

 
Поглед на Универзитет у Минхену из Амалиенстрасе око 1900. године

У другој половини 19. века универзитет је стекао велику проминенцију у европској научној заједници, привлачивши многе водеће светске научнике. То је такође био период велике експанзије. Од 1903. године, женама је било дозвољено да студирају на баварским универзитетима и до 1918. године, удео женске популације на ЛМУ-у је достигао 18%. Године 1918. Адел Хартман је постала прва жена у Немачкој која је стекла хабилитацију (виши докторат), на ЛМУ-у.

Током Вајмарске Републике, универзитет је и даље био један од водећих светских универзитета, са професорима као што су Вилхелм Рентген, Вилхелм Виен, Ричард Вилстатер, Арнолд Соммрфелд и Фердинанд Зауербрух.

1933–1945 уреди

Током Трећег Рајха, академска слобода је била озбиљно ограничена. Гогине 1943, група Бела ружа, која се састојала од антинацистичких студената, спровела је кампању која се супротстављала националним социјалистима у овој институцији. Универзитет је потом уклонио Курта Хубера, борца из редова нацистичке опозиције, са његовог положаја и поништио му је докторат по његовом хапшењу.

Између 1933. и 1936. године, Карл Ешерих је служио као ректор у Лудвиг Макимилијан универзитету у Минхену, а затим Леополд Келбл од 1936. до 1938. године, Филип Броемсер од 1938. до 1941. године, и на крају, Валтер Вист од 1941. до 1945. године.

1945–садашњост уреди

 
Поглед на главну зграду ЛМУ-а од професора Хубер-Плаца 2017. године
 
Личтоф (атријум)
 
Колонада у првом спрату

Универзитет је наставио да буде један од водећих универзитета Западне Немачке током Хладног рата и у доба након уједињења. Крајем 1960-их, Универзитет је био сцена протеста радикалних ученика.

Данас је Универзитет у Минхену део 24 колаборативна истраживачка центра које финансира Немачка истраживачка фондација (ДФГ), и овај универзитет је домаћин за 13 од тих центара. Он такође угошћава 12 ДФГ група за истраживачко обучавање и три међународна докторатска програма као део елитне мреже Баварске, образовног регулативног концепта Баварске за поспешивање надарених ученика и студената у сектору високог образовања. Ова установа привлачи додатних 120 милиона евра годишње у виду спољашњег финансирања и интензивно је укључена у националне и међународне иницијативе финансирања.

ЛМУ Минхен има широк спектар дипломских програма, са 150 предмета који су доступни у бројним комбинацијама. Око 15% од 45.000 ученика који похађају универзитет долази из иностранства.

У 2005. години, држава и савезна влада Немачке покренуле су Иницијативу изврсности немачких универзитета, вид надметања међу универзитетима. Са укупно 1,9 милијарди евра, од чега 75 одсто долази из савезне државе, њени архитекти имају за циљ да стратешки промовишу врхунско истраживање и стипендирање. Новац се прослеђује у више од 30 истраживачких универзитета у Немачкој.

Ова иницијатива финансира три пројектно оријентисане области: дипломске школе ради промовисања следеће генерације научника, кластере изврсности за промоцију врхунских истраживања и „концепате будућности” за пројектно-засновано проширење академске изврсности у целини. Да би се квалификовао за ово треће подручје, универзитет је морао да има најмање један међународно признати академски центар изврсности и нове дипломске школе. Након првог круга селекције, ЛМУ Минхен је позван да поднесе апликације за сва три облика финансирања. Он се укључио на конкурс са предлозима за две дипломиране школе и четири кластера изврсности.

У петак, 13. октобра 2006. године, панел плаве-трака је објавио резултате Иницијативе изврсности у Немачкој за промоцију врхунског универзитетског истраживања и образовања. Панел састављен од Немачке фондације за истраживање и Немачког савета за науку, одлучио је да ЛМУ Минхен добије средства за све три области обухваћене иницијативом: једну дипломску школу, три „кластера изврсности“ и општа средства за „концепт будућности“ универзитета.

У јануару 2012. године научници на Универзитету Лудвиг Макимилијан објавили су детаље најсензитивнијих уређаја за слушање познатих до сада. То је довело до тога да је колеџ био уврштен у Гинисову књигу светских рекорда.[14]

У септембру 2018. године, јавно тужилаштво у Минхену истраживало је потпредседника универзитета због сумље за проневеру. Једна од основа истраге је била да је потпредседник пријављивао „прекомерне трошкове путовања”.[15] Следеће године, ветеринарски студенти су известили да је ЛМУ прекршио стандарде добробити животиња. Према њима, ЛМУ држи свиње у уским кавезима, тако да су неке животиње показале огреботине, избочине и респираторне болести од лежања. Студенти који су пријавили ове околности су изјавили да им је прећено дерегистрацијом са универзитета.[16] Почетком 2020. године, ЛМУ је закључао око 80 ученика у једној просторији, јер су они желели да дискутују тему „Клима гори, универзитет гори”, о томе зашто универзитети спроводе истраживање за компаније које су штетне за климу.[17]

Напомене уреди

  1. ^ Ин модерн Германy, онлy Хеиделберг Университy (1386), Леипзиг Университy (1409), тхе Университy оф Ростоцк (1419), тхе Университy оф Греифсwалд (1456) анд тхе Университy оф Фреибург (1457) аре олдер. Алтхоугх Цологне, Ерфурт анд Wüрзбург wере оригиналлy фоундед еарлиер тхан тхе Университy оф Муницх, тхеy схут доwн фор лонгер периодс.

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Фацтс анд Фигурес”. ЛМУ Муницх. Приступљено 21. 6. 2017. 
  2. ^ „Ландсхут (1800–1826) – ЛМУ Мüнцхен”. Уни-муенцхен.де. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2011. 
  3. ^ „Фацтс анд Фигурес - ЛМУ Муницх”. www.ен.уни-муенцхен.де (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-12. 
  4. ^ „Херзлицх wиллкоммен! – ЛМУ Мüнцхен”. Уни-муенцхен.де. Приступљено 28. 10. 2011. 
  5. ^ „Дегрее Студентс – ЛМУ Муницх”. Ен.уни-муенцхен.де. Приступљено 28. 10. 2011. 
  6. ^ „Студиенфäцхер унд Студиенгäнге вон А бис З – ЛМУ Мüнцхен”. Уни-муенцхен.де. Приступљено 28. 10. 2011. 
  7. ^ „Фацултиес – ЛМУ Муницх”. Ен.уни-муенцхен.де. Приступљено 28. 10. 2011. 
  8. ^ „Гесцхицхте дер форстwиссенсцхафтлицхен Аусбилдунг ин Баyерн”. Тецхнисцхе Университäт Мüнцхен. Архивирано из оригинала 4. 5. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2010. 
  9. ^ „Факултäтен”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2010. 
  10. ^ Андреас C. Хофманн: Wарум дие ЛМУ Мüнцхен (кеине) 20 Факултäтен хат. Зур Аусдифферензиерунг дес Wиссенс ан дер Лудовицо-Маxимилианеа им Спиегел дер Гесцхицхте ихрер Факултäтен, ин: авентинус баварица Нр. 15 [29. Mai 2010], http://www.aventinus-online.de/no_cache/persistent/artikel/7838.
  11. ^ „Research Centers – LMU Munich”. En.uni-muenchen.de. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2011. 
  12. ^ „About us " MCA " EUNICE " Education " Parmenides Foundation”. Parmenides-foundation.org. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2011. 
  13. ^ "Wortgewaltiger Gegner der Nordlichter: Der Mediziner Johann Nepomuk von Ringseis", in: Ulrike Leutheusser, Heinrich Nöth (Hg.), "Dem Geist alle Tore öffnen". König Maximilian II. von Bayern und die Wissenschaft, München 2009, pp. 142–153; 2. Aufl. München 2011, pp. 142–153.
  14. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of World Records. Guinness World Records Limited. стр. 194. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  15. ^ Knoll, Günther (4. 9. 2018). „Untreue-Verdacht gegen einen der LMU-Vizepräsidenten”. Süddeutsche.de (на језику: немачки). Приступљено 11. 2. 2023. 
  16. ^ Scherf, Martina (3. 12. 2019). „Eingepfercht für die Forschung”. Süddeutsche.de (на језику: немачки). Приступљено 11. 2. 2023. 
  17. ^ Buchwald, Sabine (24. 1. 2020). „In der Großen Aula eingesperrt”. Süddeutsche.de (на језику: немачки). Приступљено 11. 2. 2023. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

48° 09′ 03″ N 11° 34′ 49″ E / 48.15083° С; 11.58028° И / 48.15083; 11.58028
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Ludvig_Maksimilijan_iz_Minhena&oldid=27677314”