Звезда северњача

Звезда северњача (лат. Polaris) je zvezda najbliža severnom nebeskom polu Zemlje (2006 godine je bila udaljena od njega 42').[14] Najsjanija je zvezda sazvežđa Mali medved (relativna magnituda 1,97), pa nosi i oznaku α Ursa Minoris (αUMi). Види се само са северне хемисфере, на којој је и циркумполарна. Захваљујући свом положају на ноћном небу као и релативно лакој уочљивости, користи се за оријентацију. Од Земље је удаљена 430±30 светлосних година.

Звезда северњача
Цхарт схоwинг стар поситионс анд боундариес оф тхе Урса Минор цонстеллатион
Ред цирцле.свг
Поларис (α Мали медвед, заокружен црвеном бојом) у сазвежђу Малог медведа (бела област)
Опсервациони подаци
Епоха Ј2000      Равнодневница
Сазвежђе Урса Минор
Изговор /pəˈlɛərɪs, -ˈlær-/;
UK /pəˈlɑrɪs/[1]
α УМи Аа
Ректасцензија 02х 31м 49.09с
Деклинација +89° 15′ 50.8″
Привидна магнитуда (V) 1.98[2] (променљива 1.86–2.13)
α УМи Аб
Ректасцензија
Деклинација
Привидна магнитуда (V) 9.2[2]
α УМи Б
Ректасцензија 02х 30м 41.63с
Деклинација +89° 15′ 38.1″
Привидна магнитуда (V) 8.7[2]
Карактеристике
α УМи Аа
Спектрални тип Ф7Иб[3]
У−Б индекс боја 0.38[2]
Б−В индекс боја 0.60[2]
Варијабилни тип Класична Цефида[4]
α УМи Аб
Спектрални тип Ф6В[2]
α УМи Б
Спектрални тип Ф3В[2]
У−Б индекс боја 0.01[5]
Б−В индекс боја 0.42[5]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−17 km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: 198.8±0.20 mas/g
Dek.: -15±0.30 mas/g
Paralaksa (π)7.54 ± 0.11[6] mas
Rastojanje323–433[7] sg
(99–133[7] pf)
Apsolutna magnituda (MV)−3.6 (α УМи Аа)[2]
3.6 (α УМи Аб)[2]
3.1 (α УМи Б)[2]
Орбита[8]
Примарнаα УМи Аа
Компањонα УМи Аб
Период (P)29.59 ± 0.02 г
Велика полуоса (а)0.1204 ± 0.0059"
(≥2,90±0,03 АУ[9])
Ексцентрицитет (е)0.608 ± 0.005
Инклинација (и)146.2 ± 10.9°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω)191.4 ± 4.9°
Апсидна епоха (Т)1987.66 ± 0.13
Аргумент перихела (ω)
(секундарни)
123.01 ± 0.75°
Полуамплитуда (K1)
(примарна)
3.72 ± 0.03 km/s
Detalji
α UMi Aa
Masa5.4[10] M
Poluprečnik37.5[10] R
Луминозност (болометријска)1,260[10] L
Површинска гравитација (log g)2.2[11] цгс
Температура6015[5] К
Металичност112% солар[12]
Ротација119 даyс[3]
Ротациона брзина (v sin i)14[3] km/s
Старост70[13] Myr
α UMi Ab
Masa1.26[2] M
Poluprečnik1.04[2] R
Луминозност (болометријска)3[2] L
Старост70[13] Myr
α UMi B
Masa1.39[2] M
Poluprečnik1.38[5] R
Луминозност (болометријска)3.9[5] L
Површинска гравитација (log g)4.3[5] цгс
Температура6900[5] К
Ротациона брзина (v sin i)110[5] км/с
Позиција (релативно на α УМи Аа)
Компонентаα УМи Аб
Епоха посматрања2005.5880
Угаона удаљеност0.172
Угао положаја231.4°
Позиција (релативно на α УМи Аа)
Компонентаα УМи Б
Епоха посматрања2005.5880
Угаона удаљеност18.217
Угао положаја230.540°
Друге ознаке
Поларис, Северна звезда, Цyносура, Алруццабах, Пхоенице, Навигаториа, Аркадијева звезда, Yилдуз, Мисмар, Алпха УМи, α УМи, 1 Урсае Минорис, БД+88° 8, ФК5 907, ГЦ 2243, ХД 8890, ХИП 11767, ХР 424, САО 308, АДС 1477, ЦЦДМ Ј02319+8915
Референтне базе података
SIMBADα УМи А
α УМи Б

Компоненте системаУреди

 
Северњача и сазвежђе Великог и Малог медведа (лево). Компоненте система снимљене Хабл свемирским телескопом (десно).

Звезда северњача представља систем састављен од 3 звезде. Најсјанија је Поларис А, Цефеида F7 класе. Око Полариса А орбитирају друге две звезде – ближа Поларис Ab и даља Поларис B.

Поларис B је F3V класе и припада главном низу. Креће се на око 2400 АЈ око Полариса А, тако да се може видети и релативно малим телескопима. Открио ју је Вилхелм Хершел 1780. године.

Постојање Полариса Ab је претпостављено 1929. године анализом спектра Полариса А, а потврђено је 2006. након што је свемирски телескоп „Хабл“ снимио све три компоненте система. Поларис Ab се креће на свега 18,5 АЈ око Полариса А, због чега ју је тешко разлучити.

Новија истраживања сугеришу да је овај тројни систем заправо део развејаног отвореног звезданог јата састављеног од звезда класа А и Ф.

Употреба за оријентацијуУреди

Северњача је тренутно звезда (односно звездани систем) најближа северном небеском полу, због чега се може користити за оријантацију. Северњача ротира око небеског пола по кругу пречника 1°,5. Због прецесије, звезда која показује север мења се кроз време, тако да је употреба αUMi као северњаче почела почетком нове ере и моћи ће се користити у ту сврху још око 2000 година.

Међутим, како Северњача није увек била овако близу северсног пола, ради прецизније оријентације одређиван је и положај β и γ Малог медведа (Кохаб и Феркад). Ради лакшег извођења корекције, конструисано је неколико инструмената (Кортезов рог, ноктурнал, поларни телескоп).

Звездани системУреди

Поларис Аа је еволуирани жути суперџин спектралног типа Ф7Иб са 5,4 соларне масе (M). То је прва класична цефеида чија је маса одређена из орбите. Два мања пратиоца су Поларис Б, звезда главне секвенце величине 1.39 M Ф3 која кружи на удаљености од 2400 астрономских јединица (АЈ),[13] и Поларис Аб (или П), веома блиска звезда главне секвенце Ф6 са масом од 1,26 M.[2] Поларис Б се може уочити скромним телескопом. Вилијам Хершел је открио звезду у августу 1779. користећи сопствени рефлектујући телескоп,[15] један од најбољих телескопа тог времена. У јануару 2006. НАСА је објавила слике са телескопа Хабл, које показују три члана Поларис тернарног система.[16][17]

Променљиву радијалну брзину Полариса А известио је V. V. Кампбел 1899. године, што је сугерисало да је ова звезда бинарни систем.[18] Пошто је Поларис А позната променљива цефеида, Ј. Х. Мур је 1927. показао да су промене у брзини дуж линије вида последица комбинације четвородневног периода пулсирања у комбинацији са много дужим орбиталним периодом и великим ексцентрицитетом од око 0,6.[19] Мур је објавио прелиминарне орбиталне елементе система 1929. године, дајући орбитални период од око 29,7 година са ексцентрицитетом од 0,63. Овај период је потврђен студијама правилног кретања које је извео Б. П. Герасимович 1939. године.[20]

Као део своје докторске тезе, Е. Роемер је 1955. године користила податке о радијалној брзини да изведе орбитални период од 30,46 и за систем Поларис А, са ексцентриком од 0,64.[21] К. V. Кампер је 1996. године произвео рафинисане елементе са периодом од 29,59±0,02 yеарс године и ексцентрицитетом од 0,608±0,005.[22] У 2019. години, студија Р. I. Андерсона дала је период од 29,32±0,11 година са ексцентрицитетом од 0,620±0,008.[9]

Некада се сматрало да постоје две шире одвојене компоненте — Поларис C и Поларис D — али се показало да оне нису физички повезане са Поларис системом.[13][23]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Поларис | меанинг ин тхе Цамбридге Енглисх Дицтионарy”. Цамбридге Енглисх Дицтионарy. Приступљено 11. 12. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Еванс, Н. Р.; Сцхаефер, Г. Х.; Бонд, Х. Е.; Боно, Г.; Каровска, M.; Нелан, Е.; Сасселов, D.; Масон, Б. D. (2008). „Дирецт Детецтион оф тхе Цлосе Цомпанион оф Поларис wитх Тхе Хуббле Спаце Телесцопе”. Тхе Астрономицал Јоурнал. 136 (3): 1137. Бибцоде:2008АЈ....136.1137Е. С2ЦИД 16966094. арXив:0806.4904 . дои:10.1088/0004-6256/136/3/1137. 
  3. ^ а б в Лее, Б. C.; Мкртицхиан, D. Е.; Хан, I.; Парк, M. Г.; Ким, К. M. (2008). „Прецисе Радиал Велоцитиес оф Поларис: Детецтион оф Амплитуде Гроwтх”. Тхе Астрономицал Јоурнал. 135 (6): 2240. Бибцоде:2008АЈ....135.2240Л. С2ЦИД 12176373. арXив:0804.2793 . дои:10.1088/0004-6256/135/6/2240. 
  4. ^ Самус, Н. Н.; Казароветс, Е. V.; et al. (2017). „General Catalogue of Variable Stars”. Astronomy Reports. 5.1. 61 (1): 80—88. Bibcode:2017ARep...61...80S. S2CID 125853869. doi:10.1134/S1063772917010085. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Usenko, I. A.; Klochkova, V. G. (2008). „Polaris B, an optical companion of the Polaris (α UMi) system: Atmospheric parameters, chemical composition, distance and mass”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 387 (1): L1. Bibcode:2008MNRAS.387L...1U. S2CID 18848139. arXiv:0708.0333 . doi:10.1111/j.1745-3933.2008.00426.x. 
  6. ^ Van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 . doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  7. ^ а б Turner, D. G.; Kovtyukh, V. V.; Usenko, I. A.; Gorlova, N. I. (2013). „The Pulsation Mode of the Cepheid Polaris”. The Astrophysical Journal Letters. 762 (1): L8. Bibcode:2013ApJ...762L...8T. S2CID 119245441. arXiv:1211.6103 . doi:10.1088/2041-8205/762/1/L8. 
  8. ^ Evans, N. R.; et al. (2018). „The Orbit of the Close Companion of Polaris: Hubble Space Telescope Imaging, 2007 to 2014”. The Astrophysical Journal. 863 (2): 187. Bibcode:2018ApJ...863..187E. S2CID 119392532. arXiv:1807.06115 . doi:10.3847/1538-4357/aad410. 
  9. ^ а б Anderson, R. I. (март 2019). „Probing Polaris' puzzling radial velocity signals. Pulsational (in-)stability, orbital motion, and bisector variations”. Astronomy & Astrophysics. 623: 17. Bibcode:2019A&A...623A.146A. S2CID 119467242. arXiv:1902.08031 . doi:10.1051/0004-6361/201834703. A146. 
  10. ^ а б в Fadeyev, Y. A. (2015). „Evolutionary status of Polaris”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 449 (1): 1011—1017. Bibcode:2015MNRAS.449.1011F. S2CID 118517157. arXiv:1502.06463 . doi:10.1093/mnras/stv412. 
  11. ^ Usenko, I. A.; Miroshnichenko, A. S.; Klochkova, V. G.; Yushkin, M. V. (2005). „Polaris, the nearest Cepheid in the Galaxy: Atmosphere parameters, reddening and chemical composition”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 362 (4): 1219. Bibcode:2005MNRAS.362.1219U. doi:10.1111/j.1365-2966.2005.09353.x . 
  12. ^ Cayrel de Strobel, G.; Soubiran, C.; Ralite, N. (2001). „Catalogue of [Fe/H] determinations for FGK stars: 2001 edition”. Astronomy and Astrophysics. 373: 159—163. Bibcode:2001A&A...373..159C. S2CID 17519049. arXiv:astro-ph/0106438 . doi:10.1051/0004-6361:20010525. 
  13. ^ а б в г Wielen, R.; Jahreiß, H.; Dettbarn, C.; Lenhardt, H.; Schwan, H. (2000). „Polaris: Astrometric orbit, position, and proper motion”. Astronomy and Astrophysics. 360: 399. Bibcode:2000A&A...360..399W. arXiv:astro-ph/0002406 . 
  14. ^ Kaler, Jim. „Polaris (Alpha Ursae Minoris)”. Stars. Приступљено 2020-09-09. 
  15. ^ Argyle, Bob; et al. (29. 8. 2019). An Anthology of Visual Double Stars. Cambridge University Press. стр. 265. ISBN 9781108601702. 
  16. ^ „There's More to the North Star Than Meets the Eye”. Hubblesite.org. 2006-01-09. Приступљено 2020-02-27. 
  17. ^ Evans, N. R.; Sasselov, D. D.; Short, C. I. (2002). „Polaris: Amplitude, Period Change, and Companions”. The Astrophysical Journal. 567 (2): 1121. Bibcode:2002ApJ...567.1121E. doi:10.1086/338583 . 
  18. ^ Campbell, W. W. (октобар 1899). „On the variable velocity of Polaris in the line of sight”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 11: 195—199. Bibcode:1899PASP...11..195C. doi:10.1086/121339. 
  19. ^ Moore, J. H. (август 1927). „Note on the Longitude of the Lick Observatory”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 39 (230): 249. Bibcode:1927PASP...39..249M. doi:10.1086/123734. 
  20. ^ Roemer, Elizabeth (мај 1965), „Orbital Motion of Alpha Ursae Minoris from Radial Velocities”, Astrophysical Journal, 141: 1415, Bibcode:1965ApJ...141.1415R, doi:10.1086/148230 
  21. ^ Wyller, A. A. (децембар 1957), „Parallax and orbital motion of spectroscopic binary Polaris from photographs taken with the 24-inch Sproul refractor.”, Astronomical Journal, 62: 389—393, Bibcode:1957AJ.....62..389W, doi:10.1086/107559 
  22. ^ Kamper, Karl W. (јун 1996). „Polaris Today”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 90: 140. Bibcode:1996JRASC..90..140K. 
  23. ^ Evans, Nancy Remage; Guinan, Edward; Engle, Scott; Wolk, Scott J.; Schlegel, Eric; Mason, Brian D.; Karovska, Margarita; Spitzbart, Bradley (2010). „Chandra Observation of Polaris: Census of Low-mass Companions”. The Astronomical Journal. 139 (5): 1968. Bibcode:2010AJ....139.1968E. doi:10.1088/0004-6256/139/5/1968 . 

Spoljašnje vezeУреди

  Mediji vezani za članak Zvezda severnjača na Vikimedijinoj ostavi