Википедија

Jazavičar

Jazavičar je pasmina lovačkih pasa.[1][2][3][4] Jazavčar standardne veličine razvijen je da nanjuši, juri i protera jazavce i druge životinje koje žive u jazbinama. Minijaturni jazavčar je uzgajan za lov na male životinje kao što su zečevi.[5]

Jazavičar
Dugodlaki jazavičar standardne veličine
Dugodlaki jazavičar standardne veličine
Alternativno ime
normalni, patuljasti i kunićar
kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki
Zemlja porekla
Nemačka
Klasifikacija
FCI: Grupa 4 Sekcija 1 #148
AKC: Lovački pas
ANKC: Grupa 4 (Lovački pas)
CKC: Grupa 2 - Lovački pas
KC(UK): Lovački pas
NZKC: Lovački pas
UKC: Pasmina koja lovi uz pomoć mirisa
Odgajivački standardi (spoljašnje veze)
FCI: svi tipovi
AKC: svi tipovi
ANKC: dugodlaki
CKC: svi tipovi
KC(UK): dugodlaki
NZKC: dugodlaki
UKC: svi tipovi

Prema Američkom kinološkom klubu, jazavčar je bio rangiran na 12. mestu po popularnosti među rasama pasa u Sjedinjenim Državama 2018.[6]

Osnovno uredi

Visina ove rase nije precizirana standardom, a težina zavisi koji je jazavičar u pitanju[7]:

  • normalni jazavičar najviše do 9 kg
  • patuljasti jazavičar najviše do 4 kg ako je star 18 meseci, sa obimom grudnog koša do 35 cm
  • jazavičar kunićar najviše do 3,5 kg sa 18 meseci starosti, dok mu je grudni koš do 30 cm

Karakteristike rase uredi

Za isti varijetet (prema tipu dlake) važe iste fizičke i psihičke karakteristike bez obzira na visinu.[7]

Spoljašnjost uredi

Prepoznatljivi su po izduženom telu. Vrat mu je dugačak i mršav, a glava mu se stanjuje prema nosu koji je suv, crn ili braon, već u skladu sa bojom dlake; njuška mu je dugačka i prava. Oči su ovalne, crvenkastosmeđe ili crnosmeđe boje. Uši su prilično duge, zaobljene na krajevima i pljosnate. Postavljene su visoko unazad i vise uz obraze. Veoma su pokretne.[7]

Grudni koš je ovalnog oblika, leđa kratka i kruta, slabine široke, a sapi dugačke i zaobljene. Noge su kratke, mišićave. Prednje noge nisu potpuno paralelne, već su blago okrenute ka spolja. Stražnje noge su paralelne, gledajući od nazad i sa snažnim skočnim zglobom. Plećka i nadlaktica su iste dužine i obrazuju prav ugao. Podlaktica je kratka, lakat je debeo, a podlaktične kosti krupne. Šape su široke i okrugle. Rep je postavljen u produžetku linije leđa.[7]

Boja dlake uredi

  • Kod kratkodlakog jazavičara ravna, sjajna i veoma gusta dlaka može biti[7]:
  • jednobojna: riđa do crvenkastoriđa;
  • dvobojna: crno, smeđa, siva ili bela sa jarkocrvenim obeležjima na pojedinim delovima kao što su donji delovi nogu ili rep;
  • višebojna: osnova je svetlosmeđa, svetlosiva ili čak bela sa nejednakim tamnosmeđim, crvenkastim ili crnim mrljama.
  • Kod oštrodlakog jazavičara moguće su sve boje, a kvalitet dlake je sličan kao kod kratkodlakog sa tim da je oštrija, sa bujnim obrvama i brkovima koji krase njušku.[7]
  • Kod dugodlakog jazavičara dlaka takođe može biti jednobojna, dvobojna i višebojna kao kod kratkodlakog, ali je ona kod njega duga, mekana i svilenkasta.[7]

Temperament uredi

Ovi psi su inteligentni i nežni, ali i posesivni.[7] Jazavičari su razigrani, ali kao lovački psi mogu biti prilično tvrdoglavi,[8] i poznati su po svojoj sklonosti da jure male životinje, ptice i teniske loptice sa velikom odlučnošću i žestinom.[9][10][11] Kako su jazavčari prvobitno korišćeni kao lovci na jazavce, oni imaju istančan osećaj za gonjenje manjih životinja. Ovo svojstvo zajedno sa njihovom tvrdoglavošću, često čini njihovu obuku izazovnim poslom.[12][13][14][15]

Pošto sam vlasnik jazavčara, za mene knjiga o disciplini pasa postaje sveska nadahnutog humora. Svaka rečenica je urnebes. Jednog dana, ako mi se ikad ukaže prilika, napisaću knjigu, ili upozorenje, o karakteru i temperamentu jazavčara i zašto se on ne može i ne treba dresirati. Radije bih trenirao prugastu zebru da se uravnoteži na indijskoj toljazi nego da nateram jazavčara da posluša moju najmanju komandu. Kada se obraćam Fredu, nikada ne moram da povisim ni ton, ni svoja očekivanja. On me čak ne posluša, ni kada ga uputim u nešto što želi da uradi.

— E. B. White[16][17]

Jazavičari mogu biti agresivni prema strancima i drugim psima.[18] Uprkos tome, oni su ocenjeni u inteligenciji pasa kao prosečni radni psi sa upornom sposobnošću da prate obučene komande 50% ili više vremena.[19] Oni zauzimaju 49. mesto u Inteligenciji pasa Stenlija Korena, sa prosečnom inteligencijom rada i poslušnosti. Oni mogu glasno lajati. Neki laju podosta i možda im je potrebna obuka da prestanu, dok drugi uopšte neće mnogo lajati.[10][11] Jazavčari su poznati po svojoj privrženosti i lojalnosti prema svojim vlasnicima,[11][20] iako mogu biti nedruželjubivi prema strancima.[9] Ako se prečesto ostavljaju sami, neki jazavčari su skloni anksioznosti odvajanja i mogu žvakati predmete po kući kako bi ublažili stres.

Zdravlje uredi

Jazavičar može imati problema sa kičmom: ukočenost, bolovi, iskrivljenost kičme. Kada napune pet godina, mogu da obole od paralize zadnjeg dela tela, što je posledica diskushernije. Ovo zahteva složenu terapiju.[7]

Istorija uredi

Kinolozi smatraju da je ovaj pas nastao u Nemačkoj ukrštanjem niskonogog švajcarskog goniča sa pinčerom. Prvi varijetet koji je tako nastao je kratkodlaki, a kasnije su nastali i dugodlaki i oštrodlaki koji se od svog pretka razlikuju samo po krznu. Dugodlaki je nastao ukrštanjem kratkodlakog sa španskim i nemačkim epanjelima, takođe u Nemačkoj, negde u 16. veku. Tek u 19. veku je nastao oštrodlaki koji se pokazao veoma dobro prilagođen za lov, zbog guste dlake koja ga štiti od hladnoće i trnja. Nastao je ukrštanjem između kratkodlakog jazavičara, šnaucera, dendi dinmont terijera i verovatno škotskog terijera. Zbog otkrića predstave psa veoma nalik jazavičaru u jednoj od grobnica egipatskog faraona (4000. godina p. n. e.), može da se zaključi da jazavičar vodi poreklo čak iz starog Egipta. Međutim, to je manje verovatno.[7]

Značaj uredi

U Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu se još uvek gaje kao lovački psi. U lovu su hrabri, izdržljivi i istančanog njuha i ovo poslednje ih čini posebno nadarenim za potragu za ranjenim životinjama. Njihov naziv na nemačkom jeziku znači „lovac na jazavce“, te se zato tako nazivaju i na srpskom. Osim jazavaca, love i lisice i vidre. Prvenstveno su jamari.[7]

U Francuskoj su više cenjeni kao psi za društvo. Zbog mnogobrojnih kvaliteta rado se gaje širom sveta, posebno dugodlaki i kratkodlaki.[7]

Saveti odgajivača uredi

Ovi psi su skloni gojenju ukoliko se gaje u stanu ili u kući, pa je potrebno da imaju redovnu fizičku aktivnost i dijetu.[7]

Klasifikacija uredi

Iako je klasifikovana u grupu goniča ili grupu mirisnih goniča u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, rasa ima sopstvenu grupu u zemljama koje pripadaju Svetskoj kinološkoj federaciji (Fédération Cynologique Internationale).[21] Mnogi jazavčari, posebno podtip tršave dlake, mogu pokazati ponašanje i izgled koji su slični onima iz grupe pasa terijera.[22] Može se dati argument za klasifikaciju grupe mirisa (ili goniča), jer je rasa razvijena da koristi miris za praćenje i lov na životinje, i verovatno potiče od goniča Svetog Huberta kao i mnoge moderne rase mirisnih goniča kao što su bladhaund i baset goniči; ali sa upornom prirodom i naklonosti prema kopanju koja se verovatno razvila iz terijera, takođe se može tvrditi da bi mogli da pripadaju grupi terijera, ili „zemljišnog psa“.[22]

Galerija uredi

  •  
    Patuljasti kratkodlaki jazavičar
  •  
    Oštrodlaki jazavičar
  •  
    Omiljeni kućni ljubimac

Reference uredi

  1. ^ dachshund in Oxford Dictionaries
  2. ^ „Dachshund – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  3. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. izd.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  4. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ur. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  5. ^ „Dachshund History: The Badger Dog's Fascinating Past”. AKC. Pristupljeno 2021-06-28. 
  6. ^ „AKC Dog Registration Statistics”. American Kennel Club. Pristupljeno 2. 12. 2022. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Rousselet-Blanc, P. (2006) Larousse „Enciklopedija pasa“. P.P. JRJ: Zemun.
  8. ^ „Dachshund”. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  9. ^ a b Stall, Sam (2005). The Good, the Bad, and the Furry. Quirk Books. str. 93–94. ISBN 1-59474-021-6. 
  10. ^ a b Kilcommons, Brian; Wilson, Sarah (1999). Paws to Consider. str. 156–157. ISBN 0-446-52151-5. 
  11. ^ a b v „Dachshund info”. Arhivirano iz originala 18. 4. 2009. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  12. ^ „Is a Dachshund Right For You”. WienerDogRescue.com. Arhivirano iz originala 12. 09. 2022. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  13. ^ „Frequently Asked Questions”. DachshundRescue.org. Arhivirano iz originala 12. 01. 2022. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  14. ^ „Dachshund Facts”. 3doxies.com. Arhivirano iz originala 16. 4. 2011. g. Pristupljeno 8. 4. 2011. 
  15. ^ „History and Development”. Dachshund Club of America. Pristupljeno 16. 6. 2009. 
  16. ^ Goodman, Jack (1947). The Fireside Book of Dog Stories. University of California: Cassell and Co. str. 591. 
  17. ^ Busby, Mark; Dixon, Terrell (2007). „Of Dachshunds and Dashes: Subjects and Style in E.B. White and John Graves, by Dickie Maurice Heaberlin”. John Graves, Writer. Published by University of Texas Press. str. 266. ISBN 978-0-292-71494-6. 
  18. ^ Duffy, Deborah; et al. (2008). „Breed Differences in Canine Aggression”. Applied Animal Behaviour Science. 114 (3–4): 441—460. doi:10.1016/j.applanim.2008.04.006. Arhivirano iz originala 30. 4. 2015. g. Pristupljeno 16. 10. 2014. 
  19. ^ Coren, Stanley (2006). The intelligence of dogs. Free press. ISBN 0-7432-8087-3. 
  20. ^ „Physical Characteristics and Temperament”. Dachshund Club of America. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  21. ^ „Fédération Cynologique Internationale Group 4 "Dachshund Group"”. Fédération Cynologique Internationale. Arhivirano iz originala 15. 8. 2009. g. Pristupljeno 16. 6. 2009. 
  22. ^ a b Nicholas, Anna (1987). Dachshund. Neptune City: TFH Publications. str. 10. ISBN 0-86622-158-1. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Jazavičar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јазавичар&oldid=27711573”