Jakov iz Kamene reke
Jakov iz Kamene reke bio je mletački i srpski štampar, jedan od prvih koji su štampali knjige na ćirilici.[3][4]
Jakov iz Kamene reke | |
|---|---|
 Stranica knjige Časoslov, koju je štampao Jakov | |
| Druga imena | Kamenče ili Osogovac[1][2] |
| Datum rođenja | 16. vek |
| Mesto rođenja | Kamenička Skakavica |
| Datum smrti | 16. vek |
| Zanimanje | štampar |
Biografija i rad uredi
Postoji malo podataka o Jakovu, poznato je da je rodom iz sela Kamena reka, blizu grada Kolasija u Osogovu, u današnjoj Severnoj Makedoniji.[3][5] Takođe, pretpostalja se da bi njegovo rodno mesto mogli biti Makedonska Kamenica ili Kamenička Skakavica u današnjoj Bugarskoj, oba smeštena u području Osogovo, blizu grada Ćustendila.[6][7][8] Takođe, u nekim radovima njegovo mesto povezivano je sa Kamenom rekom kod Kolašina u današnjoj Crnoj Gori.[9][10][11] Ipak, ovo gledište je kritikovano jer se smatra da je Pavel Jozef Šafarik pogrešno protumačio ime grada Ćustendin sa Kolašin.[12][13][14][15]
Članovi Jakovove porodice imali su dugu tradiciju da budu sveštenici.[16] U mladosti radio je na prepisivanju crkvenoslovenskih knjiga u Osogovskom manastiru, a nakon toga otišao u Sofiju, gde je u lokalnoj crkvenoj školi produbio svoje književno znanje.[17] Ipak, neki istraživači tvrde da su Jakov od Sofije i Jakov od Kameničke reke dve različite ličnosti.
Nakon što je usavršio svoje književno znanje, krenuo je preko Ćustendila i Skoplja ka Veneciji. Pretpostavlja se da je Jakov u ovom periodu radio u manastiru Gračanica, gde je tada otvorena štamparija, a bio je među prvim štamparima knjiga na ćirilici.[18][19][20] U Veneciju je stigao oko 1564. ili 1565. godine gde je radio u Vukovićevoj štampariji, koju je osnovao srpski štampar Božidar Vuković, a nasledio ju je njegov sin Vicko Vuković.[21] Tokom 1566. godine, za tri i po meseca, Jakov je odštampao knjigu Časoslov sa 710 strana na štamparskoj presi Vicka Vukovića, na srpskom jeziku.[22][23][24] Za štampanje ove knjige Jakov je koristio stare, već dotrajale materijale. Imao je na raspolaganju Vukovićevu matricu i bio je spreman da radi nove materijale, ali očigledno to nije uspeo.[25][26] Tokom 1570. godine Jakov je radio u štampariji Jerolima Zagurovića gde je odštampao Molitvenu knjigu.[23] Godine 1517. Jakov je ponovo radio u štampariji Vukovića, zajedno sa Stefanom Marinovićem.[27]
Reference uredi
- ^ nauka, Srpska akademija (1950). Glasnik Srpske akademije nauka. Akademija. str. 324. „Stari makedonski štampari Jakov od Kamene Reke (Kamenče)”
- ^ Marković, Božidar; Furunović, Dragutin; Radić, Radiša (2000). Zbornik radova: kultura štampe—pouzdan vidik prošlog, sadašnjeg i budućeg : Prosveta-Niš 1925–2000. Prosveta. str. 24. „Jakov od Kamene Reke (Osogovac)”
- ^ a b S.J., Michael F. Suarez; Woudhuysen, H. R. (oktobar 2013). The Book: A Global History. Oxford University Press. str. 506. ISBN 978-0-19-967941-6. „...Jakov of Kamena Reka (the Stone River)...”
- ^ Istoriя na bъlgarite, TRUD Publishers. ISBN 9545284676, p. 225.
- ^ Родину и отчствомь бехь иже вь подкрули великие гори Осоговцеи близь Коласискаго града в места нарицаема Камена река... изидохь из Македоние отчества моего и выидохь у вь западнaх странахь. (Каратаев 1833: 161; Гусева 2003: 418–419)
- ^ Književnost. Prosveta. 1950. стр. 98.
- ^ Petŭr Atanasov (1980). Yakov Kraĭkov: knizhnovnik, izdatel, grafik : XVI v. : [monogr.]. Nauka i izkustvo. стр. 114.
- ^ Orientalia christiana periodica. Pont. institutum orientalium studiorum. 1978. стр. 375.
- ^ Dahl, Svend (1965). Dzieje ksiąźki. I wyd. polskie, znacz, rozszerone. Zákl. Narodowy im. Ossolińskich. стр. 179.
- ^ umjetnosti, Jugoslavenska akademija znanosti i (1897). Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. U kńižarnici L. Hartmana. стр. 796.
- ^ Sakcinski, Ivan Kukuljević (1851). Arkiv za pověstnicu jugoslavensku. Tiskom L. Gaja. стр. 148.
- ^ А.М. Чолева-Димитрова (2002). Селищни имена от Югозападна България: Изследване. Pensoft Publishers. стр. 40—. ISBN 978-954-642-168-5.
- ^ Сп. Векове, Броеве 4–6, Българско историческо дружество, Наука и изкуство, 1975, стр. 8.
- ^ Петър Атанасов, „Яков Крайков – книжовник, издател, график”, 1980 г., монография, Наука и изкуство, стр. 61".
- ^ Zeitschrift für slavische Philologie, Vol. 2, Akademie der Wissenschaften und der Literatur (Germany), Carl Winter Universitätsverlag, 1925, s. 511.
- ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 185. „... од племена свештеничког познатог тог краја од давнашњих времена .”
- ^ Elka Mircheva, (Sofia, Institute for Bulgarian Language (IBL), Bulgarian Academy of Sciences) A New Valuable Contrubution to the Study of Bulgarian Literature, Abstract: A review by Elka Mircheva on Mariyana Tsibranska-Kostova's book Yakov Kraykov's Book for Different Occasions between Venice and the Balkans in the 16th century. Valentin Trayanov Publishing House, 2013.
- ^ Bulgarskata kniga prez vekovete: izsledvane, Ivan Bogdanov, Narodna prosveta, 1978, str. 212.
- ^ Macedonian Review. "Kulturen život" (Cultural Life). 1992. стр. 232. „...the very first printed book by a Macedonian author – the Caso- slov of Jakov of Kamena Reka, in 1566.”
- ^ Margins and Marginality: Marginalia and Colophons in South Slavic Manuscripts During the Ottoman Period, 1393—1878, Tatiana Nikolaeva Nikolova-Houston, The University of Texas at Austin. School of Information, ProQuest, . 2008. ISBN 054965075X https://books.google.com/books?id=1ULXk_ofPSgC&pg=PA165. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć), p. 165 - ^ Istorija: spisanie na Sojuzot na društvata na istoričarite na SR Makedonija. Sojuz na društvata na istoričarite na SR Makedonija. 1984. str. 513. „Pečatnicata na Božidar Vukoviќ, vo koja rabotel prviot makedonski pečatar Jakov od Kamena Reka,”
- ^ Glasnik na Institutot za nacionalna istorija. Institut. 1995. str. 110.
- ^ a b Mijović, Pavle (1987). Kulture Crne Gore. Leksikografski zavod Crne Gore. str. 310. „It was inherited by his son Vicen- cio, from whom Jakov of Kamena Reka took over...”
- ^ Istorija: spisanie na Sojuzot na društvata na istoričarite na SR Makedonija. Sojuz na društvata na istoričarite na SR Makedonija. 1984. str. 398.
- ^ Bibliotekar. Društvo bibliotekara N.R. Srbije. 1972. str. 736. „... najstarija štampana make- donska knjiga „Časoslov", koju je štampao Jakov od Kamene Reke u Veneciji 1566. godine.”
- ^ Sъюz na bъlgarskite žurnalisti, Щe pripomnim pъrviя ni pečatar Яkov Kraйkov, 03.04.2014, Elica Ivanova, Kюstendil, Simpozium i izložba za pъrviя bъlgarski pečatar i gramatik щe pripomnяt deloto mu. Centъr za slavяno-vizantiйski proučvaniя kъm SU "Sveti Kliment Ohridski".
- ^ Georgevich, Dragoslav; Maric, Nikola; Moravcevich, Nicholas; Ljubica D. Popovich (1977). Serbian Americans and their communities in Cleveland. Cleveland State University. str. 211. „However, it was leased, first to a Stefan from Skadar and again in 1571 to a certain Jakov from Kamena Reka.”
Literatura uredi
- Evgenij L'vovic Nemirovskij : Die venezianische Druckerei des Jakov aus Kamena Reka – Gutenberg-Jahrbuch, 1996, 71
- Mariяna Cibranska-Kostova, Sbornikъt „Različni potrebi“ na Яkov Kraйkov meždu Veneciя i Balkanite prez HVІ vek, 2013, Izdatelstvo „Valentin Traяnov“. ISBN 978-954-9928-63-1.
