Jeremija Višnjovjecki

Knez Jeremija Višnjovjecki (1612-1651) bio je istaknuti vojskovođa Poljsko-litvanske unije i otac poljskog kralja Mihaila Višnjovjeckog (1669-1673).

Jeremija Višnjovjecki
Jeremi Wiśniowiecki.jpg
Jeremija Višnjovjecki.
Datum rođenja1612
Mesto rođenjaLubnje kod Kijeva
 Poljsko-litvanska unija
Datum smrti20. avgust 1651.(1651-08-20) (39 god.)
Mesto smrtiPavoloč kod Žitomira
 Poljsko-litvanska unija
Vojska Poljsko-litvanska unija
Godine službe1630-1651.
Činregimentar (1648)
privremeni veliki hetman (1650)
Bitke/ratoviBitka kod Starokonstantinova (1648)
Opsada Zbaraža (1649)
Berestečka bitka

BiografijaUredi

Rođen 1612.[a] u pravoslavnoj kneževskoj porodici u Maloj Rusiji[b] (današnja Ukrajina), knez Jeremija je 30-ih godina 17. veka bio poslednji pravoslavni velikaš u pretežno katoličkoj Poljsko-litvanskoj uniji. Kada je pod uticajem jezuitskih učitelja primio katoličku veru, pravoslavlje je u Ukrajini postalo vera siromaha - većinom kmetova i kozaka. Jeremija je od oca, kneza Mihala Višnjovjeckog, nasledio veliko imanje sa oko 4.500 kmetova na istočnoj obali Dnjepra: bezobzirnim prisvajanjem imanja sitne (pravoslavne) vlastele i slobodne kozačke zemlje, knez Jeremija je do 1648. prisvojio čitavu levu obalu Dnjepra sa oko 230.000 kmetova. Na svojim posedima upravljao je nezavisno od kraljevskih činovnika, oslanjajući se na privatnu vojsku od preko 4.000 najamnika, i samostalno je ratovao protiv Tatara i okolnih poljskih velikaša.[2][1]

Njegov uspon prekinuo je ustanak kozaka i kmetova pod vođstvom Bogdana Hmeljnickog 1648. Posle katastrofalnih poljskih poraza u bitkama kod Žute Vode i kod Korsunja, knez Jeremija je sa svojom privatnom vojskom nekoliko meseci sam zadržavao ustanike u Ukrajini, potukavši ih u nekoliko manjih bitaka i pogubivši na hiljade zarobljenika. Posle neuspelih pregovora i novog poraza glavnine poljske vojske kod Pilavaca, knez je u proleće 1649. punih 40 dana zadržavao ustanike u opsadi Zbaraža, omogućivši kralju Janu Kazimiru da prikupi vojsku i sukobi se sa Hmeljnickim kod Zboriva. Za ratne zasluge dobio je od kralja zvanje regimentara i privremenog velikog hetmana[v], i igrao je odlučujuću ulogu u poljskoj pobedi pod Berestečkom 1651, ali je mesec dana kasnije umro na pohodu - verovatno od dizenterije, iako su savremenici sumnjali na trovanje. Iako je kozački ustanak završen konačnim poljskim porazom i pripajanjem Ukrajine Rusiji (1654) i gubitkom poseda Višnjovjeckih, knez je stekao toliku popularnost među vlastelom u Poljskoj, da je njegov sin izabran za poljskog kralja kao Mihailo I (1669-1673).[1][4][5]

Kasnija popularnostUredi

Jeremija Višnjovjecki je jedan od glavnih junaka istorijskog romana Ognjem i Mačem, poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča,[5] koji je ekranizovan 2000. godine u režiji poljskog reditelja Jeržija Hofmana.

NapomeneUredi

  1. ^ Tačan datum nije poznat.
  2. ^ Mala Rusija i Malorusi bio je poljski naziv za Ukrajinu i Ukrajince. Ove oblasti su od ranog srednjeg veka pripadale Kijevskoj Rusiji, ali su posle najezde Mongola (1240) sredinom 14. veka pale pod vlast Litvanije, a zatim Poljsko-litvanske unije. Pravoslavno stanovništvo je činilo većinu u Litvaniji, ali je nakon ujedinjenja sa katoličkom Poljskom 1569. počela katolička protivreformacija i masovno pokrštavanje pravoslavnih u Ukrajini i Belorusiji - uglavnom vlastele.[1]
  3. ^ Veliki hetman bio je vrhovni zapovednik poljske vojske, a regimentar - zamenik hetmana, koga je postavljao Sejm (poljska skupština staleža), kralj ili vlastela u trenucima krize.[3]

ReferenceUredi

  1. ^ a b v Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678. 
  2. ^ Djurant, Vil. Doba Luja XIV : istorija evropske civilizacije u doba Paskala, Molijera, Kromvela, Miltona, Petra Velikog, Njutna i Spinoze : 1648-1751 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5. 
  3. ^ Gažević, Nikola, ur. (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 481. 
  4. ^ Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
  5. ^ a b Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. preveo Nikola Nikolić). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 

LiteraturaUredi