Jeftimije Vukadinović
Jeftimije Vukadinović (Silbaš, 20. januar 1833 — Zemun, 4/17. april 1906) bio je zemunski prota i književnik.
Jeftimije Vukadinović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 20. januar 1833. |
| Mesto rođenja | Silbaš |
| Datum smrti | 17. april 1906. (73 god.) |
| Mesto smrti | Zemun |
Biografija uredi
Rodio se u siromašnoj porodici, otac mu je bio kovač. Završio je osnovnu školu u rodnom mestu, a potom gimnaziju u Vrbasu, Baji i Osjeku. Sedmi i osmi razred završio je u Pešti i uvek se isticao kao odličan učenik.[1] Potom je u Karlovcima završio bogosloviju, tu se upoznao i sprijateljio sa Đorđem Brankovićem potonjim srpskim patrijarhom i Svetozarom Popovićem potonjim temišvarskim vladikom, poznatijim kao Nikanor Popović.[1] Po završenoj bogosloviji bio je učitelj u Kaću, odakle se seli u Novi Sad, gde je bio učitelj u srpskoj gimnaziji od 1847. do 1863. godine, predavajući istoriju i latinski jezik.[1] U ovom periodu stupio je u sveštenički čin i 1860. proizveden je za đakona. Dve godine nakon toga napustio je Novi Sad i postavljen je za administratora parohije u Mošorinu, a potom i za paroha u Vrbasu. Za protu u Zemunu izabran je 2. aprila 1871. godine, posle smrti prote Avrama Živanovića i od osnivanja protoprezviterata u Zemunu bio je najduže u toj službi, punih 35 godina.[1]
Period u Zemunu uredi
U Zemunu je naišao na dosta teškoća, borba između tadašnje klerikalne i narodne stranke uzimala je maha. Prota Vukadinović je bio po opredeljenju narodnjak, koji su u tom trenutku bili većina u Zemunu. Zbog svog stava sukobio se sa Germanom Anđelićem, koji će 1881. biti imenovan za patrijarha i njihovi odnosi nikada neće biti prijateljski.[1]
Po svojoj naravi prota Vukadinović bio je blag i pitom čovek, neprijatelj političkih strasti, bio je čovek duboke religioznosti bez klerikalizma, za koji je govorio da broji koliko čovek ide u crkvu i koliko se puta krsti, a ne vodi brigu o uverenju i poštenju čoveka.[1] Zbog toga nije bio aktivni učesnik u svim političkim borbama koje su se dešavale u Zemunu u periodu 1871-1886, ali je uvek bio na strani naroda kada je trebalo odabrati.
Kada je Đorđe Branković izabran za patrijarha, prota Vukadinović je bio u izboru za temišvarskog vladiku, ali je umesto njega izabran Svetozar Popović. Prota Vukadinović je verovao da je Đorđe Branković osujetio njegov izbor za vladiku.
Prota Vukadinović jako je voleo književnost, napisao je i knjigu Odbrana pravoslavlja, zatim Molitvenik za potrebu pravoslavnih Srpkinja i izdao Duhovne besede.[1]
Bio je jako cenjen kao prota u Zemunu, isto tako kao književnik veoma je poštovan u Matici srpskoj. Bio je više puta biran za člana književnog odeljenja. Kralj Aleksandar Obrenović odlikovao ga je komandirskim krstom ordena Svetog Save 1902. godine.[1] Bio je i član arhidijecezalne konzistorije i upravnik srpskih verskih škola u Zemunu. Jednom, u vanrednim prilikama, bio je i predsednik srpske crkvene opštine.
Bio je jako pametan i klasično obrazovan čovek, poznavao je istoriju, stare pisce i književnost. Osim srpskog jezika govorio je mađarski, nemački i latinski, razumeo je i starogrčki, kao i književnost ovih jezika. Poznavao je i francuske enciklopediste, Rusoa i njegov uticaj na period posle Francuske revolucije.[1]
Kao sveštenik bio je liberalan i širokog pogleda. Preminuo je u Zemunu 1906. godine.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Znameniti zemunski Srbi u XIX veku, Štamparija Isidora Stojčića, Zemun 1913.
Spoljašnje veze uredi
