Jovan D. Krsmanović

Jovan Krsmanović (Tuzla, 1830. - Vranjska Banja, 5. maj 1892.) bio je srpski trgovac, narodni poslanik i zadužbinar.

Jovan Krsmanović
Lični podaci
Datum rođenja(1830{{month}}{{{day}}})1830.
Mesto rođenjaTuzla, Osmansko carstvo, danas Bosna i Hercegovina
Datum smrti5. maj 1892.(1892-05-05) (61/62 god.)
Mesto smrtiVranjska Banja, Kraljevina Srbija
NarodnostSrbin
ReligijaPravoslavac
ProfesijaTrgovac, zadužbinar
Porodica
RoditeljiDimitrije Krsmanović

Karijera

uredi

Posle smrti oca Dimitrija-Miće, sa braćom Ristom i Nikolom i zetom Ristom Paranosom preselio se u Beograd i 1858. osnovao firmu "Braća Krsmanović i Paranos". Osim šljiva, bavili su se otkupom i izvozom kože, kao i uvozom soli.

Posle ubistva kneza Mihaila, Jovan Krsmanović je izabran za poslanika na Velikoj narodnoj skupštini koja je trebalo da izabere novog srpskog kneza. Bio je član Liberalne stranke i dugogodišnji potpredsednik njenog Glavnog odbora. Biran je za narodnog poslanika na listi liberala za Gružanski srez (1874, 1885), za člana Ustavotvornog odbora koji je predložio Skupštini predlog Ustava iz 1888. i u više navrata za odbornika varoši Beograda.[1]

Za vreme srpsko-turskih ratova 1876-1878. bio je komandir Beogradskog garnizona.[2]

Vladan Đorđević, predsednik Beogradske opštine od 1884-1885, sastavio je komisiju koja je trebala da sprovodi mere kako bi se grad Beograd "uredio i svrstao u red savremenih evropskih prestonica". Pored Đorđevića, u ovoj komisiji bili su i Jovanča Antula i Jovan Krsmanović. Krsmanović je u ovoj komisiji bio zadužen za trgovačka i privredna pitanja. Komisija je posetila Temišvar, Budimpeštu, Beč, Minhen, Strazbur, Pariz, Brisel, Frankfurt, Berlin i Dancing, kako bi se upoznali sa iskustvima ovih gradova.[2]

Preko svoje firme Krsmanović je novčano pomagao srpsku vojsku i snabdevao je brašnom i pasuljem. Po osnivanju Narodne banke Srbije 1884. zalagao se za upis samo domaćeg kapitala, a sam je upisao veliki broj akcija. Na osnivačkoj sednici izabran je za člana Upravnog odbora i postavljen za prvog vicepremijera. Kada je banka bivala u krizi, davao je pomoć u srebru i zlatu.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b Veljkovski, J. (2011). Srpski biografski rečnik. 5 (Kv-Mao). Novi Sad: Matica srpska. str. 366—367. ISBN 98-86-7946-085-1 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  2. ^ a b Rastović, Aleksandar (2005). „Trideset osma glava knjige Vladana Đorđevića, predsenik Opštine Beogradske”. Istorijski institut: Mešovita građa. XXIV: 223—225. 

Dodatna literatura

uredi
  • Spomenica pedesotogodišnjice Beogradske trgovačke omladine, 1880-1930, Beograd 1931, 52, 56-57
  • Milivoje M. Kostić, Uspon Beograda, Beograd 1994.