Википедија

Akseli Galen-Kalela

фински сликар

Akseli Galen-Kalela (26. april 1865 – 7. mart 1931) bio je finski slikar. Najpoznatiji je po svojim ilustracijama Kalevale, finskog nacionalnog epa. Njegov rad se smatra veoma važnim aspektom finskog nacionalnog identiteta.

Akseli Galen-Kalela
Datum rođenja(1865-04-26)26. april 1865.
Mesto rođenjaPori
Datum smrti7. mart 1931.(1931-03-07) (65 god.)
Mesto smrtiStokholm

Biografija uredi

Galen-Kalela je rođen kao Aksel Valdemar Galen u Poriju, Finska, u porodici koja je govorila švedski. Njegov otac Peter Gallen radio je kao šef policije i advokat.[1] Galen-Kalela je odrastao u Tirvaa.[2] Sa 11 godina je poslat u Helsinki da uči gimnaziju, jer se otac protivio njegovoj ambiciji da postane slikar. Nakon očeve smrti 1879, Galen-Kalela je pohađao časove crtanja u Finskom umetničkom društvu (1881–1884) i privatno učio kod Adolfa fon Bekera.[3]

 
Autoportret kod štafelaja, 1885

Godine 1884 . preselio se u Pariz, da bi studirao na Académie Julian.[4] U Parizu se sprijateljio sa finskim slikarom Albertom Edelfeltom, norveškim slikarom Karlom Dørnbergerom i švedskim piscem Augustom Strindbergom.[3] Tokom ovog perioda putovao je napred-nazad između Finske i Pariza.[3]

Oženio se sa Meri Sler 1890. godine. Par je imao troje dece, Impi Marjata, Kirsti i Jorma. Na njihovom medenom mesecu u Istočnoj Kareliji, Galen-Kalela je počeo da prikuplja materijal za svoje prikaze Kalevale. Ovaj period karakterišu romantične slike Kalevale, kao što je mit o Ainou, i nekoliko pejzažnih slika, iako je do 1894. uticaj simbolizma bio jako vidljiv u njegovim delima.[3]

 
Autoportret 'en face', 1897.

U decembru 1894, Galen-Kalela se preselio u Berlin da nadgleda zajedničku izložbu svojih radova sa delima norveškog slikara Edvarda Munka. U to vreme Gallen-Kalela je takođe dizajnirao veliku kolibu Kalela za svoju porodicu daleko od civilizacije, na obali jezera Ruovesi. Od bora ju je sagradilo 13 lokalnih stolara za godinu dana, od 1894. do 1895.[5][6]

U martu 1895. njegovo putovanje je okončano kada je dobio telegram da mu je ćerka Impi Marjata umrla od difterije. Ovo bi se pokazalo kao prekretnica u njegovom radu. Dok su njegovi radovi ranije bili romantični, nakon smrti njegove ćerke Galen-Kalela je slikao agresivnije radove. U godinama 1896–1899 naslikao je ono što se smatra njegovim najpoznatijim delima: Odbrana Sampoa, Leminkajnenova majka, Joukahainenova osveta i Kulervovo prokletstvo.[3] U maju 1895. Galen i Meri su posetili London, sa njegovom namerom da kupi grafičku štampu. Tamo je učio i o vitražima. Krajem 1897. porodica je otputovala u Firencu, takođe posetivši Pompeje, gde je proučavao umetnost fresaka.[3]

Galen-Kalela je 1907. godine zvanično promenio svoje ime da bi zvučalo više finski.[3][3] Njegova ideja za Kalevalu od 700 stranica je potpuno formiran 1909. godine objavljivanjem svog plana u časopisu Valvoja.[7]

Godine 1908. sa obnovom na umu, Galen-Kalela i njegova porodica preselili su se u Pariz. Međutim, grad i novi pravac kojim se umetnost kretala nisu bili toliko gostoljubivi kao što se nadao, pa su se u maju 1909. preselili mnogo dalje u Najrobi u Keniji. Bio je prvi finski umetnik koji je slikao južno od Sahare, a ukupno je imao preko 150 ekspresionističkih dela. Iako su umetnički slike promenljivog kvaliteta, njihove boje i sinergija boja su izuzetne. Vratili su se u Finsku u februaru 1911.[3] Između 1911. i 1913. projektovao je i izgradio atelje i kuću za svoju porodicu u Tarvaspaau, otprilike 10 km severozapadno od centra Helsinkija.[8]

 
Muzej Gallen-Kalela u Tarvaspaau

Porodica se vratila iz Tarvaspea u Kalelu 1915. da bi izbegla probleme koje je donosio Prvi svetski rat. Nekoliko godina kasnije, 1918, Galen-Kalela i njegov sin Jorma su učestvovali u borbama na frontu tokom Finskog građanskog rata. Kada je regent, general Manerhajm, čuo za ovo, pozvao je Galen-Kalelu da dizajnira zastave, zvanična odlikovanja i uniforme za novu nezavisnu Finsku. On je za zastavu predložio belo-plavu krstastu zastavu, sa obrnutim bojama (beli krst na plavoj), ali se smatralo da je to previše slično švedskoj zastavi i posebno grčkoj zastavi tog vremena. Godine 1919. postavljen je za ađutanta Manerhajma.[3] Godine 1920. sklopio je ugovor sa izdavačkom kompanijom VSOI za eventualno izdavanje Velike Kalevale, s tim da je manje dekorativna Koru-Kalevala objavljena 1922.[7]

U decembru 1923. preselio se u SAD, gde ga je porodica takođe pratila u jesen 1924. godine. Prvo je boravio u Čikagu, a izložba njegovih radova obišla je nekoliko gradova.[9] U Čikagu je bio impresioniran umetnošću Indijanaca i preselio se u Taos, Novi Meksiko, na tamošnjoj umetničkoj koloniji da je dalje proučava. Za to vreme u Sjedinjenim Državama, takođe je počeo da skicira Veliku Kalevalu mnogo detaljnije. U maju 1926. porodica se vratila u Finsku. Dve godine kasnije 1928. zajedno sa sinom Jormom oslikava freske Kalevale u foajeu Nacionalnog muzeja Finske. Zatim je 1930. sklopio dogovor da naslika gigantsku fresku za banku Kansallis-Osake-Pankki, ali je 7. marta 1931. dok se vraćao sa predavanja u Kopenhagenu iznenada umro od upale pluća u Stokholmu.[3]

Njegov atelje i kuća u Tarvaspaau otvoren je kao Muzej Galen-Kalela 1961. godine; u njemu se nalaze neki od njegovih radova i prostorije za istraživanja o samom Galen-Kaleli.[10][11]

Reference uredi

  1. ^ Martin & Pusa 1985, str. 5.
  2. ^ Musée d'Orsay 2012.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j Reitala 1997.
  4. ^ Martin & Pusa 1985, str. 65.
  5. ^ Ruovesi.
  6. ^ Yle 2010.
  7. ^ a b Mikkonen 2017.
  8. ^ Martin & Pusa 1985, str. 38.
  9. ^ Martin & Pusa 1985, str. 39.
  10. ^ Gallen-Kallela Museum 2015.
  11. ^ Ringbom 1996.

Literatura uredi

  • Jackson, D.; Wageman, P., ur. (2006). Akseli Gallen-Kallela, De magie van Finland [Akseli Gallen-Kallela, The Magic of Finland] (softcover) (na jeziku: holandski). Rotterdam: NAi Booksellers / Groninger Museum. ISBN 978-90-5662-523-8. 
  • Martin, Timo; Pusa, Erja (1985). Akseli Gallen-Kallela, 1865-1931 (hardcover) (na jeziku: engleski). Prevod: John Derome. Tarvaspää: Gallen-Kallela Museum. OCLC 29071282. 
  • Okkonen, Onni (1916). „Trip to Kuusamo”. Akseli Gallen-Kallela, elämä ja taide [Akseli Gallen-Kallela, life and art] (na jeziku: finski). Porvoo-Helsinki: Werner Söderström Osakeyhtiö (WSOY). 
  • Pohjolainen, Raija (2016). Tyttö Keuruun vanhassa kirkossa [A girl in the old church in Keuruu] (na jeziku: finski). Vantaa: Kellastupa. ISBN 978-95-2578-723-8. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Akseli Galen-Kalela na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аксели_Гален-Калела&oldid=27678330”