Aleksandar Zinovjev

Aleksandar Zinovjev (rus. Александр Александрович Зиновьев, Pahtino, 22. septembar 1922 — Moskva, 10. maj 2006) bio je ruski filozof, sociolog, pisac i publicista. Jedna je od najznačajnijih intelektualnih ličnosti u Rusiji u drugoj polovini 20. i na početku 21. veka.

Aleksandar Zinovjev
Aleksandar Zinovjev
Lični podaci
Datum rođenja	(1922-09-22)22. septembar 1922.
Mesto rođenja	Pahtino, Ruska SFSR
Datum smrti	10. maj 2006.(2006-05-10) (83 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska Federacija
Obrazovanje	Univerzitet Lomonosov
Književni rad
Najvažnija dela	Zjapeće visine
Potpis
Zvanični veb-sajt
www.zinoviev.ru

Biografija

Poreklom je iz siromašne seoske porodice, sredinom 20. veka bio je jedan od simbola rađanja filozofske misli u tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Njegovo stvaralaštvo obuhvata oko 40 napisanih knjiga, najčešće iz oblasti sociologije, filozofije, logike, etike i političke misli, koje je teško smestiti u određene strogo akademske okvire. Poštovaoci Zinovjeva najčešće ukazuju na originalnost njegovog „sociološkog romana“, ali i izvesnu protivrečenost u njegovoj ličnosti koja je prošla put od antistaljinizma u ranoj mladosti, preko čvrstog zastupnika građanske pozicije i oštrog kritičara sovjetskog sistema, do jednog od najistaknutijih kritičara procesa globalizacije.

U Velikom otadžbinskom ratu (1941-1945) borio se kao pilot u redovima Crvene armije i prvi put borbeno delovao u martu 1945. godine. Učestvovao je u borbama u Poljskoj i Nemačkoj, a 1946. godine su ga demobilisali. Tada je sa majkom i mlađim bratom prešao u Moskvu. Svetsku slavu stekao je posle objavljivanja knjige „Zjapeće visine“ (1976), a posle dve godine (1978) proteran je iz zemlje i oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo.

U Rusiju se vratio 1999. godine, između ostalog, podstaknut NATO agresijom i bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije.

Zinovjev je posebno pisao i govorio o tragediji Jugoslavije, osvrnuo se na agresiju 1999. godine koja je po njemu bila u osnovi „rat protiv Evrope“, ali i svojevrsna opomena Rusiji, Kini i ostalim zemljama. Upravo zbog toga bio je među prvim ruskim intelektualcima koji je pozdravio smenu Jeljcina i dolazak Vladimira Putina na vlast. Prema njemu to je bio jedan pozitivan preokret u savremenoj istoriji Rusije, odnosno pokušaj „stabilizacije Rusije“ u potpuno izmenjenim društvenim i međunarodnim okolnostima. Zinovjeva su posebno oštro kritikovali „ruski liberali“ prikazujući ga u svojim medijima kao „teoretičara zavere“. Kada su ga u jednoj polemici upitali da li ima neki konkretan dokaz da je Zapad na čelu zavere protiv Rusije, odgovorio im je lakonski: „Gospodo, najveći dokaz da zavera postoji je naša stvarnost“.

Njegova supruga je bila Olga Mironovna Zinovjeva. Preminuo je 10. maja 2006. godine u Moskvi.

Odabrana dela

Oblast logike

• Filoofskie problemы mnogoznačnoй logiki, 1960;
• Osnovы naučnoй teorii naučnыh znaniй, 1967;
• Logika nauki, 1972;
• Logičeskaя fizika, 1972;
• Netradicionnaя teoriя kvantorov, 1973;
• Logika klassov (množestv), 1973.

Eseji i publicistika

• Zjapeće visine, 1976;
• Svetla idnina, 1978;
• Bez iluzii, 1979;
• Ludnica, 1980;
• Nie i zapadot, 1981;
• Homo Ѕovieticus, 1982;
• Poletta na našata mladost, 1983.

Spoljašnje veze

• Zvanična strana o Zinovjevu na ruskom i engleskom jeziku Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2007)
• Alexander Zinoviev: What's wrong with the West Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2007)
• Claude Schwab: Alexandre Zinoviev - Résistance et Lucidité Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2007)
• Večernje novosti: Sprečite državni terorizam nad Srbijom i Miloševićem": Apel za odbranu bivšeg predsednika 2004. potpisali svetski velikani