Alka Vuica

Alka Vuica (Pula, 8. jun 1961) hrvatska je pevačica, tekstopisac, novinarka, TV voditeljka i pisac.

Alka Vuica
Lični podaci
Datum rođenja	(1961-06-08)8. jun 1961.
Mesto rođenja	Pula, SR Hrvatska, FNR Jugoslavija
Zanimanje	pevačica, tekstopisac, novinarka, TV voditeljka, pisac
Porodica
Supružnici	Zlatko Arslanagić (v. 2016)
Deca	1
Muzički rad
Aktivni period	1980—danas
Žanr	pop, folk

Biografija

Alka Vuica rođena je 8. juna 1961. godine u Umagu, kraj Pule. Poznata je kao Alka Vu. Danas živi u Sarajevu, i radi kao voditeljka. Ima svoju emisiju Vidimo se u Sarajevu, koja se emitovala na televiziji Pink BH. Zanimljivo je to da je naziv nastao tako što je Alka pisala pesmu za novosadsku grupu Frajle, pod nazivom „Sarajevo'”', pa je i sam susret bio dogovoren tamo — videle su se u Sarajevu. Ali joj to apsolutno ne menja letnje navike, tako da je često viđena na jahtama u blizini Splita i ostrva Hvar, pored toga sto je zaljubljena u Ibizu, Jamajku i Kubu.

U detinjstvu je bila buntovnik. Otac joj je bio jako strog, čak nije smela da ide ni u izviđače, a kao devojka je uvek imala izlazak do 23 časa. Odrasla je u skromnoj i tradicionalnoj porodici. To joj nije smetalo da pravi nestašluke — kao mala se tukla sa dečacima, uvek kući donosila mačiće i ptiće, a jednom prilikom i jednog Amerikanca. Ona je imala oko 5/6 godina, a on je bio stoper na proputovanju, sa dugom kosom. Kada ga je dovela kući, saopštila je mami da je našla Isusa Hrista. On je prespavao u apartmanu njene tetke, a nakon nekog vremena su ga sasvim slučajno ponovo sreli u Trstu, u Italiji i tada je bila ubeđena da je on Isus.

Još u toku osnovne škole je krenula na časove klavira, ali je to i bilo za očekivanje, jer potiče iz muzičke porodice. Mama Zdenka svira klavir, tata Zvonko saksofon, a ujak Boško harmoniku. Jedino je rođaka, Matija Vuica, poznata dizajnerka.

Ne voli što je u 60-ima, najviše su joj se sviđale 30-e, ali kaže da ni 20-e nisu bile loše, tada je živela kao „puštena sa lanca“ . Sada ima problema sa kičmom i odgađa operaciju, ne sme da trči, ali zato vozi bicikli i radi određene vežbe. Neguje se dobrim kremama i tretmanima lica. Voli cinike, osobe poput Arsena Dedića- uživala je u njegovom smislu za humor. Kaže da nikada nije bila zaljubljena u ženu, ali je bila sa ženama i smatra to prelepim iskustvima. Inače je definitivno zaljubljive prirode, pa su joj gotovo sve pesme autobiografske i naziva ih decom njenih ljubavi- a zbog tragičnih ljubavi konzumira vino i cigarete u velikim količinama, i piše tužne pesme.

Njena prva ljubav je bio bubnjar grupe Srebrna krila, Adi Karaselimović. Imala je 18 godina, i upoznala ga je u klubu „Scena”, u momentu kada je imala boginje. Bio je njena prva velika ljubav i ta veza je trajala 4 godine. Čak mu je i napisala pesme za prvi samostalni album, pod nazivom „Dodirni me”. U tom periodu upoznaje Gorana Bregovića i Bajagu. Opšte je poznato da su obojica bili njeni ljubavnici, a i dan-danas je u divnim odnosima sa njima i te ljubavi i dalje traju, samo u nekim drugim dimenzijama. Bajaga joj je čak posvetio i dve pesme, „Zažmuri” i „Sa druge strane jastuka”. Jedna od dragih uspomena joj je Opatija, 1984. godina. Bio je neki festival i zabava je trajala 3/4 dana. Toliko su pili da je Bajaga na kraju ostavio svoju ličnu kartu na šanku, jer nije više imao para- pa nije platio ceh, a ona je za Umag išla stopom, a uspela je da ustopira šleper koji je prevozio škampe.

Godine 1988. je upoznala Vuka Veličkovića, srpskog slikara i umetnika. Godine 1989. rađa sina Ariana. Iako ta ljubav nije potrajala, tvrdi da su i danas prijatelji i da leta i zime provode zajedno, kao porodica. Kako trenutno boravi u Bosni i Hercegovini, 2012. godine upoznaje Zlatka Arslanagića Herba, koji je bošnjački ugostitelj. Na pitanje, šta joj se kod njega svidelo, rekla je 2/3 miliona evra, to što joj je istovremeno i ljubavnik i prijatelj, i što se veza rodila iz prijateljstva, i to na svadbi nećaka Zdravka Čolića. Izjavila je da voli kada joj je kosa vezana u rep, jer joj se tad vidi lepota, da mu se sviđaju njene oči jer su dečje, da se zaljubio u nju zato što je duhovita i smešna. Zlatko i Arian su u jako dobrim odnosima, vole se i poštuju međusobno. Bila su neka govorkanja o svadbi, ali izgleda da se teorija neće pretvoriti u praksu. Ona je venčanicu obukla nekoliko puta za razne potrebe snimanja, kada želi da napravi feštu sa prijateljima, za to joj nije potreban povod, a papir ne predstavlja ljubav i pripadnost, odnosno vernost i odanost. Na kraju zaključuje, da svaka poštena Hrvatica mora imati nekog Bosanca- jer je njihov mentalitet i harizma ono na šta žene „padaju”.

U Alkinom životu su bile i izvesne spekulacije o zabranjenim ljubavima. Naime, 2003. godine je imala aferu sa Željkom Kerumom, gradonačelnikom Splita. A cela priča je dospela u javnost nakon što je Alka prestala da se druži sa Snježanom Mehur. Dotična, iako je bila u braku, je gotovo deceniju, takođe bila ljubavnica pomenutog političara, pa su tako drugarice prekinule prijateljstvo zbog ljubomore. A već 2004. godine, pevačica je uplovila u vezu sa fudbalerom Igorom Štimcem. On je u to vreme bio oženjen Suzanom Štimac, sa kojom ima i decu, inače slikarkom i bivšom misicom Jugoslavije. Zbog preljube su se razveli, a ona se kasnije udala za nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca, Damira Milačića. Alka je priznala da su ona i fudbaler bili u vanbračnoj zajednici, a da Suzanu jako ceni i poštuje i da je sve samo sudbinski splet okolnosti, pa su obe volele istog čoveka. Verovatno se vodila logikom da će sredstva opravdati kada dođe do cilja. Postoji i legenda da je bračni par Štimac jedno veče bio u noćnom provodu, a onda im se u separeu pridružila pevačica, koja je samu sebe pozvala, pa potom fudbalera ispolivala šampanjcem, na šta je on pozvao obezbeđenje, koje je Alku iznelo iz lokala i bacilo je ispred, u grmlje.

Ipak, najvažniji muškarac u njenom životu je svakako Arian. U Londonu je studirao produkciju, a potom pokrenuo svoj elektronički bend In jur fejs. U periodu studiranja je živeo u kući Simona Le Bona, frontmena grupe Duran duran, sa kojim se privatno druži. Sada je di-džej i producent. Narodnim masama je poznat pod imenom Strapazoot, a član je bendova Godsoundz i 33 band, koji predstavljaju muzički pravac rep i hip-hop. Mada, najviše pažnje dobija otvorenim pismom, kojim najavljuje sudsku tužbu, upućenim Vlatki Pokos. Ona je o njegovoj majci pisala u svojoj knjizi „Život u raju”. U romanu ona navodi da je Alka alkoholičarka, preljubnica i žena lakog morala, opisuje izvesnu aferu sa Splitskim gradonačelnikom, pominje i svađu među drugaricama ljubavnicama, tvrdi da je Arian do svoje 11. godine živeo u Umagu sa babom i dedom jer njegova majka nije domaćica, ne zna šta znači porodični život, a da je njeno ponašanje izvan okvira normalnog. On je to sve oštro demantovao. Za svoju majku je rekao da ona za njega predstavlja uzor i najveći izvor ljubavi za koji zna. Napominje da je detinjstvo proveo sa njom u Zagrebu, u Cvijetnom naselju, da su živeli u Veslačkoj ulici, i da je tamo išao u vrtić. Prva 4 razreda osnovne škole je završio u Umagu, pošto je Alka često putovala, pa su ga čuvali baka i deka- ali je ona živela sa njima. Alimentaciju nikada nije dobijala i sama se kao lavica borila da mu pruži sve u životu. Kada je bio V razred, ponovo se sele za Zagreb, jer je ona tada kupila kuću tamo.

Karijera

Još kao studentkinja je počela da radi za časopis Polet. Prvi intervju je radila sa grupom Di bojs, a drugi sa Goranom Bregovićem. U to vreme je upoznala Karla Metikošu, muža Josipe Lisac. On je upoznaje sa njom, nakon što mu je jednom prilikom na uvo izrecitovala stihove jedne od svojih pesama. Kako je Josipa Lisac poznati deo hrvatske muzičke scene, nakon što joj je uradila pesmu „Danas sam luda”, Alka Vuica postaje poznata i počinje da sarađuje sa mnogim tadašnjim muzičkim zvezdama. Sarađivala je sa Vladom Kalemberom, Tajči, Bajagom, Goranom Bregovićem, Željkom Bebekom, Borisom Novkovićem. Njene pesme su „Ja sam zaljubljen” od Tonija Cetinskog, „Ni na sever, ni na jug” koju izvodi Sandi Cenov, „Ja sam lažljiva” grupe Denis&Denis, „Lijepa bez duše” koju je otpevao Oliver Dragojević.

Potom izdaje svojih sedam albuma. 1993. godine, Laži me, 1995. godine Za tebe čuvam sebe, 1997. godine Alkatraz, 1999. godine Balkan girl, 2001. godine Profesionalka, 2004. godine Cirkus i 2013. godine Alkina kafana.

Kao novinarka, urednik i voditeljka se takođe pokazala veoma uspešno. Tok-šou 1 na 1 je bio na Nova TV, a ona ga je vodila. Nakon toga je bila urednik rubrike Alka individualka u šou-biz magazinu Red karpet. Kasnije je vodila svoju emisiju Vidimo se u Sarajevu koja se emitovala na Pink BH.

Godine 2011. ulazi u rijaliti-šou Parovi 2, ali ne ulazi u finale.

Albumi

• Laži me
• Za tebe čuvam sebe
• Alkatraz
• Balkan girl
• Profesionalka
• Cirkus
• Alkina kafana

Festivali

Izbor Hrvatske za Pesmu Evrovizije:

• OK (duet sa Sandijem Cenovim), '93

Melodije hrvatskog Jadrana, Split:

• Ne daj mi da odem, '95
• Kama Sutra, '96
• Ola 'e, '98
• Varalica, '99
• Koke moja, 2002

Split:

• Iluzije, 2003
• Ljubav se izlizala, 2006
• Gotovina, 2008
• Istriana (duet sa Sandrom Jurak), 2009
• Neuračunljiva, 2012
• Vrijeme za nas ( sa Nenom Belanom i Zoranom Šerbedžijom), 2019
• Na Palmižanu, 2021

Zadarfest:

• Otkad te nema, '94
• Di-daj-dam, '96
• Zvijezda Danica, '98
• Kriva, 2000

Arena, Pula:

• Aj, aj, aj, '95

Osfest, Osijek:

• Što ću ja tebi, '97

Hrvatski radijski festival:

• Šta te briga, 2001
• Mana, 2003
• Mali, 2004
• Umirem muški, 2006
• Jeftino, 2009

Etnofest, Neum:

• Daj mi samo jedan dan, 2002
• Idi sada, 2003
• Dugo se nisam..., 2004
• Nesretan čovjek, nesretna žena (sa Tamburaškom grupom Fijaker), 2013
• Istanbul, 2017

Zlatne žice Slavonije, Požega:

• Nema te (Veče pop muzike), '99
• Subota (veče Pesme i vina), 2003

Pjesma Mediterana, Budva:

• Crnina, 2006

Međimurski festival zabavne muzike, Čakovec:

• Ti si kriv, 2010

Međunarodni festival šansone, Chansonfest, Zagreb:

• Rajska ptica, 2011
• Pucaš u leđa, 2012

CMC festival, Vodice:

• Ženska posada, 2014
• Luđakinja, 2021
• Presidente, 2023

Zagreb:

• Kuća iz žurnala, 2020

Spoljašnje veze

• Zvaničan sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2010)