Википедија

Andrej Gejm

Холандско-британски физичар руског порекла

Andrej Konstantin Gejm (rus. Андре́й Константи́нович Гейм; rođen 21. oktobra 1958) holandsko-britanski je fizičar sovjetskog porekla, koji radi u Školi fizike i astronomije na Mančesterskom univerzitetu.[20]

Andrej Konstantin Gejm
Gejm 2010. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1958-10-21)21. oktobar 1958. (65 god.)[1]
Mesto rođenjaSoči, Ruska SFSR, SSSR
PrebivališteMančester, Engleska
ObrazovanjeMoskovski fizičko-tehnički institut
Porodica
SupružnikIrina V. Grigorijeva [2][3]
Naučni rad
PoljeFizika kondenzovane materije
InstitucijaMoskovski fizičko-tehnički institut
Institut fizike čvrstog tela
Ruska akademija nauka
Mančesterski univerzitet
Univerzitet u Najmegenu
Učenici
MentoriViktor Petrašov[11][12]
Poznat poOtiriće grafena[13][14][15]
Dijamagnetska levitacija[16]
Geko traka[17]
Nagrade
  • Nagrada Ig Nobel (2000)
  • Motova nagrada (2007)
  • Nagrada Evropskog fizičkog društva (2008)
  • Kerber nagrada (2009)
  • Nagrada Džon Karti (2010)
  • Hjuzova medalja (2010)
  • Nobelova nagrada za fiziku (2010)[18]
  • Orden nizozemskog lava [19]
  • Vitez bečelor (2012)[1]
  • Koplijeva medalja (2013)[11]
  • Ugljenikova medalja (2016)
  • Međunarodna nagrada za vodu princa Sultana bin Abdulazisa (2018)

Gejm je 2010. godine, zajedno sa Konstantinom Novoselovim, dobio Nobelovu nagradu za fiziku „zbog revolucionarnih eksperimenata sa dvodimenzionalnim materijalom grafenom”.[21][22] Profesor je fizike i profesor istraživač Kraljevskog društva u Mančesterskom centru za mezonauku i nanotehnologiju.[23][24][25][26][27][28][29]

Osim što je dobio Nobelovu nagradu, 2000. godine dobio je Nagradu Ig Nobel za korišćenje magnetnih svojstava skaliranja vode za levitaciju male žabe koristeći magnete. To ga čini prvom i do sada jedinom osobom koja je dobila prestižnu nagradu za nauku i njen ironični ekvivalent.

Obrazovanje uredi

Andrej Gejm rođen je kao sin Konstantina Aleksejeviča Gejma i Nine Nikolajevne Bajer u Sočiju u Rusiji 21. oktobra 1958. godine. Oba Gejmova roditelja bila su inženjeri nemačkog porekla.[30][31]

Porodica se preselila u Naljčik 1965. godine, gde je Andrej stekao svoje srednjoškolsko obrazovanje.[32] Nakon mature, prijavio se na Moskovski institut za inženjersku fiziku.[33] Dva puta je polagao prijemni ispit, a svoj neuspeh pri upisivanju pripisuje diskriminaciji na osnovu njegovog nemačkog porekla.[30] Zatim se prijavio na Moskovski fizičko-tehnički institut, gde je i primljen.

Izjavio je da u to vreme nije izabrao da studira fiziku čvrstog stanja, preferirajući fiziku elementarnih čestica ili astrofiziku, ali je sada zadovoljan svojim izborom.[34] Dobio je diplomu (ekvivalent mastera) na Moskovskom fizičko-tehničkom institutu 1982. godine, a 1987. godine odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti fizike metala na Institutu fizike čvrstog stanja na Ruskoj akademiji nauka u Černogolovki.[34][35]

Akademska karijera uredi

Nakon što je doktorirao uz mentorstvo Viktora Petrašova,[11] Gejm je radio kao istraživač na Institutu za mikroelektronsku tehnologiju na Ruskoj akademiji nauka, a od 1990. godine kao postdoktorski član na univerzitetima u Notingemu (dvaput), Batu i Kopenhagenu. Izjavio je da je dok je bio u Notingemu, mogao je da provede vreme istražujući, umjesto da „pliva kroz sovjetsku patnju”[30] i odlučio je da napusti SSSR.[36]

Prvu poziciju u stalnom radnom odnosu dobio je 1994. godine, kada je imenovan za vanrednog profesora na Univerzitetu u Najmegenu, gdje je radio na mezoskopskoj superprovodnosti.[37] Kasnije je stekao holandsko državljanstvo. Jedan od njegovih doktoranata u Najmegenu bio je Konstantin Novoselov, koji je postao njegov glavni istraživački partner. Međutim, Gejm je rekao da mu je bilo neugodno tokom akademske karijere u Holandiji.

Ponuđene su mu stipendije za profesora na univerzitetima u Najmegenu i Ajndhovenu, ali ih je odbio jer je smatrao da je holandski akademski sistem previše hijerarhijski i pun sitnog političarenja. „To ponekad može biti prilično neugodno”, kaže, „nije kao u britanskom sistemu u kojem je svaki član osoblja jednak”.[36] S druge strane, Gejm piše u svojoj nobelovskom govoru da „pored toga, situacija je bila pomalo nestvarna jer sam izvan univerzitetskih zidova dobio srdačnu dobrodošlicu od svih, uključujući Jana Kisa i ostale akademike”.[38]

Postao je profesor fizike na Univerzitetu u Mančesteru 2001. godine, a 2002. godine postavljen je za direktora Mančesterskog centra za mezonauku i nanotehnologiju. Gejmova supruga i dugogodišnji autor, Irina Grigorijeva, takođe se preselila u Mančester kao predavač 2001. godine. Iste godine, njima se pridružio i Novoselov koje se preselio u Mančester iz Najmegena, gde je doktorirao 2004. godine. Gejm je bio profesor između 2007. i 2013. godine, ostavivši svoju poziciju profesora Novoselovu 2012. godine.[35] Takođe, između 2007. i 2010. godine, Gejm je bio viši naučni saradnik EPSRC-a pre nego što je postao jedan od profesora istraživača Kraljevskog društva.[35][39]

Gejm je imao mnogo počasnih stipendija za profesora, među kojima su one sa Univerziteta Cinhua (Kina), Moskovskog fizičko-tehničkog instituta (Rusija) i Univerziteta Radbauda iz Najmegena (Holandija).[40]

Istraživanje uredi

 
Grafen je rešetka atoma ugljenika u obliku saća veličine atoma.

Gejmova dostignuća uključuju otkriće jednostavnog metoda za izolaciju pojedinačnih atomskih slojeva grafita, poznatih kao grafen, u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Mančesteru[41] i IMT. Tim je objavio svoje pronalaske u oktobru 2004. godine u časopisu Science.[42][43][44]

Grafen se sastoji od slojeva atoma ugljenika veličine jednog atoma raspoređenih u dvodimenzionalne šestougle[45][46] i najtanji je materijal na svetu, kao i jedan od najjačih i najtežih.[47] Materijal ima mnogo potencijalnih primena.

Gejm je izjavio da bi jedna od prvih primena grafena mogla biti u razvoju fleksibilnih ekrana osetljivih na dodir, a da on nije patentirao materijal jer bi mu bila potrebna specifična primena i industrijski partner.[48]

Gejm je bio deo tima za razvoj biomimetičkog adheziva koji je postao poznat kao geko traka[17] — tako nazvana zbog lepljivih stopala tropskog guštera gekoa — istraživanje koje je još uvek u ranim fazama.[49] Nada se da će razvoj na kraju omogućiti ljudima da hodaju po plafonima poput Spajdermena.[50]

Gejmovo istraživanje iz 1997. godine o mogućim efektima magnetizma na skaliranje vode dovelo je do čuvenog otkrića direktnog dijamagnetske levitacije vode i dovela je do eksperimenta lebdeće žabe.[51] Za ovaj eksperiment, Gejm i Majkl Beri dobili su Ig Nobel nagradu 2000. godine.[16] „Prvo su nas pitali da li se usuđujemo da prihvatimo ovu nagradu i ponosan sam na naš smisao za humor i samoomalovažavanje što smo prihvatili”.[30]

Gejm je takođe sproveo istraživanja o mezoskopskoj fizici i superprovodljivosti.[36][52]

Pričao je o spektru predmeta koje je studirao: „Mnogi ljudi biraju predmet za svoj doktorat i zatim nastavljaju istu temu dok se ne penzionišu. Ja prezirem ovaj pristup. Pet puta sam menjao svoju temu pre nego što sam dobio svoju prvu stalnu poziciju i to mi je pomoglo da naučim različite predmete”.[34]

Šireći opseg svojih istraživačkih avantura, Gejm je počeo da proučava vodu niske dimenzije 2012. godine, nakon što je dobio Nobelovu nagradu. Deo ovog rada priznat je Međunarodnom nagradom za kreativnost za vodu 2018. godine.[53]

Svog omiljenog hrčka, H.A.M.S. ter Tisha (hrčak Tiša), naveo je kao koautora istraživačkog rada iz 2001. godine.[42][54]

Nagrade i priznanja uredi

 
Magnetska levitacija žive žabe, eksperiment koji je Gejmu i Majklu Beriju doneo nagradu Ig Nobel 2000. godine.

Gejm je 2000. godine, zajedno sa Majklom Berijem, dobio nagradu Ig Nobel za fiziku.[55] Pojavio se u časopisu Scientific American na njihovom spisku 50 najboljih naučnika 2007. godine.[56] Institut za fiziku dodelio mu je Motovu medalju i nagradu 2007. godine „za njegovo otkriće nove klase materijala — samostojećih dvodimenzionalnih kristala — naročito grafena”.[57] Gejm je izabran za člana Kraljevskog društva 2007. godine.[58]

Podelio je nagradu Evropskog fizičkog društva sa Novoselovim „za otkrivanje i izolovanje jednog slobodno stojećeg atomskog sloja ugljenika (grafen) i objašnjavanje njegovih izvanrednih elektronskih svojstava”.[59] Dobio je Evropsku nagradu za nauku Kerber 2009. godine.[60] Američka nacionalna akademija nauka odlikovala ga je nagradom Džon Karti za unapređenje nauke za 2010. godinu „za njegovu eksperimentalnu realizaciju i istraživanje grafena, dvodimenzionalnog oblika ugljenika”.[61]

Nagrađen je jednom od šest godišnjih istraživačkih profesorskih stipendija koje dodeljuje Kraljevsko društvo 2010. godine.[62] Kraljevsko društvo dodalo je i svoju Hjuzovu medalju za 2010. godinu „za njegovo revolucionarno otkriće grafena i objašnjenje njegovih izvanrednih svojstava”.[63] Nagrađen je počasnim doktoratom Tehničkog univerziteta Delft,[64] ETH Cirih,[40] Antverpenskog univerziteta[65] i Univerziteta u Mančesteru. Gejm je imenovan za Viteza komandanta Reda holandskog lava za doprinos holandskoj nauci.[19]

Gejm je 2011. godine postao dopisni član Kraljevske holandske akademije nauka i umetnosti.[66] Počasni je profesor Moskovskog fizičko-tehničkog instituta, počasni profesor Univerziteta u Najmegenu, počasni član Instituta za fiziku, počasni član Kraljevskog hemijskog društva, počasni član Singapurskog instituta za fiziku i počasni profesor Kineske akademije nauka.[67] Pored toga, Gejm je postao Vitez bečelor 2012. godine za služenje nauci.[68][69] Izabran je za inostranog saradnika Nacionalne akademije nauka SAD u maju 2012. godine.[70] Dodeljena mu je Koplijeva medalja 2013. i Ugljenikova medalja 2016. godine.

Nobelova nagrada za fiziku uredi

 
Piter Dajmond, Dejl Mortensen, Kristofer Pisarides, Konstantin Novoselov, Andrej Gejm, Akira Suzuki, Ej-inči Negiši i Ričard Hek, dobitnici Nobelove nagrade 2010. godine, na pres konferenciji na Švedskoj kraljevskoj akademiji nauka u Stokholmu.

Gejm je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 5. oktobra 2010. godine, zajedno sa Novoselovim „zbog revolucionarnih eksperimenata sa dvodimenzionalnim materijalom grafenom”.[71] Nakon što je čuo da je dobio nagradu, rekao je: „Dobro sam, dobro sam spavao. Nisam očekivao Nobelovu nagradu ove godine” i da se njegovi planovi za taj dan neće promeniti.[72] Predavanje za nagradu održano je 8. decembra 2010. godine na Univerzitetu u Stokholmu.[73] Rkeao je da se nada da će grafen i drugi dvodimenzionalni kristali promeniti svakodnevni život kao što je plastika učinila za čovečanstvo.[74]

Jedan od Gejmovih kolega rekao je da njegova nagrada pokazuje da ljudi i dalje mogu da dobiju Nobelovu nagradu za „lenčarenje u laboratoriji”.[75] Nagrada ga je učinila prvom osobom koja je, kao pojedinac, osvojila i Nobelovu i Ig Nobelovu nagradu.[76] Kada je dobio obe ove nagrade, izjavio je da „iskreno, cenim i moju Ig Nobelovu nagradu i Nobelovu nagradu podjednako i za mene je Ig Nobelova nagrada manifestacija da znam da primim šalu, malo samodeprekacije uvek pomaže”.[11]

Privatni život uredi

Stavovi i mišljenja uredi

Gejm je jedan od 38 Nobelovaca koji su potpisali deklaraciju iz 2010. godine koju su objavili Učenjaci za mir na Bliskom istoku čime se osuđuju međunarodni pokušaji bojkota izraelskih akademika, institucija i istraživačkih centara.[77]

Na simpozijumu Nobel Minds u decembru 2010. godine, Gejm je izjavio da je odluka odbora za dodelu Nobelove nagrade za mir da se nagrada dodeli kineskom disidentu, zarobljeniku Ljuu Sjaobou, bila snishodljiva, govoreći:

„Pogledajte ljude koji dodeljuju Nobelovu nagradu. Oni su penzionisani norveški političari koji su čitave svoje karijere proveli u sigurnom okruženju, u modernoj državi bogatoj naftom. Nastoje da prošire svoje poglede na svet, kako bi svet trebalo da funkcioniše i kako demokratija funkcioniše u drugoj zemlji. To je veoma, veoma snishodljivo — oni nisu živeli u ovim zemljama. U proteklih 10 godina, Kina se razvila ne samo ekonomski, već se takođe i najjači zagovornik ljudskih prava složio da su se i ljudska prava poboljšala. Zašto moramo ovo izopačiti?”[78][79]

Gejm je napisao nekoliko mišljenja za časopis Fajnenšal tajms.[80] Na popularnom Bi-Bi-Si-jevom radio programu Desert Island Discs, Gejm je 2014. godine dao intervju u kome je otkrio detalje svog privatnog života i ukusa u muzici.[81]

Nacionalni identitet uredi

Gejmovo poreklo je veoma kompleksno, a detaljno je opisano u njegovoj autobiografiji za Nobelovu nagradu.[30] U njoj je Gejm izjavio da su većina članova njegove porodice etnički Nemci: njegov otac dolazi iz porodice Povolških Nemaca, a majka je takođe bila uglavnom Nemica. I njegov otac i deda po ocu proveli su mnogo godina svog života kao zatvorenici u Sibiru u Staljinovim Gulazima, a „neki članovi porodice bili su zatvorenici u nemačkim koncentracionim logorima”. Takođe navodi da je „patio od antisemitizma u Rusiji jer njegovo ime zvuči kao jevrejsko”.[82]

Gejm rezimira svoj identitet na sledeći način: „Po mom najboljem saznanju, jedini Jevrej u porodici bila je moja prabaka, a ostatak na obe strane bili su Nemci. Pošto sam živeo i radio u nekoliko evropskih država, smatram se Evropljaninom i ne verujem da je potrebna bilo kakva daljnja taksonomija, posebno u tako fluidnom svetu kakav je svet nauke”.[30][83]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b GEIM, Sir Andre (Konstantin). Who's Who. 2014 (online edition via Oxford University Press izd.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (potrebna pretplata)
  2. ^ „BBC iPlayer – Beautiful Minds: Series 2: Professor Andre Geim”. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  3. ^ „Dr Irina V. Grigorieva, research profile – personal details (The University of Manchester)”. Arhivirano iz originala 28. 7. 2018. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  4. ^ Neubeck, Soeren (2010). Scanning probe investigations on graphene (Teza). University of Manchester. 
  5. ^ Novoselov, Konstantin S. (2004). Development and applications of mesoscopic hall microprobes (Teza). Radboud University Nijmegen. ISBN 9789090183664. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 11. 05. 2019. 
  6. ^ Jalil, Rashid (2012). Novel Substrates for Graphene based Electronics (Teza). University of Manchester. 
  7. ^ Jiang, Da (2006). Fabrication, characterization and measurement of atomically thin carbon devices (Teza). University of Manchester. OCLC 643390338. 
  8. ^ Raveendran-Nair, Rahul (2010). Atomic structure and properties of graphene and novel graphene derivatives (Teza). University of Manchester. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 05. 2019. 
  9. ^ Riaz, Ibtsam (2012). Graphene and Boron Nitride : Members of Two Dimensional Material Family (Teza). University of Manchester. 
  10. ^ Young, Gareth (2005). Investigation into the ferromagnetic properties of graphite (Teza). University of Manchester. OCLC 643421462. 
  11. ^ a b v g „BBC Radio 4 – Andre Geim Profile by Helen Grady, first broadcast 27 July 2013”. 
  12. ^ „Mentor of two Nobel Prize winners teaches at Royal Holloway”. Arhivirano iz originala 31. 07. 2013. g. Pristupljeno 11. 05. 2019. 
  13. ^ Geim, A. K.; Kim, P. (2008). „Carbon Wonderland”. Scientific American. 298 (4): 90—97. Bibcode:2008SciAm.298d..90G. PMID 18380146. doi:10.1038/scientificamerican0408-90. 
  14. ^ Geim, A. K.; MacDonald, A. H. (2007). „Graphene: Exploring Carbon Flatland” (PDF). Physics Today. 60 (8): 35. Bibcode:2007PhT....60h..35G. S2CID 123480416. doi:10.1063/1.2774096. 
  15. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Jiang, D.; Zhang, Y.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Firsov, A. A. (2004). „Electric Field Effect in Atomically Thin Carbon Films” (PDF). Science. 306 (5696): 666—669. Bibcode:2004Sci...306..666N. PMID 15499015. S2CID 5729649. arXiv:cond-mat/0410550  . doi:10.1126/science.1102896. 
  16. ^ a b Berry, M. V.; Geim, A. K. (1997). „Of flying frogs and levitrons” (PDF). European Journal of Physics. 18 (4): 307. Bibcode:1997EJPh...18..307B. S2CID 250889203. doi:10.1088/0143-0807/18/4/012. 
  17. ^ a b Geim, A. K.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Novoselov, K. S.; Zhukov, A. A.; Shapoval, S. Y. (2003). „Microfabricated adhesive mimicking gecko foot-hair” (PDF). Nature Materials. 2 (7): 461—463. Bibcode:2003NatMa...2..461G. PMID 12776092. S2CID 19995111. doi:10.1038/nmat917. 
  18. ^ „The Nobel Prize in Physics 2010”. Pristupljeno 7. 2. 2014. 
  19. ^ a b „Hoge Koninklijke onderscheiding voor Nobelprijswinnaars” (na jeziku: Dutch). Public Information Service of the Government of the Netherlands. Arhivirano iz originala 10. 04. 2015. g. Pristupljeno 25. 8. 2013. 
  20. ^ „Professor Andre Geim, FRS (Condensed Matter Physics Group – The University of Manchester)”. Arhivirano iz originala 21. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  21. ^ Geim, A. K. (2009). „Graphene: Status and Prospects”. Science. 324 (5934): 1530—1534. Bibcode:2009Sci...324.1530G. PMID 19541989. S2CID 206513254. arXiv:0906.3799  . doi:10.1126/science.1158877. 
  22. ^ Geim, A. K.; Novoselov, K. S. (2007). „The rise of graphene”. Nature Materials. 6 (3): 183—191. Bibcode:2007NatMa...6..183G. PMID 17330084. S2CID 14647602. arXiv:cond-mat/0702595  . doi:10.1038/nmat1849. 
  23. ^ „Scopus preview - Scopus - Author details (Geim, Andre K.)”. www.scopus.com. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  24. ^ „andre geim – Google Scholar”. google.com. 
  25. ^ Hargittai, I. N. (2010). „Graphene 2010”. Structural Chemistry. 21 (6): 1151—1154. S2CID 195068381. doi:10.1007/s11224-010-9680-0. 
  26. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Dubonos, S. V.; Hill, E. W.; Grigorieva, I. V. (2003). „Subatomic movements of a domain wall in the Peierls potential”. Nature. 426 (6968): 812—816. Bibcode:2003Natur.426..812N. PMID 14685231. S2CID 14047262. arXiv:cond-mat/0312631  . doi:10.1038/nature02180. 
  27. ^ Arthur, Charles (12. 4. 1997). „Scientists magnetised by levitating frog”. The Independent. Pristupljeno 25. 10. 2010. 
  28. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Dubonos, S. V.; Zhang, Y.; Jiang, D. (2004). „Room-temperature electric field effect and carrier-type inversion in graphene films”. Bibcode:2004cond.mat.10631N. arXiv:cond-mat/0410631  . 
  29. ^ Robert J Lambert. „The Home of Graphene – The University of Manchester”. manchester.ac.uk. 
  30. ^ a b v g d đ „Andre Geim – Biographical”. nobelprize.org. 
  31. ^ „RG-RB – 42”. Rg-rb.de. Pristupljeno 30. 10. 2010. [mrtva veza]
  32. ^ Translated from the German by Alex Herzog, "Andre Geim, a German Russian, is Awarded the Nobel Prize for Physics" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. februar 2019), Germans from Russia Heritage Collection, North Dakota State University, October 2010.
  33. ^ "Znaй naših: laureatom Nobelevskoй premii po fizike stal rossiйskiй nemec" (jezik: ruski) (Google Translate). rusdeutsch.ru. 6 October 2010.
  34. ^ a b v Murphy, John. "Renaissance scientist with fund of ideas" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. septembar 2010). Scientific Computing World. June/July 2006.
  35. ^ a b v „Andre Geim (The University of Manchester)”. www.condmat.physics.manchester.ac.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  36. ^ a b v "A physicist of many talents"[mrtva veza]. Physics World. February 2006. Pristupljeno 24 October 2010.
  37. ^ Geim, A.; Dubonos, S.; Palacios, J.; Grigorieva Iv, I.; Henini, M.; Schermer, J. (2000). „Fine Structure in Magnetization of Individual Fluxoid States”. Physical Review Letters. 85 (7): 1528—1531. Bibcode:2000PhRvL..85.1528G. PMID 10970546. S2CID 46281431. arXiv:cond-mat/0001129  . doi:10.1103/PhysRevLett.85.1528. 
  38. ^ Nobel lecture https://web.archive.org/web/20121107231015/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2010/geim_lecture.pdf
  39. ^ „Grants awarded to Andre Geim by the EPRSC”. Arhivirano iz originala 17. 9. 2017. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  40. ^ a b "Discoverer of graphene back at Radboud University as professor"[mrtva veza]. Radboud University Nijmegen. 15 February 2010. Pristupljeno 24 October 2010.
  41. ^ „The Story of Graphene”. The University of Manchester. 10. 9. 2014. Pristupljeno 9. 10. 2014. 
  42. ^ a b (October 2009). „22 October 2004: Discovery of Graphene”.  (2.14 MB). APS News (American Physical Society) . 18 (9): 2 http://www.aps.org/publications/apsnews/200910/loader.cfm?csModule=security/getfile&pageid=187967.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). See the online version here [1].
  43. ^ "Radical fabric is one atom thick". BBC News. 22 October 2004. Pristupljeno 24 October 2010.
  44. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Jiang, D.; Zhang, Y.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Firsov, A. A. (2004). „Electric Field Effect in Atomically Thin Carbon Films” (PDF). Science. 306 (5696): 666—669. Bibcode:2004Sci...306..666N. PMID 15499015. S2CID 5729649. arXiv:cond-mat/0410550  . doi:10.1126/science.1102896. 
  45. ^ Sanderson, K. (2007). „Carbon makes super-tough paper”. News@nature. doi:10.1038/news070723-7. 
  46. ^ Palmer, Jason. "Bendy gadget future for graphene". BBC News. 14 January 2009. Pristupljeno 24 October 2010.
  47. ^ Overbye, Dennis. "Physics Nobel Honors Work on Ultra-Thin Carbon". The New York Times. 5 October 2010. Pristupljeno 24 October 2010.
  48. ^ Brumfiel, G. (2010). „Andre Geim: In praise of graphene”. Nature. doi:10.1038/news.2010.525. 
  49. ^ Black, Richard. "Gecko inspires sticky tape". BBC News. 1 June 2003. Pristupljeno 19 October 2010.
  50. ^ Highfield, Roger. "Gecko lizards inspire 'Spiderman gloves'". The Daily Telegraph. 23 January 2008. Pristupljeno 25 October 2010.
  51. ^ Geim, Andrey (septembar 1998). „Everyone's Magnetism” (PDF). Physics Today. 51 (9): 36—39. Bibcode:1998PhT....51i..36G. doi:10.1063/1.882437. 
  52. ^ Geim, A. K.; Grigorieva, I. V.; Dubonos, S. V.; Lok, J. G. S.; Maan, J. C.; Filippov, A. E.; Peeters, F. M. (1997). „Phase transitions in individual sub-micrometre superconductors”. Nature. 390 (6657): 259. Bibcode:1997Natur.390..259G. S2CID 4418440. doi:10.1038/36797. 
  53. ^ Announcement. „PSIPW”. www.psipw.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 7. 2018. 
  54. ^ Geim, A. K.; Ter Tisha, H. A. M. S. (2001). „Detection of earth rotation with a diamagnetically levitating gyroscope”. Physica B: Condensed Matter. 294-295: 736—739. Bibcode:2001PhyB..294..736G. doi:10.1016/S0921-4526(00)00753-5. hdl:10498/19331. 
  55. ^ "Winners of the Ig Nobel Prize". Ig Nobel Prize. Pristupljeno 19 October 2010.
  56. ^ "Scientific American 50: SA 50 Winners and Contributors". Scientific American. 12 November 2006. Pristupljeno 24 October 2010.
  57. ^ "2007 Mott medal and prize". Institute of Physics. Pristupljeno 24 October 2010.
  58. ^ „Certificate of Election: EC/2007/16: Andre Geim”. London: The Royal Society. Arhivirano iz originala 11. 7. 2015. g. 
  59. ^ Johnston, Hamish. "Graphene pioneers bag Europhysics prize" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. avgust 2010). Physics World. 2 September 2008. Pristupljeno 24 October 2010.
  60. ^ "Graphene pioneer wins major international prize" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2012). University of Manchester. 21 April 2009. Pristupljeno 24 October 2010.
  61. ^ "John J. Carty Award for the Advancement of Science" Arhivirano 2010-12-29 na sajtu Wayback Machine. United States National Academy of Sciences. Pristupljeno 19 October 2010.
  62. ^ "Top researchers receive Royal Society 2010 Anniversary Professorships" Arhivirano 2010-10-08 na sajtu Wayback Machine. Royal Society. 16 October 2009. Pristupljeno 19 October 2010.
  63. ^ "The Hughes Medal (1902)" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2011). Royal Society. Pristupljeno 19 October 2010.
  64. ^ "TU Delft honorary doctorate Geim wins Nobel Prize for graphene research"[mrtva veza]. Delft University of Technology. 5 October 2010. Pristupljeno 24 October 2010.
  65. ^ "Prizes and awards" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2012). University of Antwerp. Pristupljeno 25 October 2010.
  66. ^ „Andre Geim”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Arhivirano iz originala 30. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 1. 2016. 
  67. ^ „(IUCr) A. Geim”. iucr.org. 
  68. ^ „No. 60009”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2011. str. 1. 
  69. ^ „Knighthoods for Nobel-winning graphene pioneers”. BBC News. 31. 12. 2011. 
  70. ^ „National Academy of Sciences Members and Foreign Associates Elected”. National Academy of Sciences. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 4. 5. 2012. g. 
  71. ^ "The Nobel Prize in Physics 2010". Nobel Prize. Pristupljeno 26 October 2010. For a video of the announcement, see "Announcement of the 2010 Nobel Prize in Physics". Nobel Prize. Pristupljeno 26 October 2010. For the interview with Geim following the award, see "Telephone interview with Andre Geim". Nobel Prize. Pristupljeno 26 October 2010.
  72. ^ "Materials breakthrough wins Nobel". BBC News. 5 October 2010. Pristupljeno 19 October 2010.
  73. ^ "Nobel Lecture". Nobel Prize. Pristupljeno 26 October 2010.
  74. ^ "Research into graphene wins Nobel Prize". CNN. 5 October 2010. Pristupljeno 19 October 2010.
  75. ^ Alleyne, Richard. "'Mucking about' with pencil lead and sticky tape wins Nobel Prize for Physics". The Daily Telegraph. 5 October 2010. Pristupljeno 25 October 2010.
  76. ^ „Geim becomes first Nobel & Ig Nobel winner”. Improbable Research. 5. 10. 2010. Arhivirano iz originala 9. 10. 2010. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  77. ^ „Statement of 41 Nobel Laureates on Academic BDS Actions - Campus News & Climate - SPME Scholars for Peace in the Middle East”. SPME (na jeziku: engleski). 28. 10. 2010. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  78. ^ "2010 Nobel Minds". nobelprize.org. Passage begins at about 19:00. Pristupljeno 10 July 2011.
  79. ^ Bannerman, Lucy. "Liu Xiaobo wrong man for Nobel Peace Prize, say laureates". The Australian. 13 December 2010. Pristupljeno 10 July 2011.
  80. ^ „Andre Geim (The University of Manchester)”. www.condmat.physics.manchester.ac.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  81. ^ „BBC Radio 4 - Desert Island Discs, Sir Andre Geim”. BBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  82. ^ Gali Weinreb Nobel Laureate Geim: Life sciences suited for small countries Globes 16 November 10 [2]
  83. ^ „Nobel laureate: Life sciences suited to small countries”. The Jerusalem Post - JPost.com. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Andrej Gejm na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Гејм&oldid=27417740”