Ante Gotovina

Ante Gotovina (ostrvo Pašman kod Zadra, FNRJ, 12. oktobar 1955) je bivši hrvatski general i bivši pripadnik Legije stranaca, gde je posle petogodišnjeg staža stekao francusko državljanstvo.

Ante Gotovina
Gotovina na 20. godišnjici operacije Oluja
Lični podaci
Datum rođenja	(1955-10-12)12. oktobar 1955.
Mesto rođenja	ostrvo Pašman kod Zadra, FNRJ

Nakon podizanja optužnice od strane Haškog tribunala i bega, uhapšen je na Kanarskim ostrvima 7. decembra 2005, a haški proces protiv Gotovine, kao i generala Markača i Čermaka započeo je 11. marta 2008, a 15. aprila 2011. godine Haški tribunal ga je nepravosnažno osudio na 24 godine robije, zbog zločina počinjenim nad Srbima u Operaciji Oluja 1995. godine. Međutim, 16. novembra 2012. Žalbeno veće Haškog tribunala ga je oslobodilo svih optužbi zbog nedokazane odgovornosti i istog dana pušten je na slobodu.

Biografija

Odrastao je kraj Zadra u porodici ribara Milana Gotovine i Ane Miočev. U četvrtoj godini je ostao bez majke. Ima mlađeg brata Borisa i mlađu sestru Anicu, kao i polubraću Šimu i Branimira iz očevog drugog braka. U 17. godini napustio je školu i s nepunih 19 pridružio se Legiji stranaca, gde je dobio novi identitet, Ivan Grabovac. Posle obuke je otišao u padobransko-diverzantski puk. Prvu borbenu akciju imao je u Džibutiju 1974, a zatim su sledile intervencije u Čadu, Zairu, Obali Slonovače... Godine 1982. radio je kao ratnik instruktor u Gvatemali, Kolumbiji i Paragvaju, sa povremenim odlascima u Gabon.

Gotovina je u Francuskoj tri puta osuđivan. Prvi put 1986. na pet godina zatvora zbog pljačke iz 1981. i tu kaznu je, navodno, izdržao. Drugi put 1993, osuđen je na dve godine zatvora za učešća u otmici i iznuđivanju, a 1995. na 30 meseci, takođe zbog iznuđivanja. Ove navode Gotovinini advokati negiraju tvrdeći da mu Francuska kao osuđenom kriminalcu u begu, ne bi 1995. godine izdala niti 2001. godine obnovila pasoš.

U Hrvatsku se vratio sredinom 1991. i odmah je imenovan za zapovednika I gardijske brigade, a početkom 1993, u činu pukovnika, postavljen je za zapovednika Zbornog područja Split i na tom mestu ostao do 1996.

Njegova jedinica se pominje u vezi sa akcijama kod Maslenice, oko Dinare, na Livanjskom polju i blizu Glamoča, u Bosanskom Grahovu, Strmici, Kninu, Drvaru i Mrkonjić Gradu. Jedinici kojom je on komandovao pripisuje se masakr zarobljenih vojnika Republike Srpske u Mrkonjić Gradu, više od 150 mrtvih. Posle hrvatske vojne ofanzive Oluja, koja je počela 4. avgusta 1995. i zauzimanja Knina, Gotovina je u tom gradu uspostavio svoj štab.

Tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman imenovao je Gotovinu za glavnog inspektora Inspektorata HV, a 2000. otpušten je iz oružanih snaga odlukom predsednika Hrvatske Stjepana Mesića i u oktobru iste godine penzionisan.

Optužnica i presude

Plakat podrške Gotovini

Odmah nakon vojne akcije „Oluja“ Haški tribunal je započeo istragu o zločinima napravljenim za vreme i nakon ratnih operacija. Tužilaštvo se, između ostalog, zainteresovalo i za Antu Gotovinu od kojeg je 1998. godine zatražilo da se službeno izjasni. Međutim, iako je Gotovina bio spreman na razgovor, hrvatski politički vrh mu to tada nije dopustio.

Haški tribunal je u maju 2001. podigao, a mesec dana kasnije otpečatio, optužnicu protiv Gotovine i on je od tada u bekstvu. Hrvatski pravosudni organi su za njim raspisali poternicu, a na zahtev suda u Hagu 24. avgusta 2001. poternicu je raspisao i Interpol. Hrvatska vlast je sredinom marta 2005. blokirala svu njegovu imovinu. Uhapšen je na Kanarskim ostrvima 7. decembra 2005.

Haška optužnica tereti Gotovinu za zločine tokom operacije Oluja, od avgusta do novembra 1995. U optužnici se navodi da je kao glavnokomandujući operacije u Krajini ali i zbog ličnog doprinosa odgovoran za deportacije, progon, ubistva, pljačku i uništavanje imovina Srba u opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš. Posle više godina suđenja završeno je iznošenje završne reči tužilaca i odbrane na suđenju generalu hrvatske vojske, Anti Gotovini zbog zločina nad Srbima tokom i posle Operacije Oluja avgusta 1995. godine.

Prema navodima optužnice, Gotovina je odgovoran za ubistvo najmanje 150 Srba i progon njih više od 150.000. Zločini su počinjeni u okviru tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata u kom su, sem Gotovine, učestvovali i haški optuženici, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, ali i predsednik Franjo Tuđman i brojni neimenovani funkcioneri državnog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske.

Haški tribunal je odlučio da u prvostepenom procesu 15. aprila 2011. proglasi krivim Antu Gotovinu kao učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, kriv je za dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovječna djela i okrutno postupanje, a sud ga je oslobodio odgovornosti za prisilno premeštanje. Ipak, 16. novembra 2012. žalbeno veće ga je oslobodilo krivice.

Originalan tekst je preuzet sa internet prezentacije televizije B92.'

Privatni život

Oženjen je pukovnicom Dunjom Zloić, nekadašnjom šeficom kabineta bivšeg hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška. Iz prethodne veze sa sa novinarkom HTV-a Vesnom Karuzo ima kćerku Anu, a iz još jednog ranijeg braka sa izvesnom kolumbijskom novinarkom Химена Далел има кћерку Химену.

Литература

• Klajn, Lajčo (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6. 

Спољашње везе

• Оптужница
• Интернет презентација Анте Готовине
• www.jutarnji.hr-o детињству и најранијим годинама живота Архивирано на сајту Wayback Machine (24. oktobar 2007)