Википедија

Antiratni studentski protesti 1992. godine

Antiratni karakter studentskih protesta 1992. godine je važno naglasiti. Studentski protesti su počeli su kao reakcija na učestale mobilizacije mladih, uvođenje ekonomskih sankcija Jugoslaviji (30. maja) i iz želje da se obeleži godišnjica studentskih protesta, poznatijih kao Plišana revolucija 10. marta 1991. godine. Centralni događaj protesta bio je 15. jun kada se na Studentskom trgu ispred zgrade Rektorata Beogradskog Univerziteta okupilo preko 10.000 studenata i građana koji su ih podržali. Protesti su trajali do kraja leta i sadržali su desetine antiratnih poruka. Protest je privremeno prekinut uz najavu da će se nastaviti početkom sledećeg semestra[1].

Organizacioni odbor Studentskog protesta uredi

Organizacionog odbora Studentskog protesta u punom sastavu je bio: Mlađan Đorđević i Aleksandar Vranić (Fakultet političkih nauka), Milan Ristić i Zoran Popović (Elektrotehničkki fakultet), Saša Marjanović (Prirodno-matematički fakultet), Vlatko Sekulović i Olga Kavran (Pravni fakultet), Mladen Durić (Bogoslovski fakultet, danas Episkop Dizeldorfski i njemački Grigorije), Milan Jovanović (Fakultet dramskih umetnosti). Dragan Đilas koji je u to vreme bio zvanični predstavnik studenata na Beogradskom univerzitetu odnosno student prorektor, nije bio deo Organizacionog odbora. U protest se uključio kasnije na druge načine.

Govori uredi

Prvi zahtevi uredi

Zahteve studenata pročitala je 10. juna 1992. godine, ispred Pravnog fakulteta pred 5.000 ljudi, Snežana Rajšić[1][2], studentkinja prodekanka Pravnog fakulteta:

  1. Raspuštanje narodne skupštine i vlade Republike Srbije zato što je vodila krajnje nekompetentnu i neuspelu politiku i time direktno izneverila narod koji predstavlja
  2. Ostavka predsednika Slobodana Miloševića kao glavnog i odgovornog za ove politike
  3. Formiranje Vlade nacionalnog spasa od najumnijih i najsposobnijih građana Srbije
  4. Raspisivanje višestranačkih izbora za ustavotvornu skupštinu od strane Vlade nacionalnog spasa

Okupljenima se obratio u profesor Oliver Antić koji je pročitao ono što je Univerzitet u Beogradu usvojio na naučno nastavnom veću, rekavši da ovi zahtevi nisu bitno različiti ni od zahteva studenata drugih institucija[1]. Pročitao je prvu tezu:

Univerzitet traži da se hitno obrazuje privremena koncentraciona vlada Srbije, sastavljena od najuglednijh i najkompetentnijih stručnjaka i ličnosti od nesumnjivog moralnog inztergriteta bez obzira na politička ubeđenja i stranačku predanost.

Studenti su profesora izviždali tražeći ostavke na Univerzitetu. Posle manjeg incidenta koji je izazvao ubačeni element - čovek sa detetom koji je nasrnuo na strane novinare, studenti su se mirno razišli na sastanke o usklađivanju zahteva i pripremi za štrajk i obustavu nastave, najavljenu za 15. jun pa do ispunjenja zahteva.

Zvanični zahtevi uredi

Na početku glavnog protesta 15. juna 1992. godine na Studenstkom trgu pred više od 10.000 ljudi, predstavnik studenata Mlađan Đorđević sa Fakulteta političkih nauka je pozvao okupljene studente da minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama rata. Pročitan je proglas studenata Univerziteta u Beogradu.

”Situacija u kojoj se trenutno nalazimo ne dozvoljava nam da budemo i dalje nemi posmatrači događaja koji dovode u pitanje i samu egzistenciju građana Srbije. Mi, studenti Beograda, moramo konačno preuzeti odgovornost za svoju budućnost i učiniti ono što se od nas očekuje. Prema nama se u ovom trenutku primenjuju drastične sankcije, a izolacija se već oseća i onemogućava normalan život i rad. Krajnje je vreme da prihvatimo situaciju u kojoj se nalazimo i pokušamo da pronađemo izlaz iz nje umesto što zatvaramo oči i skrštenih ruku čekamo neko još gore sutra. Sadašnja vlast je podbacila na svakom planu i na političkom i na ekonomskom i na vojnom. Zapravo, nema oblasti u kojoj je ova vlast napravila pozitivnu promenu. Kao vrhunac njenog neuspeha, došle su sankcije i osuda Srbije od strane celog sveta. Srbija je izgubila ugled, ponos i dostojanstvo. Ako se ovako nastavi, mi, građani Sbije dolazimo u situaciju da budemo na stubu srama. Da bi to sprečili, naši predstavnici moraju biti ljudi koji uživaju poverenje kako kod nas tako i u svetu. Stoga, zahtevamo da se odmah izvrši sledeće:

  1. Raspuštanje narodne skupštine i vlade Republike Srbije od strane predsednika Srbije zbog toga što je vodila krajnje nekompetentnu i neuspelu politiku i time direktno izneverila narod koji predstavlja
  2. Ostavka predsednika Slobodana Miloševića kao glavnog i odgovornog za ove politike
  3. Formiranje Vlade nacionalnog spasa od najumnijih i najboljih građana Srbije koji će svojim ugledom u zemlji i svetu vratiti Srbiji mesto koje joj s pravom pripada u svetskoj zajednici i sprečiti krvoproliće, razjedinjenje samog srpskog naroda, bilo kakav oblik revanšizma i šovinizma
  4. Raspisivanje višestranačkih izbora za ustavotvornu skupštinu od strane Vlade nacionalnog spasa

Takođe, smatramo da je svaki akademski rad apsolutno nemoguć u ovakvim uslovima kada je obustavljena saradnja i kontakt sa celim svetom i kada živimo pod pritiskom ratne psihoze. Univerzit odmah stupi u štrajk do ispunjenja naših zahteva.”

Obraćanja i podrška uredi

Pročitan je i Proglas naučnika za spas Srbije, a podršku studentima iskazali su 60 akademika SANU, Srpska pravoslavna crkva, Udruženje privrednika, Udruženje dramskih umetnika, Naučni instituti Beograda, većima profesora Beogradskog univerziteta i princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Studente su podržali Borislav Mihailović Mihiz i Mića Popović. Studentima se obratio Milan Vasiljević sa Bogoslovskog fakulteta. Zakazana je blokada fakulteta oko Studenstkog trga i obraćanja uglednih ličnosti na fakultetima. Odlučeno je da se štrajk do ispunjenja zahteva nastavi.

Studentima se obratio Milan Paunović, profesor Međunarodnog prava na Pravnom fakultetu i govorio je o Rezoluciji UN kojom su uvedene sankcije. Amfilohije Radović je sa princezom Karađorđević i studentima pevao pesmu Ko udara tako pozno od Vojislava Ilića u amfiteatru Filozofskog fakulteta. Borka Pavićević je citirala Spomenik slobode Albera Kamija pozivajući studente da se zalažu za internacionalnost i kosmopolitizam, podsećajući da je Beograd višenacionalna sredina i da je su beogradski studenti dobili pozdrav iz Sarajeva u kome se kaže: ”Borimo se mi za vaš i vi za naš život, i život jednih s drugima”.

Radnici i inženjeri podržali su studente, među njima i Aleksandar Kraus direktor fabrike preciznog liva iz Mionice, i sekretar Udruženja menadžera Srbije koje je podržalo protest, presudno zbog pogubnog uticaja sankcija na ekonomiju u Srbiji. Studente su podržali studenti iz Hrvatske i Slovenije, te su zamoljeni da se ne prebrojavaju po nacionalnoj osnovi. Zemljoradnici iz sela Šetonja su pročitali svoje zahteve, donete na zboru građana:

”Dragi naši studenti i profesori, u potpunosti podržavamo vaše zahteve sa željom da ustrajete do kraja i privolite vlast da podnese ostavku. Prevareni predizbornim obećanjima, poverovali smo u mir i prosperitet a umesto toga dobismo ekonomsku blokadu, opljačkane štediše hiperinflaciju stotine hiljada izbeglica, hiljade invalida, hiljade mrtvih. Živimo u totalnom beznađu, građanski rat nam je pred vratima i moguća vojna intervencija a sve ovo zahvaljujući vlastima i predsedniku Republike koji vuče narod u ponor, pa bismo mu poručili - Gospodine Miloševiću, mi vam više ne verujemo, vi nemate sagovornika u svetu i kao takav vi ne možete biti Srbiji od koristi, zato idite. Uostalom, nijedan narod nije propao kad neki predsednik podnese ostavku pa nećemo ni mi.”

Studentski protest su podržali advokati Beograda, u svakoj tački i ponudili su pravnu pomoć studentima. Studenti su se upisivali u knjigu utisaka. Poljopriivrednici iz cele Srbije (Golobok, Smederevska Palanka, Kolari, Dobri Do, Šetonje...) donosili su pomoć u hrani i novcu za studente[3].

Studentska dešavanja uredi

Organizovano je dobrovoljno davanje krvi na Filozofskom fakultetu. Organizovano je učenje u toku štrajka. Studenti ETF su davali konsultacije iz matematike, a Organizacioni odbor Saobraćajnog fakulteta i učenje i konsultacije, takođe na Filozofskom fakultetu, održavani su ciklusi predavanja iz Istorije umetnosti koja je držao prof. Bodin Vuksan. Svaki dan od 19 časova organizovana je ženska radionica i arheološka radionica. Svakog dana u 21 čas emitovao se Dnevnik, Univerzitetske televizije (UTV u organizaciji studenata FDU na kojoj su radili Srdan Golubović, Tanja Marković i drugi). Info sobe za pres, radio indeks i video centar, ali i hitnu pomoć, obezbeđenje i psihološke radionice i studentski računarski centar (ŠTRC) bili su istaknuti u holu. Organizovane su izložbe fotografija i karikatura.

Reference uredi

  1. ^ a b v Prosic-Dvornic, Mirjana (1993). „Enough! Student Protest '92: The Youth of Belgrade in Quest of "Another Serbia"”. Anthropology of East Europe Review (na jeziku: engleski). 11 (1 & 2): 127—137. ISSN 2153-2931. 
  2. ^ Tomic, Dorde. „Od demokratije do socijalnog pitanja? Studentski protesti u Srbiji od početka devedesetih godina 20. veka do danas [Von Demokratie zur sozialen Frage? Studentische Proteste seit Beginn der neunziger Jahre des 20. Jahrhunderts bis heute]”. 
  3. ^ Studentski protest 1992 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2022-11-04 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антиратни_студентски_протести_1992._године&oldid=26811873”