Википедија

Atanasije Aleksandrijski

Sveti Atanasije je rođen u Aleksandriji 296. god. i od samog detinjstva imao naklonost ka duhovnom zvanju.[1] Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ovoga u Nikeju na I Vaseljenskom Saboru.[2] Na ovom saboru Atanasije se proslavi svojom učenošću, blagočešćem, i revnošću za Pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo, da se arijanstvo suzbije, a pravoslavlje utvrdi. On je pisao Simvol vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Aleksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa Aleksandrijskog. U zvanju arhiepiskopskom ostane preko 40 godina. premda ne sve to vreme na prestolu arhiepiskopskom. Bez malo kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valens; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao Sv. Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio Svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svog duhovnog oca. Umro je 373. godine.[3]

Sveti Atanasije Veliki

Biografija uredi

 
Atanasijeva statua u Kataniji, Sicilija.

Atanasije je rođen u hrišćanskoj porodici u gradu Aleksandriji[4] ili možda u obližnjem gradu Damanhur u delti Nila, negde između 293. i 298. godine. Raniji datum se ponekad dodeljuje zbog zrelosti otkrivene u njegovim dvema najranijim raspravama Contra Gentes (Protiv neznabožaca) i De Incarnatione (O inkarnaciji), koji su, doduše, napisani oko 318. godine pre nego što je arijanizam počeo da se oseća, jer ti spisi ne pokazuju svest o arijanizmu.[5]

Međutim, Kornelijus Kliford njegovo rođenje postavlja ne ranije od 296, i najkasnije do 298. godine, na osnovu činjenice da Atanasije ne ukazuje da se iz prve ruke seća Maksimijanskog progona 303. godine, za koji pretpostavlja da bi ga se Atanasije sećao da je imao deset godina u vreme. Drugo, u prazničnim poslanicama se navodi da su Arijanci, između ostalih optužbi, optužili Atanasija da još nije navršio kanonsko doba (30) i da stoga nije mogao da bude propisno zaređen za patrijarha aleksandrijskog 328. godine. Primedba se morala činiti prihvatljivom.[5] Pravoslavna crkva stavlja njegovu godinu rođenja na oko 297.[4]

Obrazovanje uredi

Njegovi roditelji su bili dovoljno bogati da mu daju dobro sekularno obrazovanje.[5] Ipak, očigledno nije bio član egipatske aristokratije.[6] Neki zapadni učenjaci smatraju da je njegovo vladanje grčkim, u kojem je napisao većinu (ako ne i sva) svojih preživelih dela, dokaz da je možda bio Grk rođen u Aleksandriji. Istorijski dokazi, međutim, ukazuju na to da je tečno govorio koptskim jezikom, s obzirom na regione Egipta u kojima je propovedao.[6] Neke sačuvane kopije njegovih spisa nalaze se u stvari na koptskom jeziku, mada se naučnici razlikuju po pitanju toga da li ih je on sam napisao na koptskom (što bi ga učinilo prvim patrijarhom koji je to učinio) ili su to bili prevodi spisa izvorno na grčkom.[7][6]

Rufinus prenosi priču da je episkop Aleksandar stajao kraj prozora, i posmatrao dečake koji su se igrali na morskoj obali ispod, oponašajući ritual hrišćanskog krštenja. On je poslao da mu dovedu decu i otkrio da je jedan od dečaka (Atanasije) glumio episkopa. Nakon što je ispitao Atanasija, episkop Aleksandar ga je informisao da su krštenja istinska, jer su oblik i materija svete tajne obavljaju izgovaranjem tačnih reči i davanjem vode, te da on ne sme da nastavi to da čini jer oni kršteni nisu bili pravilno katihizovani. Pozvao je Atanasija i njegove saigrače da se pripreme za svešteničku karijeru.[8]

Aleksandrija je za vreme Atanasijevog detinjstva bila najvažniji trgovački centar u celom carstvu. Intelektualno, moralno i politički, ona je oličavala etnički raznolik grčko-rimski svet, čak i više od Rima ili Carigrada, Antiohije ili Marselja.[8] Njegova čuvena katehetska škola, iako nije izgubila ništa od svoje čuvene strasti prema pravoverju od vremena Pantaena, Klementa Aleksandrijskog, Origena Aleksandrijskog, Dionisija i Teognostusa, počela je da poprima gotovo sekularni karakter u sveobuhvatnosti svojih interesa, te je ubrojala uticajne pagane među svoje ozbiljne revizore.[9]

Petar Aleksandrijski, 17. nadbiskup Aleksandrije, ubijen je 311. godine u poslednjim danima progona i možda je bio jedan od tih učitelja. Njegov naslednik kao episkop u Aleksandriji bio je Aleksandar Aleksandrijski (312–328). Prema Sozomenu; „episkop Aleksandar je pozvao Atanasija da mu bude komenzal i sekretar. On je bio dobro obrazovan, te upućen u gramatiku i retoriku, i već je u mladosti, i pre nego što je stigao do episkopije, pružao dokaze onima koji su živeli s njim i svojoj mudrosti i oštroumnosti”.[10][5]

Odabrana dela uredi

Reference uredi

  1. ^ „Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski”. Pravoslavna crkva. Pristupljeno 4. 2. 2020. [mrtva veza]
  2. ^ „Danas se slavi sveti Atanasije Veliki”. Blic žena. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  3. ^ „Sveti Atanasije Veliki”. SPC. Pristupljeno 4. 2. 2020. [mrtva veza]
  4. ^ a b „St. Athanasius the Great the Patriarch of Alexandria”. oca.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  5. ^ a b v g Clifford, Cornelius. „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: St. Athanasius”. www.newadvent.org. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  6. ^ a b v Barnes, Timothy David (2001). Athanasius and Constantius: Theology and Politics in the Constantinian Empire. Harvard University Press. str. 13. 
  7. ^ Encyclopædia Britannica, 15th edition. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc. ISBN 0-85229-633-9Šablon:Page number
  8. ^ a b Clifford, Cornelius, Catholic Encyclopedia 1930, Volume 2, pp. 35–40 "Athanasius".
  9. ^ Eusebius, Hist. Eccl., VI, xix
  10. ^ Soz., II, xvii

Literatura uredi

  • Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
  • Alexander of Alexandria "Catholic Epistle", The Ecole Initiative, ecole.evansville.edu
  • Anatolios, Khaled, Athanasius: The Coherence of His Thought (New York: Routledge, 1998).
  • Arnold, Duane W.-H., The Early Episcopal Career of Athanasius of Alexandria (Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame, 1991).
  • Arius, "Arius's letter to Eusebius of Nicomedia", Ecclesiastical History, ed. Theodoret. Ser. 2, Vol. 3, 41, The Ecole Initiative, ecole.evansville.edu
  • Attwater, Donald and Catherine Rachel John. The Penguin Dictionary of Saints. 3rd edition. (New York: Penguin, 1993). ISBN 0-14-051312-4.
  • Barnes, Timothy D., Athanasius and Constantius: Theology and Politics in the Constantinian Empire (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1993).
  • Barnes, Timothy D., Constantine and Eusebius (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1981)
  • Bouter, P.F. (2010). Athanasius (na jeziku: holandski). Kampen: Kok. 
  • Brakke, David. Athanasius and the Politics of Asceticism (1995)
  • Clifford, Cornelius, "Athanasius", Catholic Encyclopedia Vol. 2 (1907), 35–40
  • Chadwick, Henry, "Faith and Order at the Council of Nicaea", Harvard Theological Review LIII (Cambridge Mass: Harvard University Press, 1960), 171–195.
  • Ernest, James D., The Bible in Athanasius of Alexandria (Leiden: Brill, 2004).R
  • Freeman, Charles, The Closing of the Western Mind: The Rise of Faith and the Fall of Reason (Alfred A. Knopf, 2003).
  • Froom, Le Roy Edwin (1950). Early Church Exposition, Subsequent Deflections, and Medieval Revival (PDF). The Prophetic Faith of our Fathers: The Historical Development of Prophetic Interpretation. 1. Washington, DC: The Review and Herald Publishing Association. str. 1006. 
  • Haas, Christopher. "The Arians of Alexandria", Vigiliae Christianae Vol. 47, no. 3 (1993), 234–245.
  • Hanson, R.P.C., The Search for the Christian Doctrine of God: The Arian Controversy, 318–381 (T.&T. Clark, 1988).
  • Kannengiesser, Charles, "Alexander and Arius of Alexandria: The last Ante-Nicene theologians", Miscelanea En Homenaje Al P. Antonio Orbe Compostellanum Vol. XXXV, no. 1–2. (Santiago de Compostela, 1990), 391–403.
  • Kannengiesser, Charles "Athanasius of Alexandria vs. Arius: The Alexandrian Crisis", in The Roots of Egyptian Christianity (Studies in Antiquity and Christianity), ed. Birger A. Pearson and James E. Goehring (1986), 204–215.
  • Ng, Nathan K. K., The Spirituality of Athanasius (1991).
  • Pettersen, Alvyn (1995). Athanasius. Harrisburg, Pennsylvania: Morehouse. 
  • Rubenstein, Richard E., When Jesus Became God: The Epic Fight over Christ's Divinity in the Last Days of Rome (New York: Harcourt Brace & Company, 1999).
  • Williams, Rowan, Arius: Heresy and Tradition (London: Darton, Longman and Todd, 1987).
  • Anatolios, Khaled. Athanasius (London: Routledge, 2004). [Contains selections from the Orations against the Arians (pp. 87–175) and Letters to Serapion on the Holy Spirit (pp. 212–33), together with the full texts of On the Council of Nicaea (pp. 176–211) and Letter 40: To Adelphius (pp. 234–42)]
  • Gregg, Robert C. Athanasius: The Life of Antony and the Letter to Marcellinus, Classics of Western Spirituality (New York: Paulist Press, 1980).
  • Schaff, Philip (1867). History of the Christian Church: Nicene and Post-Nicene Christianity, AD 311–600. 3rd. Peabody, Massachusetts: Hendrickson. 
  • Schaff, Philip; Henry Wace (1903). A Select Library of Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church: St. Athanasius: Select Works and Letters. 4th. New York: Scribner. 
  • Matheou, Nicholas S.M.; Kampianaki, Theofili; Bondioli, Lorenzo M. (2016). From Constantinople to the Frontier: The City and the Cities. BRILL. ISBN 9789004307742. 
  • Thomas, David Richard; Roggema, Barbara; Sala, Juan Pedro Monferrer (2009). Christian-Muslim Relations: A Bibliographical History (600-900). BRILL. ISBN 9789004169753. 

Spoljašnje veze uredi

 
Atanasije Aleksandrijski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атанасије_Александријски&oldid=27554342”