Atanasije Stojković

Atanasije Stojković (Ruma, 20. septembar 1773Harkov, 2. jun 1832) bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.

Atanasije Stojković
Atanasije Stojkovic by Djurkovic.jpg
Atanasije Stojković
Datum rođenja(1773-09-20)20. septembar 1773.
Mesto rođenjaRuma
Habzburška monarhija
Datum smrti2. jun 1832.(1832-06-02) (58 god.)
Mesto smrtiHarkov
Ruska Imperija

BiografijaUredi

Atanasije je rođen u Rumi 1773. godine, od oca Jovana Stojkovića i majke Ane Grozdić. U rodnom mestu je pošao u školu i posle osnovne, bio je poslat da uči kožarski trgovački zanat u Pešti. Odande 1787. godine pobegne i smesti se kod nekog unijatskog sveštenika u Trnavi (Slovačkoj), gde je pevao u crkvi. Posle smrti dobročinitelja Slovaka 1789. godine, vratio se kući, gde ga je čekala majka udovica. Prihvatio ga je zemljomer Rajić u Iloku za praktikanta, koji je radio na izradi zemljišnjih knjiga.[1] Mladi Stojković se zatim vratio u Rumu i prihvatio da bude srpski narodni učitelj. Ali septembra 1793. godine uz podršku prijatelja, krenuo je na više škole. Posle privatnog pripremanja, završio je srednju „gramatikalnu latinsku školu” u Šopronu, a zatim i logiku u segedinskom Liceju. Školske 1795/1796. godine slušao je fiziku u Požunu, ali do marta 1797. godine posvetio se tu i učenju prava. Nameravao je da (po dobijanju stipendije) nastavi studije u Saksoniji. U međuvremenu bavio se pola godine u Beču, učeći austrijsko pravo i grčki jezik. Zatim je otišao u Getingen na studije prirodnih nauka, gde je 1799. godine stekao zvanje doktora filozofije, i postao prvi Srbin koji je doktorirao na tom univerzitetu [2] i član Getingenskog i Jenskog učenog društva. Tokom te 1799. godine družio se sa mnogim učenim ljudima u Jeni, Lajpcigu i Getingu. Krajem 1799. godine vratio se kao doktor filozofije u zavičajni Srem. Iako je u Getingu završio po drugi put Bogosloviju nije prihvatio monaški čin po savetu arhimandrita Rajića. Vratio se u Peštu i tu je nekoliko godina radio istraživanja i pisao srpske knjige. Od pisanja se čak kao malo ko i obogatio, ali mu je kapital proneverio jedan kupac u Beču. Na nagovor Dositeja Obradovića od 1801. do 1803. u Budimu je pisao knjigu "Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij" u tri toma, koja je prvo takvo delo na srpskom jeziku, i obuhvata ne samo fiziku već i meteorologiju, astronomiju, mineralogiju pa čak i botaniku i zoologiju. Ovim se Stojković svrstao u red srpskih prosvetitelja, uz Dositeja i Pavla Solarića.

Zahvaljujući svom obrazovnom radu, 1803. godine bio je pozvan za prvog redovnog profesora na novootvoreni univerzitet u Harkovu. Ali sve je počelo tako što je svoju knjigu "Fiziku", poslao na poklon ruskom caru Aleksandru. Ruski vladar mu je uzvratio sa dva pohvalna pisma, zahvaljujući kojima su mu u Rusiji otvorena sva vrata. Sa dostojanstvom imperatorskog pridvornog savetnika došao je u Harkov 1804. godine, u društvu majke i jednog sinovca.[1] On je bio jedan od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Prvo je predavao na katedri teorijske i eksperimentalne fizike, ali je ubrzo postao dekan odeljenja fizičkih i matematičkih nauka. Stojković je kasnije postao i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva.

Takođe je stekao mnoge počasti i privilegije, postao član Carske akademije nauka, dobio od cara Aleksandra I orden svetog Vladimira trećeg stepena, a dobio je i materijalne privilegije i postao državni savetnik. Nakon što je 1815. godine postao rektor Harkovskog univerziteta oženio se. Ruski car mu je 1815. godine poklonio 25.000 jutara zemlje u Hersonskoj guberniji, u Jelisavetogradskom jezdu. Napustio je potom univerzitetsku katedru i postao državni savetnik, uglednik sa više ordena i medalja. Imanje je kasnije predao sinovima Arkadiju i Honoriju[1], i spokojno umro 1832. godine u Harkovu.

Njegov prosvetiteljski rad obuhvata i prevod Novog zaveta u slavenoserbskoj redakciji što prilično otežava Vuku Karadžiću da nađe razumevanje i podršku među učenim Srbima za njegov prevod na narodni srpski jezik. Međutim, njegov roman „Aristid i Natalija“ iz 1801. godine predstavlja prvi roman u novijoj srpskoj književnosti. Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je delo neobičnog naziva - „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, roman filozofsko poučnih namera sa dosta mističnih elemenata.

Dodeljen mu je ruski Orden Svetog Vladimira.[3]

BibliografijaUredi

Ovo su naslovi ostalih dela nastalih za vreme dok je Stojković bio profesor fizike u Harkovu:

  • „Fisika” (1801—1803) – trotomno delo, prvo ovakve vrste kod Srba[4]
  • O javlenijah gorodov i pročego v vozduh, nazivajemih fata morgana (O pojavama gradova i ostalog u vazduhu nazvanog fatamorgana) 1808.
  • Načalnija osnovanija umozritelnoj i opitnoj fiziki po novejšim otkritijam (Početne osnove apstraktne i eksp. fizike do najnovijih pronalazaka) 1809.
  • O preohraneniji sebija ot udarov molnij vo vseh slučajah žizni (O ličnom čuvanju od udara groma u svim životnim prilikama) 1810.
  • O pričinah đelajuščih vozduh nesposobnim dlja dihanija i o sredstvah predohranjajuščih ot soveršenoj porči (O uzrocima koji čine vazduh neupotrebljivim za disanje i o sredstvima koja zaštićuju od potpunih oštećenja) 1811.
  • Sistema fiziki (Sistem fizike ) 1813.
  • Načalnija osnovanija fizičeskoj geografiji (Početne osnove fizičke geografije) 1813.
  • Načalnija osnovanija fizičeskoj astronomiji (Početne osnove fizičke astronomije) 1813.

Ovo su naslovi dela Atanasija Stojkovića nastalih u poslednjoj deceniji njegovog života:

  • O saranče i sposobah istrebljenija jeja (O skakavcima i načinu njihovog istrebljenja) 1825.
  • O otvodah molnij i grada (O odvođenju – derivaciji munje i grada) 1826.
  • Zaščiščenije gradovih otvodov (Zaštita protivgradnih sredstava) 1826.
  • Sistematičeskoje izloženije obezvodnjenija mokroj počvi (Sistematsko izlaganje o odvodnjavanju podvodnog zemljišta) 1827.
  • Teoretičesko-praktičeskoje nastavljenije o vinodeliji (Teoretsko – praktične pouke o vinarstvu) prevod sa francuskog ,1830.

I mnoga druga značajna dela, kao što su npr:

“O vozdušnih kamnjah i jih proishoždeniji” – prva knjiga o meteorima na svetu; “Kandor ili otkrovenije Egipetskih tain” (1800); „Aristid i Natalija” (1801) – prvi roman srpske književnosti; ”Serbski sekretar” (1802); “Stihi kakovim obrazom ljubov u braku sohraniti možno”(1802); “Na smert besmrtnago Jovana Rajiča”(1802).

Prevodi:

„Novi zavet“

ZanimljivostiUredi

  • Kada je jednom prilikom došao do nekih zanimljivih meteorita, napisao je knjigu "O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu" (prvo izdanje 1807, na ruskom jeziku). Danas znamo da je to prva knjiga o meteoritima na svetu. Na ruskom je Stojković publikovao i „Osnove teorijske i eksperimentalne fizike“ (iz 1809).
  • U Tunguskoj oblasti (gde je 30. juna 1908. godine eksplodirao meteorit i izazvao ogromna razaranja) postoji brdo visine 150 m koje se zove Stojkovićevo brdo upravo po ovom naučniku.
  • Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu se igra predstava "Vožd Karađorđe i knez Miloš" u kojoj lik Atanasija Stojkovića glumi Boris Komnenić.
  • Slabo je poznato da „Fizika“ (odnosno, „Fisika“) A. Stojkovića ne predstavlja udžbenik iz fizike u današnjem smislu te reči. Naime, u skladu sa vladajućim mišljenjem svoga vremena, Stojković je pod ovim nazivom podrazumevao opštu nauku o prirodi, životu i svetu (prema Aristotelovom pojmu „fisis“, tj. „priroda“), koja je u to vreme bila poznata i kao „jestastvenica“. Delo A. Stojkovića nije, prema tome, posvećeno proučavanju fizike, već proučavanju i razumevanju životnih pojava u celini.
  • Po njemu se zove Gradska biblioteka „Atanasije Stojković” Ruma.

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 "Serbskij narodnij list", Budim 1838. godine
  2. ^ Posle Bojana Jovana Stefanovića Balevića koji je doktorirao u Haleu 1752. godine, Atanasije Stojković je bio drugi Srbin sa doktorskom titulom uopšte.
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 80. 
  4. ^ Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. str. 32. 

LiteraturaUredi

  • Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. str. 32. 
  • Milan Đ. Milićević: Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda, Slovo ljubve, Beograd. (1979). str. 689-690.
  • Jovan Skerlić: Istorija nove srpske književnosti, Rad, Beograd. (1953). str. 105-107.

Spoljašnje vezeUredi