Atomsko sklonište

Atomsko sklonište je jugoslovenski i hrvatski hard rok sastav iz Pule.

Istorija sastava uredi

Preteče uredi

Sadašnji frontmen pulske grupe Atomsko sklonište, Bruno Langer rođen je u Rijeci, deo detinjstva proveo je u Zagrebu, a zatim se trajno vezao za Istru i Pulu. Kao četrnaestogodišnjak na poklon od prijatelja dobija svoju prvu gitaru i to sa samo dve žice. Njegova prva bas-gitara bila je iz kućne radinosti Dinka Bijažića, pulskog muzičara koji mu je otkrio svet električnih instrumenata i bio njegov učitelj gitare. Bijažić i njegov sastav Beat Stones su predstavljali začetnike pulskog roka, a ostali su upamćeni i po nastupima u Italiji, što je tada predstavljalo veliki uspeh. Bijažić je 1964. godine bio u potrazi za basistom, pa mu je Branko Umković (bubnjar i pulski „kralj pevanja”) doveo Langera. Iz te će se saradnje izroditi službeni Langerov bend Fantomi, mada je Langer još pre svirao u bendu Apaši. No Fantomi ne traju dugo, pa Bruno postaje basista Logaritma. Nakon što Logaritmi prestaju s radom, 1968. godine nastaje Haš (Hush), preteča Atomskog skloništa. Bruno Langer je svirao bas, Dragan Gužvan gitaru, Saša Dadić bubnjeve, a Branko Umković je pevao. Kasnije, 1972. Godine u Haš dolazi Serđo Blažić, koji je prvo svirao bubnjeve, a kasnije paralelno pevao sa Brankom. Iste godine Umković se seli u Split i Blažić postaje vokalni solista. Međutim kao i ostali reproduktivni bendovi, ni Haš nije zabeležio značajan uspeh mada su predstavljali veliku atrakciju u Puli. Langer se 1974. godine priključuje Koparskoj grupi Bumerang koja deluje od 1970. godine i koja je do tad objavila jedan autorski singl. Na Langerov nagovor Đoser se pridružuje Bumerangu.

Osnivanje uredi

U jesen 1976. Bumerang prestaje sa radom između ostalog i zbog toga što su muzičari bili iz različitih gradova. Blažić i Langer se vraćaju u Pulu i 1976. započinju saradnju sa pulskim pesnikom Boškom Obradovićem, koji se osim pisanja pesama, bavio režijom i organizovanjem različitih umetničkih manifestacija. Godine 1968, Režirao je predstavu „Atomsko sklonište“ koja je premijerno izvedena u Istarskom narodnom kazalištu, a temeljila se na izboru iz svetske antiratne poezije, za tu priliku pojačane nekim njegovim pesmama. Obradović pristaje na saradnju i 26. februar 1977. daje im svoje tekstove te se taj datum uzima kao službeno osnivanje Atomskog skloništa.

Mada ni po žestini muzike nije bilo mnogo bendova u SFRJ koji bi se s njima mogli uporediti, potpuno nov pristup doneli su svojim multimedijalnim projektom: tekstovima, scenskom pojavom te umetničkim fotografijama kojima su se predstavljali javnosti. Na koncertima su nastupali okruženi bodljikavom žicom, u poderanoj odeći, praćeni pirotehnikom, a ponekad su znali scenografiju obogatiti sa stotinama otvorenih kišobrana kao simbolima zaštite. Sergio Blažić je zbog svoje statičnosti na sceni, predstavljao otuđenog čoveka, van vremena i prostora. Sa koferom pored sebe izgledao je kao neki prognanik sa planete. Tokom koncerta nije bilo najava pesama ni zahvaljivanja publici. U početnoj fazi delovanja grupe biće uključeno oko 20 stalnih saradnika iz različitih segmenata delovanja: slikarstvo, fotografija, dizajn, književnost i film. Za naziv grupe članovi su imali nekoliko predloga, ali ih je Obradović ipak ubedio da je Atomsko sklonište najprihvatljivije ime.

Muzička karijera uredi

Pored Obradovića, koji se može smatrati osnivačem i idejnim vođom grupe, prvu postavu Skloništa činili su: Serđo Blažić (vokal ni solist), Saša Dadić (bubnjevi) , Dragan Gužvan (gitara) i Bruno Langer (bas). Iz čisto marketinških razloga proglašavaju se pank grupom iako nisu ni znali što je to pank. Uspeli su da zainteresuju javnost. Godine 1977. često nastupaju u Puli, ali Puljani ih ne primaju dobro. Krajem sezone na klavijaturama im se pridružuje Eduard Kancelar, a jedan od najznačajnijih nastupa na kojem su se predstavili široj rok publici, bio je na Boom festival u Novom Sadu, krajem 1977. Izvještaj sa Boom festivala '77 objavljen je u časopisu Džuboks, u kojem su primili pozitivne kritike.

Ne cvikaj generacijo i Infarkt uredi

Nešto kasnije sa većim uspehom nastupaju u omladinskom domu Uljanik i odlučuju da umesto značajnije organizacije koncerata, svoje snage usmere na snimanje prve ploče. Nakon što su ih odbili u dvema najvećim diskografskim kućama, zagrebačkom Jugotonu (čija će ih komisija odbacivati čak 6 puta) i beogradskom PGP RTB-u, Sklonište doživljava još jedno u nizu razočaranja. Kao spas pojavljuje se RTV Ljubljana sa kojom potpisuju ekskluzivni ugovor. Album prvenac (na kome su se predstavili pojačani Rudolfom Grumom koji je pevao prateće vokale) snimaju krajem 1977. godine, a u prodaji se pojavljuje u martu 1978.

Bili su jedna od retkih grupa koja nije u svoje stvaralaštvo uplitala narodni melos. Dominirali su hard rok rifovi, sa upečatljivim klavijaturama, zadivljujućim vokalom i čvrstom produkcijom. Album je zaprepastio kritičare svojim neobičnim konceptom i drugačijim pogledom na svet. Tekstovi su bili nešto što tada nije postojalo na ovim prostorima. Tekstopisac Boško Obradović je na prvom albumu ponudio mnoštvo potresnih i kataklizmičkih stihova. Za razliku od drugih grupa koje su uglavnom imale ljubavne tekstove, Obradović je u svojim tekstovima obrađivao socijalne, političke i antiratne teme. Dominiraju proročanski tekstovi kojima su glavne teme ratovanja, nekontrolisani razvoj civilizacije, loše stanje u društvu i sl Zatečeni kritičari rok muzike oštro su napali Atomce. Tekstove su nazivali „banalnim“, „plitkim“, „besmislenim“ i „smešnim“. Ideje Skloništa činile su im se nejasnim i nedorečenim. Očigledno, u to vreme reči rat, rušenje, psihoaktivne supstance, panika, psihoza, racija su se činile previše dalekim i neshvatljivim za rok'n'rol umetnost na našim prostorima. Petnaestak godina kasnije na Balkanu će sve biti drugačije, i ono o čemu je Boško Obradović pevao, postaće surova stvarnost. Time su kritičari započeli pravi „rat“ protiv Atomskog skloništa koji će sa promenljivom žestinom trajati narednih desetak godina. Atomci su na to odgovarali žestoko, i koristili su svaku priliku da pređu u napad razračunavajući se sa kritičarima u čemu su glavni bili Boško Obradović i Bruno Langer.

Hitovi sa prvog albuma su danas svima poznate stvari: „Kinematograf našeg djetinjstva“, „Tko će tad na zgarištu reći“, potresna priča „Saznao sam dijagnozu“ te „Pomorac sam majko“, muzičko i zasigurno najimpresivnija sa snažnim gitarskim rifovima i izuzetnim solom na klavijaturama. Tekstopisac je Obradović dok su muziku komponovali, Gužvan te Blažić i Langer u duetu. Nakon albuma prvenca Ne cvikaj generacijo 1978, Atomci nastavljaju svirati. Nastupaju u Subotici 11. maj 1978. u sklopu rok programa Omladinskog festivala. Nastupili su besplatno što je bilo neobično za tadašnja, ali i današnja vremena, kada svi razmišljaju samo o zaradi. Na tom su nastupu odsvirali sve s prvog albuma i to bez pauze pa ih je publika nagradila aplauzom tek na kraju koncerta. U tri nedelje prodato je 16.000 primeraka debi albuma, međutim Atomsko sklonište retko nastupa i ne organizuje ni samostalne koncerte niti žele nastupati u malim prostorima. Uzrok tome bila je Sergina bolest, mada su često objašnjavali kako je uzrok takvom postupku to što ne žele održavati stereotipne turneje. Publika je zavolela Atomce što su ovi i zaslužili izuzetnom hard rok muzikom i svojom iskrenom odanošću publici.

Iste godine, izlazi još jedan album Infarkt koji se smatra najboljim albumom Atomskog skloništa. Zvuk je još čvršći i snažniji, a ritam brži nego na debi albumu. Upečatljive solo deonice i jaka ritam sekcija su neki od detalja koji čine ovaj album velikim. Tekstovi su za nijansu manje potresni i bolni, ali i dalje jednako oštri. Značajan doprinos celokupnom utisku dala je i vrhunska produkcija, a rezultat svega ovoga je savršenstvo. Krajem 1979. godine, s malo više sredstava is većom medijskom podrškom, Atomci kreću sa snimanjem svog trećeg albuma. Bit će to prvi album sniman na „ekskluzivnoj“ lokaciji, mada sam naziv „pokretni studio“ ne deluje previše luksuzno. „Mobile One“ je najveći pokretni (48-kanalni) studio na svetu u kojem su svoje materijale snimale neke poznate svetske grupe. To je prvi album u nizu koji će producirati Englez John Etchells. On je neko vreme bio producent grupe Kvin. Od ovog albuma Atomci deluju kao kvartet, bez klavijaturista budući da je Paul Bilandžić u međuvremenu napustio grupu i osnovao svoj Lilihip sastav.

1980-e uredi

U vremenu horoskopa oseća se okret ka jednostavnijoj muzici, sa ne tako kompleksnim pesmama kao na prva dva albuma. Kao najveći hitovi izdvojiće se tri pesme, a to je naslovna pesma nad čijim tekstom bi trebalo da se svakodnevno zamislimo, Čedna gradska lica i Gazi opet čizma. Prva je pesma žestokog ritma u kojoj do izražaja dolaze velike Sergine glasovne sposobnosti, dok je Gazi opet čizma pesma kojom album završava, a bavi se opasnostima od terorizma i neonacizma, mnogo godina pre nego što će svet spominjati te reči, a ne znajući tačno šta one zapravo znače.

Nakon tri izdata albuma, Atomci su se odlučili na snimanje albuma uživo. Album je izdat u jesen 1980. godine. Iako je prvobitna ideja bila da se album snimi u pulskoj areni, odustalo se od toga te je album ipak snimljen u bivšem Domu JNA. Svirali su dve noći jer su se bojali da ne pogreše, sve je bilo savršeno odrađeno još prve večeri. Album su prikladno nazvali Atomska trilogija, a materijal su skupili sa oba koncerta. Unutrašnji omot obiluje crno-belim fotografijama.

Sledećih meseci nastavljaju koncerte, a najviše sviraju u Beograd u gde su prodali i najviše ploča. Na prelazu 1980. u 1981. svirali su dva koncerta s Ribljom Čorbom u hali Pionir pod nazivom Atomska Čorba. Godine 1981. dolazi do promene u sastavu grupe. Bubnjar Saša Dadić odlučuje da napusti grupu, a na njegovo mesto dolazi Zdravko Širola (pored bubnjeva svira i klavijature), sklapajući tako, najpoznatiju postavu grupe: Langer, Blažić, Gužvan i Širola. Najveći nastup Atomci ostvaruju na beogradskom hipodromu 1981. godine kada pred 50-60.000 posetilaca nastupaju kao nosioci programa prvog dana dvodnevnog festivala Hipodrom '81 koji je trebalo da se zove Atomski Hepening, ali je ipak kasnije došlo do promene naziva. Drugog dana su nastupili Bijelo dugme i Ajron mejden. 1981. godina donosi mnoge novine u radu Atomaca: bubnjar Saša Dadić napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi Zdravko Širola; Bruno Langer preuzima kompletno pisanje muzike i prestaje saradnja sa Obradovićem stoga je Ekstrauterina poslednji album na kojem Atomsko predstavlja njegove tekstove. Muzički kritičari smatraju da je Atomsko imalo najkvalitetnije tekstove dok ih je pisao Obradović.

Na ovom albumu je zanimljivo uvođenje harmonike u pesmi Smanji Gas kojom započinje ovaj album snimljen u Super Bear studiju u Nici. Kvalitet pesama je ujednačen, zvuk je snažan i svež. No, ovaj je album podelio fanove Atomaca: nekima su se promene u produkciji i zvuku dopale i smatraju jednim od najkvalitetnijih, dok neki smatraju da je ova ploča donela primetan pad u odnosu na prva tri albuma. Iste godine, zbog upornog Obradovićevog insistiranja, Atomsko sklonište u Beogradu snima film u režiji Miroslava Jokića. Film započinje scenama koje prikazuju okruženje kao posle atomske katastrofe: pustoš, ruševine i olupine. Film ipak završava vedrijim snimcima. Neke su scene snimljene u Puli, a većina je snimana na različitim lokacijama u Beogradu kao npr. na deponiji smeća i autootpadu u svrhu dočaravanja uništenja i razrušenosti, a zatim su snimljena zelena polja i prometni auto-put kao simbol obnavljanja prirode i ljudske civilizacije. Kompletna ekipa filma je uložila mnogo truda, ali najveći napor učinili su sami članovi Atomskog skloništa: Bruno, Boško, Dragan, Sergio i Zdravko snimajući scene u gomili smeća i otpada.

Godine 1982,, U samo dva dana, snimljen je u vrhunskoj produkciji Džona Etchellsa novi album Mentalna higijena u londonskom JAM studiju. Tekstove i muziku u cjelosti je napisao Bruno Langer pa time u potpunosti preuzima sve ključne funkcije. Ta će ploča postati njihov najprodavaniji i najpopularniji album te će njome osvojiti sam vrh jugoslovenske rok scene: osvojit će naslov najbolje grupe godine. Mentalna Higijena je istovremeno i komercijalna i kvalitetna. Izdala ju je diskografska kuća RTV Ljubljana. Vrhunska muzika i novi, sveži i primetno drugačiji tekstovi doveli su grupu na vrhunac popularnosti. Na mentalnoj higijeni nalazi se najveći hit, a to je Treba Imat Dušu koja je tri meseca bila neosporni br. 1 na jugoslovenskim top-listama. Jedan deo tiraža ploče Mentalne Higijene snimljen je s greškom, tako da Treba Imat Dušu preskače na samom početku. Ploča se, za manje od mesec dana, prodala u preko 150.000 primeraka i na kraju dostigla platinasti tiraž. Atomci odlaze na turneju po bivšoj SFRJ. Po turneji u BiH, Atomsko sklonište je sviralo po dva koncerta u jednoj večeri, a Sergio Blažić, koji bi trebalo da najteže podnese ta 4 sata nastupa zbog svoje bolesti, prvi bi koncert koristio „za zagrevanje“, a tek na drugom bi pružao najviše i doživljavao najveće zadovoljstvo. Uspeh „Mentalne Higijene“ ih je ohrabrio te su krenuli u inostranstvo. Na Floridi su snimili album Spece generation kojeg su objavili 1983.

Svi veliki nastupi Atomskog skloništa, prema rečima Brune Langera, vezani su za Beograd, a prilikom nastupa u Prištini nazvali su ih beogradskim bendom. Šesti studijski album Zabranjeno snivanje, snimljen je i objavljen 1984. godine. S tog albuma mogu se izdvojiti: Nežan i Mlad, Jutro, Tražila Je Lice Ljubavi i Tvoj Princ. Ostale pjesme, baš kao i cijeli album nisu bile popularne. Nakon toga Atomci se odlučuju na još jedan lajv album koji je izašao u proleće 1985. godine, simbolično nazvan Jednom u životu. Za taj su album koristili snimke sad već tradicionalnog septembarskog koncerta na Tašmajdanu (Beograd). Na tom se albumu po poslijednji put pojavljuje Sergio Blažić. On nije hteo pokleknuti pred opakom bolešću koja ga je pratila kroz celu muzičku karijeru. Bolovao je od raka limfnih žlezda pa je godinama nastupao sedeći u stolici.

Atomsko sklonište poslednji put nastupa sa Serđom 21. juli 1986. godine, na oproštajnom koncertu u pulskoj diskoteci „Piramida“. Tada su nastupili u standardnoj postavi: Blažić, Gužvan, Langer, Širola, pojačani Eduardom Kancelarom za klavijaturama. U leto 1986. godine Langer i Gužvan odlaze na Floridu kako bi pripremili novi album na engleskom jeziku, no stiže im loša vijet: Sergio Blažić - Đoser umire u pulskoj bolnici 18. januar 1987. Gužvan i Langer nastavljaju rad na albumu This spaceship na kojem se nalazi 8 starih pesama sa novim aranžmanima. Jedino su dve pesme nove, mada su i za njih iskorišćene neke teme i gitarski rifovi iz starijih pesama. Taj album nije imao uspeha ni kod nas ni u inostranstvu.

1990-e uredi

Krajem 1990. godine, Bruno s novom postavom objavljuje studijski album Criminal tango. Promocija albuma bila je na Avala festu. U novoj postavi su bubnjar Nikola Duraković i gitarista Ranko Svorcan. Langer je već ranije preuzeo ulogu vokala. U snimanju albuma Kriminal Tango učestvovao je član grupe iz ranih dana, Paul Bilandžić. Tokom 1990. I 1991. Atomsko sklonište održava mnogobrojne koncerte na prostorima SFRJ nastavljajući tradiciju da sviraju svuda gde se okupljaju rokeri. Tako nastupaju na Zaječarskoj gitarijadi u vreme kada započinje rat u Hrvatskoj. U to vreme Langer najavljuje novi album koji je trebalo da se zove Snajper, međutim album nije nikada snimljen.

Atomci 1992. godine za floridsku izdavačku kuću East Europe Records spremaju album East Europe Man koji sadrži većinu pesama sa albuma This Spaceship i dve pesme na srpskom jeziku saK riminal Tanga. Album započinje pesmom Chinese Bike kojom su Atomci ušli na američku listu Top 100 i time postigli ono što nikome pre s ovih prostora nije pošlo za rukom. Atomci su bili kandidati za nastup na koncertu Voodstock 1994. Povodom obeležavanja dvadeset i pete godišnjice održavanja najvećeg rok festivala svih vremena. Iako već najavljeni, otpali su sa spiska, čime je koncert ostao bez jedine savremene grupe antiratne orijentacije koja svojim tekstovima neposredno propagira mir.

Novi album Terra Mistica izlazi 1995. godine. To je prvi i za sada jedini album koji je izdala Croatia Records (eks Jugoton). Na njemu se nalaze devet pesama u standardnom rok stilu. Godine 1999, Bruno najavljuje novi album Portobello Street prema po londonskoj ulici u kojoj se prodaju stvari iz 60-ih godina, međutim ni taj album nikad nije snimljen.

Diskografija uredi

Studijski albumi uredi

Live albumi - uživo uredi

Atomic Shelter uredi

Kompilacije uredi

1976. - 1986. (RTV Slovenija)
'76 - '86 Kolekcija hitova Vol 2

Singlovi uredi

1979. - Pomorac sam majko / Pakleni vozači
1980. - Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći
1980. - Generacija sretnika / Gazi opet čizma

Vidi još uredi

Hipodrom '81 (muzički događaj)

Literatura uredi

Janjatović, Petar (2003). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: Čigoja štampa. COBISS.SR 137175308.

Spoljašnje veze uredi

Atomsko sklonište-Discogs