Aheloj

Aheloj (grč. Ἀχελῷος) je u grčkoj mitologiji bio bog istoimene reke.

Aheloj na rimskom podnom mozaiku, Zeugma, Turska.

Etimologija

Njegovo ime možda ima značenje „onaj koji rasteruje bol“.

Mitologija

Kao bog najveće reke sa svežom vodom u Grčkoj, smatran je bogom sveže vode uopšte. Ovo je možda razlog širokog obožavanja ovog boga, kome su prinošene žrtve, kome su se molili i pred kim su polagali zakletve. Najpre je smatran prarekom, kojoj sve reke na Zemlji duguju svoj postanak, da bi kasnije postao personifikacija reke u Etoliji. Kao njegove roditelje, Hesiod u teogoniji i Higin su pomenuli Okeana i Tetiju, mada neki izvori kao njegovu majku pominju Geju. Takođe, kao njegov otac naveden je i Helije, koji ga je imao sa Gejom. Bio je najstarija i najpoštovanija reka koju je Tetija rodila Okeanu. Poštovan je u celoj Grčkoj, ali posebno u Akarnaniji, gde su u njegovu čast priređivana takmičenja. Predstavljan je kao moćno božanstvo, koje se pokoravalo samo vrhovnom bogu Zevsu. Opisan je i kao božanstvo koje se pojavljivalo u tri oblika; kao bik, kao bik sa ljudskom glavom i kao pegava zmija. Sa njegove čupave glave su se neprekidno slivali potoci vode. Neke legende su ga prikazivale kao Aheloja iz Egipta, odnosno drugog Nila.

Kao njegove moguće supruge, ali i potomstvo, različiti autori su navodili različite ličnosti. Prema mnogim autorima, bio je otac sirena, sa tim da je Apolodor pisao da mu ih je rodila Melpomena ili Steropa, a u „Argonautici“ i „Dionisijaki“, to je bila Terpsihora. Apolodor mu je pripisivao i kćerku Kaliroju, ali i sinove Hipodamanta i Oresta, koje je rodila Perimeda. Prema Pausaniji, njegove kćerke su bile Kastalija i Pirena, a u „Metamorfozama“, njegove kćerke su nazvane Aheloidama. Takođe, u nekim izvorima, njegova kćerka je i Dirka. Nastanak same reke je opisao Servije, ali su i drugi autori, poput Stefana Vizantijskog, Strabe i Plutarha dali svoje viđenje. Prema Serviju, kada je Aheloj izgubio svoje kćerke, sirene, u očajanju je prizvao svoju majku Geju. Ona ga je privila na svoje grudi i na mestu gde ga je privila, potekla je reka. Prema Strabu, huk vode je podsećao na oglašavanje bika, a smo vijuganje reke na telo zmije, čime je genijalno doveo u vezu mit o nastanku reke sa njom samom.

Kada su četiri nimfe prinosile žrtvu na obali njegove reke, zaboravile su da ga prizovu i to je izazvalo njegov gnev; on ih je odvukao do mora i tamo preobrazio u četiri Ehinadska ostrva. Peto ostrvo iz te grupe je bila Perimela (ili Perimeda), Ahelojeva ljubavnica. Kada je njen otac saznao za tu ljubav, bacio je kćerku u vodu, ali je Aheloj zamolio Posejdona da joj spase život tako što će je pretvoriti u ostrvo. Prema Ovidijevim „Metamorfozama“, kada se Tezej vraćao sa lova na Kalidonskog vepra, njega je srdačno ugostio Aheloj, te sačinio ova ostrva njemu u čast. Najpoznatiji je mit koji govori o borbi, odnosno rvanju ovog boga i Herakla, a koji su se takmičili za ruku Dejanire. U toku borbe, bog se pretvorio najpre u zmiju, a potom i u bika, ali je Herakle ipak pobedio tako što mu je slomio rog. Rog je dao svom tastu Eneju. Prema jednoj priči, Enej je vratio rog bogu i zauzvrat dobio rog izobilja. Prema drugoj priči, njegov rog je upravo bio rog izobilja. Albrik je ovo rvanje svrstavao u Heraklovih dvanaest podviga. Aheloj se pominje i da je Alkmeona očistio od greha, te ga oženio svojom kćerkom Kalirojom.

Umetnost

U starogrčkoj umetnosti, ovaj bog je prikazivan u tri različita oblika. Na vazama je prikazivan ili kao muška sirena, čiji je deo od grudi naniže bio riblji i završavao se odgovarajućim repom ili kao bik sa velikom ljudskom glavom. U oba slučaja, imao je i rog. Na mozaicima je prikazivan kao muškarac koji zavaljen, drži amforu. Prema pisanju Pausanije, na Amiklovom tronu je bila prikazana borba Herakla i Aheloja, a u riznici stanovnika Megare u Olimpiji, bila je postavljena i njegova statua od kedrovine i zlata. Na nekoliko novčića iz Akarnanije, bog je predstavljen kao bik sa glavom starca.

Tumačenje

Prema Robertu Grevsu, Heraklovo takmičenje sa Ahelojem, slično Tezejevom sa Minotaurom, predstavljao je deo rituala kraljevske svadbe, pri čemu su bik i zmija simbolisali staru i novu godinu, jer je bik zapravo bio „zmijin otac“, a Herakle ih je oba svaladao, pa tako „savladao“ i godinu. Bikov rog, koji se od najranijih dana smatrao središtem plodnosti, obezbeđivao je presto kralju kada bi ga osvojio u borbi sa pravim bikom ili sa protivnikom prerušenim u bika. Vavilonski junak Enkidu, Gilgamešov brat, poklonik kraljice Neba, koji, bez obzira što nije bio besmrtan, dohvatio je nebeskog bika za rogove i ubio ga mačem. Osvajanje Kornukopije bio je i svadbeni zadatak postavljen velikom junaku Pereduru u Mabinogionu. Na Kritu je kult bika nasledio kult divlje koze, čiji je rog imao istu moć, a i kao kandidat za rog izobilja u literaturi se može naći i Amaltejin rog. Izgleda da su ikonu koja je prikazivala ritualno takmičenje Grci tumačili kao Heraklovu borbu sa rekom Aheloj. Ta „borba“ se izgleda zaista sastojala u nasipanju i isušivanju Paraheloita, dela zemljišta koje je postalo od mulja što ga je nanosila reka Aheloj. Nanos je polako počeo da spaja Ehinadska ostrva sa kopnom, pa su tako nastale površine odradive zemlje. Heraklu su se često pripisivali ovakvi i slični inženjerski radovi, o čemu su izveštavali Strabon i Diodor. Robert Grevs je takođe smatrao da žrtve koje je odredilo dodonsko proročište nisu bile namenjene reci Aheloj, već Aheloidi — Mesečevoj Boginji koja je otklanja bol.