Ahmed Seku Ture

gvinejski političar

Ahmed Seku Ture (fr. Ahmed Sékou Touré; Farana, 9. januar 1922Klivlend, 26. mart 1984) je bio prvi predsednik Gvineje.[1]

Ahmed Seku Ture
Ahmed Seku Ture
Lični podaci
Datum rođenja(1922-01-09)9. januar 1922.
Mesto rođenjaFarana, Francuska Gvineja
Datum smrti26. mart 1984.(1984-03-26) (62 god.)
Mesto smrtiKlivlend, SAD
Politička karijera
Politička
stranka
Democratic Party of Guinea – African Democratic Rally
Predsednik Gvineje

Biografija uredi

Karijeru je započeo u pošti. Godine 1946. bio je jedan od suosnivača partije Afričkog demokratskog zbora (Rassemblement Démocratique Africain), od koje je 1947. godine nastala antikolonijalna „Demokratska partija Gvineje (Parti Démocratique de Guinée, PDG).[2] Postao je predsedavajući gvinejskog sindikata 1948.

Godine 1956. izabran je za predstavnika Gvineje u francuskoj skupštini i gradonačelnika Konakrija.[2] Kada je zemlja stekla polu-autonomiju, njegova partija je postala najjača u zemlji, dok je Seku Ture postao zamenik predsednika gvinejske skupštine.

Gvineja je stekla nezavisnost 2. oktobra 1958. godine, a Seku Ture je postao njen prvi predsednik.[3] Iz ove godine potiče njegov čuveni odgovor francuskom predsedniku Šarlu de Golu: „Radije ćemo živeti siromašni u slobodi, nego bogati u ropstvu“ (Nous préférons la liberté dans la pauvreté à la richesse dans l’esclavage).

Za finansijsku i administrativnu pomoć Gvineji Seku Ture se obratio Sovjetskom Savezu. Propagirao je ideju panafričkog socijalizma i podržavao antikolonijalističke pokrete na jugu Afrike, u Gvineji-Bisao i na Zelenortskim ostrvima. Proganjao je i likvidirao političke protivnike u zemlji. Procenjuje se da je u njegovo vreme iz Gvineje izbeglo oko 2 miliona ljudi.

Pri kraju svoje vladavine, tokom 1980-ih, prvenstveno zbog protesta u zemlji, ublažio je svoju unutrašnju politiku i pokušao da ekonomski unapredi zemlju kroz bolje odnose sa zapadom. Među afričkim liderima igrao je ulogu posrednika.[4]

U oktobru 2021. godine, povodom 50. godišnjice masakra u oktobru 1971, rodbina 70 Gvinejaca pogubljenih pod režimom Sekou Toure zatražila je od predsjednika Mamadi Doumbouia rehabilitaciju i dostojanstven ukop za žrtve.

Reference uredi

  1. ^ „Sékou Touré | president of Guinea | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  2. ^ a b „Ahmed Sekou Toure: an indispensable yet forgotten African leader”. Ahmed Sekou Toure: an indispensable yet forgotten African leader (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  3. ^ „Ahmed Sékou Touré (1922 - 1984) | The Presidency”. www.thepresidency.gov.za. Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-16. 
  4. ^ „The Rise of Guinea's Big Man Sekou Toure”. ThoughtCo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-16. 

Spoljašnje veze uredi