Ахмед Секу Туре
Ахмед Секу Туре (франц. Ahmed Sékou Touré; Фарана, 9. јануар 1922 — Кливленд, 26. март 1984) је био први председник Гвинеје.[1]
| Ахмед Секу Туре | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ахмед Секу Туре | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 9. јануар 1922. | ||||||||||
| Место рођења | Фарана, Француска Гвинеја | ||||||||||
| Датум смрти | 26. март 1984. (62 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Кливленд, САД | ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | Democratic Party of Guinea – African Democratic Rally | ||||||||||
| |||||||||||
Биографија уреди
Каријеру је започео у пошти. Године 1946. био је један од суоснивача партије Афричког демократског збора (Rassemblement Démocratique Africain), од које је 1947. године настала антиколонијална „Демократска партија Гвинеје (Parti Démocratique de Guinée, PDG).[2] Постао је председавајући гвинејског синдиката 1948.
Године 1956. изабран је за представника Гвинеје у француској скупштини и градоначелника Конакрија.[2] Када је земља стекла полу-аутономију, његова партија је постала најјача у земљи, док је Секу Туре постао заменик председника гвинејске скупштине.
Гвинеја је стекла независност 2. октобра 1958. године, а Секу Туре је постао њен први председник.[3] Из ове године потиче његов чувени одговор француском председнику Шарлу де Голу: „Радије ћемо живети сиромашни у слободи, него богати у ропству“ (Nous préférons la liberté dans la pauvreté à la richesse dans l’esclavage).
За финансијску и административну помоћ Гвинеји Секу Туре се обратио Совјетском Савезу. Пропагирао је идеју панафричког социјализма и подржавао антиколонијалистичке покрете на југу Африке, у Гвинеји-Бисао и на Зеленортским острвима. Прогањао је и ликвидирао политичке противнике у земљи. Процењује се да је у његово време из Гвинеје избегло око 2 милиона људи.
При крају своје владавине, током 1980-их, првенствено због протеста у земљи, ублажио је своју унутрашњу политику и покушао да економски унапреди земљу кроз боље односе са западом. Међу афричким лидерима играо је улогу посредника.[4]
У октобру 2021. године, поводом 50. годишњице масакра у октобру 1971, родбина 70 Гвинејаца погубљених под режимом Секоу Тоуре затражила је од предсједника Мамади Доумбоуиа рехабилитацију и достојанствен укоп за жртве.
Референце уреди
- ^ „Sékou Touré | president of Guinea | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ а б „Ahmed Sekou Toure: an indispensable yet forgotten African leader”. Ahmed Sekou Toure: an indispensable yet forgotten African leader (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
- ^ „Ahmed Sékou Touré (1922 - 1984) | The Presidency”. www.thepresidency.gov.za. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-16.
- ^ „The Rise of Guinea's Big Man Sekou Toure”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Ахмед Секу Туре на Викимедијиној остави
- „Sékou Touré” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2007. г.
