Barbra Strajsend

Barbra Strajsend (engl. Barbra Streisand, /ˈstraɪsænd/; 24. april 1942), rođena kao Barbara Džoun Strajsend (engl. Barbara Joan Streisand), američka je glumica i pevačica.

Barbra Strajsend
Lični podaci
Puno ime	Barbra Džoun Strajsend
Datum rođenja	(1942-04-24)24. april 1942.
Mesto rođenja	Bruklin, Njujork, SAD
Porodica
Supružnik	Eliot Guld  (v. 1963 —  r. 1971) Džejms Brolin  (v. 1998)
Deca	1
barbrastreisand.com
Veza do IMDb-a
Nagrade Oskar Najbolja glavna glumica 1968 Smešna devojka Najbolja originalna pesma 1976 Zvezda je rođena Emi Outstanding Individual Performance - Variety/Music Program 1995 Barbra Streisand: The Concert 2001 Timeless: Live in Concert Zlatni globus Najbolja glavna glumica (mjuzikl ili komedija) 1969 Smešna devojka 1977 Zvezda je rođena Najbolja originalna pesma 1977 Zvezda je rođena Najbolji reditelj - igrani film 1984 Jentl Nagrada Sesil B. Demil (2000)

Biografija

Rođena je u jevrejskoj porodici u Bruklinu (Njujork). Njen otac, nastavnik, umro je kada je imala samo 15 meseci; nije se najbolje slagala sa očuhom. Njena sestra, Roslin Kajnd takođe je pevačica. Majka, Dajana Ajda Rozen, nije podržavala Barbru u želji da se bavi šou biznisom, smatrajući da nije dovoljno lepa. Završila je srednju školu Erazmus Hol gde je maturirala kao jedna od najboljih učenica i pevala je u horu sa Nilom Dajmondom i družila se sa šahovskim prvakom Bobijem Fišerom. Nikada nije pohađala koledž.

Početak karijere

Još je kao tinejdžerka počela da peva u noćnim klubovima. Želela je da bude glumica i pojavila se u nekoliko of-brodvejskih predstava – u jednoj je glumila sa Džoun Rivers, koja je takođe želela da postane glumica. Njen tadašnji momak, Bari Denen, pomogao joj je da osmisli svoj prvi nastup sa kojim je počela da stiče slavu kao pevačica, najpre u gej barovima u Grinič Vilidžu na Menhetnu, 1960. Ime Barbara je skratila na Barbra da bi bilo prepoznatljivije.

Sa 19 godina, 1962. godine pojavila se prvi put na Brodveju, u mjuziklu I Can Get It for You Wholesale. Iste godine je potpisala ugovor sa muzičkom kućom Kolumbija rekords. Njen prvi album, The Barbra Streisand Album izašao je 1963. godine i s njim je osvojila dve nagrade Gremi. Njeni naredni albumi bili su takođe uspešni, tako da su joj se u jednom trenutku prva tri albuma našla istovremeno među prvih deset na listi Bilbord pop albuma i to u vreme kada su rokenrol kao i Bitlsi dominirali top-listama.

Godine 1964. dobila je ulogu u predstavi Smešna devojka, baziranoj na životu Fani Brajs. Uloga je najpre trebalo da pripadne glumici En Bankroft, ali je Džul Stajn, autorka muzike za predstavu, nakon gledanja predstave I Can Get It For You Wholesale poželela Barbru za glavnu glumicu.

Posle nekoliko uspešnih pojavljivanja na televiziji, među kojima je bio i Šou Džudi Garland, godine 1965. dobila je svoju emisiju na Si-Bi-Es-u pod naslovom Zovem se Barbra.

Filmska karijera

Barbra Strajsend

Prvi film u kojem je glumila snimljen je po brodvejskom hitu Smešna devojka (1968). Film je bio uspešan i kod kritičara i kod publike, a Strajsendova je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu. Sledeća dva filma su takođe bila snimljena po mjuziklima: Hello, Dolly! i Jedna smešna ljubav u Njujorku (1970). Njen treći film baziran je na brodvejskoj predstavi, Sova i mačkica. Snimala je i originalne filmove kao što su komedije Što te tata pušta samu (1972) sa Rajanom O'Nilom i (For Pete's Sake) (1974) i drama Devojka koju sam voleo The Way We Were sa Robertom Redfordom. Svog drugog Oskara dobila kao autorka pesme Evergreen za film Zvezda je rođena (1976). Ovim je postala prva žena koja je dobila Oskara u ovoj kategoriji. Zajedno sa Polom Njumanom i Sidnijem Poatjeom osnovala je First Artists Production Company 1969. Godine 1970. u filmu Sova i mačkica snimila je toples scenu za koju se kasnije pokajala i tražila je od reditelja Herberta Rosa da scenu izbaci iz filma. U kasnijim godinama časopis Haj sosajeti magazin došao je do negativa i objavio je fotografije sa njenim golim grudima, a ona je preduzela mere da se časopis povuče iz prodaje. Ovaj film je poznat i po tome što je to prvi holivudski film u kome velika holivudska zvezda koristi reč fuck; Barbra u filmu kaže: „Shut the fuck up!“.

U periodu od 1969. godine do 1980. godine deset je puta bila među prvih 10 na listi boks ofisa i to najčešće kao jedina žena na listi. Od 1981. godine i neuspeha filma All Night Long 1981, Strajsendova je glumila u svega pet filmova. Nekoliko filmova je sama producirala, osnovavši svoju kuću Barwood Films 1972. Za film Jentl napisala je scenario, producirala ga, režirala i igrala glavnu ulogu. Isto je ponovila sa filmom Princ plime. Oba filma su dobila odlične kritike.

Pored filma Princ plime, snimljenog 1991. godine, tokom devedesetih snimila je još samo Ogledalo ima dva lica (1996), koji je takođe producirala i režirala. Posle duže pauze na film se vratila tek 2004. godine glumeći u komediji Upoznajte Fokerove zajedno sa Dastinom Hofmanom, Robertom de Nirom i Benom Stilerom.

Muzička karijera

Barbra Strajsend je snimila preko 60 albuma, većinu za Kolumbija rekords. Njeni rani radovi obično se smatraju klasičnim izvedbama pozorišnih i klupskih standarda, a pesme od My Name Is Barbra nadalje predstavljaju uspomene na njene televizijske emisije.

Od 1969. godine, Barbra Strajsend se ubraja u savremene kantautore. Kao i mnogi talentovani izvođači i izvođačice tog doba i ona se nije dobro snalazila sa rokom koji je tada postajao popularan, ali je njen izuzetan glas i talenat uspeo da joj obezbedi uspeh sa albumom koji je bio orijentisan na pop balade, Stoney End, 1971. Naslovna pesma, koju je napisala Lora Niro bila je veliki Barbrin hit.

Tokom 1970-ih imala je veliki broj hitova, kao što su The Way We Were, Evergreen, No More Tears (Enough is Enough) (duet sa Donom Samer) i Woman in Love.

Kada su 1970-e prošle, Strajsendova je imenovana za najuspešniju pevačicu u SAD – samo su Elvis Presli i Bitlsi prodali više albuma od nje.

Godine 1982. muzički kritičar Njujork tajmsa Stiven Holden napisao je da je Barbra „najuticajnija mejnstrim američka pop pevačica posle Frenka Sinatre". Svojim korenima u mjuziklima Barbra se vratila 1985. godine sa albumom The Broadway Album. Album je imao neočekivanog uspeha, zauzimajući mesto #1 na Bilbord listi pune tri nedelje i prodat je u više od 4 miliona primeraka.

Početkom 1990-ih njena karijera je stagnirala. Predlagali su joj da napravi turneju, ali dogovori su trajali dve godine zbog njenog straha od javnog nastupa. Konačno, septembra 1993. Barbra je najavila svoju prvi koncertnu turneju posle 27 godina. Dobila je brojne naslovne strane u iščekivanju onoga što je Tajm magazin nazvao „muzičkim događajem veka“. Cena karata se kretala od 50 do 1.500 dolara, a cela turneja je rasprodata za manje od jednog sata. Ovim je Barbra postala najplaćeniji koncertni izvođač u istoriji. Snimak Barbra Streisand: The Concert je osvojio 5 Emi nagrada, kao i Pibodi nagradu, a snimak emitovan na HBO-u bio je najgledaniji koncert u 30 godina postojanja HBO-a.

Za novu godinu 1999. ponovo je održala koncert, ovog puta kao koncert sa najvećom zaradom u Las Vegasu ikada.

Njeni noviji albumi uključuju Christmas Memories (2001), The Movie Album (2003) i Guilty Pleasures (2005).

Pred četiri koncerta planirana u Njujorku i Los Anđelesu (po dva u oba grada) za septembar 2000. godine. Barbra Strejsend je najavila da više neće nastupati na komercijalnim koncertima. Ipak, 2006. godine je najavila još jednu turneju kojom je želela da prikupi novac za različita društvena pitanja. Turneja je trajala od 4.10. do 20.11.2006. godine, a njeni specijalni gosti bili su Il Divo.

Na koncertu 9.10.2006. u Medison skver gardenu, imala je skeč sa imitatorom Džordža V. Buša, tokom koga je jedan od posetilaca iz publike neprestano dobacivao uvrede. Kada se skeč završio Barbra mu je sa bine rekla: „Zaveži već jednom!" " Shut the fuck up!", posle čega je dobila veliki aplauz od publike, kojoj se potom izvinila zbog svoje netolerancije i objasnila skeč sa ismevanjem Buša rečima da umetnik mora da provocira.

Tokom ove turneje, ponovo je postavila rekorde u zaradi u 14 od 16 dvorana u kojima je nastupala. Ovo je dovelo do toga da su mnogi počeli da je kritikuju za visoke cene karata, koje se prodaju za više od 1.000 dolara. Lajv album sa ove turneje, pod nazivom Live in Concert 2006 došao je do 7 mesta top-liste, što je njen 29. po redu album među prvih 10 na Bilbord listi.

Tokom leta 2007. godine, Barbra je održala svoju prvu evropsku turneju. Prvi koncert je održan u Cirihu, nakon čega su sledili Beč, Pariz, Berlin, Stokholm, Mančester, Kelbridž blizu Dablina i tri koncerta u Londonu, jedinom gradu u kome je Barbra nastupala i pre ove turneje. Cene ulaznica za koncerte u Londonu su se kretale od 100 do 1.500 funti.

Privatni život

Barbra Strajsend se udavala dva puta. Njen prvi muž je bio Eliot Guld, sa kojim je bila u braku od 1963. do 1971. godine i sa kojim ima sina Džejsona. Sa drugim mužem, takođe glumcem, Džejmsom Brolinom venčala se 1. jula, 1998. Njih dvoje nemaju dece; Brolin ima dvoje dece iz prvog i jedno iz drugog braka. Oba njena muža su glumila u trileru -Svemirska stanica Jedan.

Tokom godina pričalo se da je bila u vezi sa mnogim poznatim ličnostima, među kojima su Rajan O'Nil, Tom Smothers, Voren Bejti, Džon Vojt, bivši premijer Kanade, Pjer Trudo, Džon Piters, Don Džonson, Stiv Makvin, Andre Agasi i drugi.

Politički aktivizam

Strajsend već dugi niz godina aktivno podržava Demokratsku stranku. Kao liberalna demokratkinja se zalaže za kontrolu naoružanja, za akcije protiv globalnog zagrevanja (kritikuje američku vladu zbog neratifikovanja Protokola iz Kjota), bolju pomoć žrtvama uragana Katrina, kritikuje motive za invaziju na Irak, 2003, podržava reproduktivna prava žena, kao i LGBT ljudska prava, kao što su pravo na usvajanje dece i brakovi. Pored otvorenih zagovaranja poštovanja ljudskih prava, osnovala je fond, Fondacija Strajsend, koji izdvaja novac za finansiranje projekata koji se bave pitanjima kao što su Sida, ekologija, rak dojke, sloboda govora, LGBT prava.

Godine 2004. Barbra Strajsend je primila nagradu koju joj je uručila organizacija Kampanja za ljudska prava za njen doprinos borbi za jednaka prava LGBT osoba.

Imidž u popularnoj kulturi

Barbra Strajsend uživa ikonski status među grupama koje je cene zbog njenog umetničkog rada i talenta, kao i onih koji cene njena politička zalaganja. Strajsendova se takođe smatra jednom od najvećih gej ikona.

U crtanoj seriji Saut Park njen lik je nekoliko puta bio predmet satire, najviše u epizodi Mecha-Streisand, u kojoj se pretvara u robotskog dinosaura da bi osvojila univerzum. U drugoj epizodi ona se javlja kao "Spooky-Vision" – njen lik se pojavljuje u četiri ugla ekrana sa natpisom "Spooky-Vision" (jeziva vizija). U filmu South Park: Bigger, Londer and Uncut njeno ime se koristi kao veoma jaka psovka. Met Stoun i Trej Parker, kreatori serije su rekli da ona za njih predstavlja čisto zlo i da od svih poznatih ličnosti koje ismevaju, jedino nju stvarno mrze.

U serijama i filmovima su česte reference na njen status gej ikone. U filmu In & Out ona je omiljena ličnost Hauarda Braketa (Kevin Klajn), koji priznaje da je gej pred venčanje. Njegova verenica, koju glumi Joan Cusack u jednoj replici kaže: „Da li znaš koliko puta sam morala da gledam Смешну девојку?" U ranijoj sceni Klajnov lik ulazi u tuču s prijateljima kada oni kažu da je Barbra bila isuviše stara za -Jentl. Njenu pesmu People svira školski orkestar u Hauardovu čast.

Diskografija

1. B.S:The first album (1962)
2. Pins and needles (1962) Nagrada Gremi
3. The second album (1963)
4. The third album (1964)
5. Funny girl (1964)
6. People (1964)
7. My name is Barbra (1965)
8. Color me Barbra (1966)
9. Je m'appelle Barbra (1966)
10. Simply Streisand (1967)
11. A christmas album (1967)
12. A happening in central park (1968)
13. What about today? (1969)
14. Hello,Dolly (1969)
15. Stoney end (1971)
16. Barbra Joan Streisand (1971)
17. The owl and the pussycat (1971)
18. Live concert at the forum (1972)
19. Barbra and other musical instruments (1973)
20. The way we were and all in love is fair (1974)
21. Butterfly (1975)
22. Funny lady (1975)
23. A star is born (1976) Nagrada Oskar
24. Lazy afternoon (1976)
25. Classical Barbra (1976)
26. Streisand superman (1976)
27. Hot (1977)
28. The emotions (1977)
29. My heart belongs to me (1977)
30. Greatest hits, vols I,II (1978)
31. Songbird (1979)
32. Wet (1979)
33. Guilty (1979)
34. Memories (1981)
35. Love songs (1982)
36. The way he makes me feel (1983)
37. Yentl (1983)
38. Emotion (1984)
39. Left in the dark (1984)
40. Somewhere (1985)
41. The broadway album (1986) Nagrada Gremi
42. Nuts (1987)
43. Till i loved you (1988)
44. We're not makin' love anymore (1989)
45. One voice (1989)
46. Places that belong to you (1991)
47. For all we know (1991)
48. The prince of tides (1991)
49. Back to Broadway (1993)
50. Concert in Medison Square Garden (1994)
51. Mirror has two faces (1996)
52. Higher ground (1997)

Filmografija

Uloge Barbre Strajsend
Godina	Srpski naziv	Izvorni naziv	Uloga	Napomena
1968.		Funny Girl	Fani Brajs
1969.		Hello, Dolly!	Dolly Levi
1970.		On a Clear Day You Can See Forever	Daisy Gamble / Melinda Tentrees
1970.		The Owl and the Pussycat	Doris Wilgus/Wadsworth/Wellington/Waverly
1972.	Što te tata pušta samu?	What's Up, Doc?	Džudi Maksvel
1972.		Up the Sandbox	Margaret Rejnolds
1973.	Devojka koju sam voleo	The Way We Were	Katie Morosky
1974.		For Pete's Sake (film)	Henrijeta „Henri“
1975.	Smešna žena	Funny Lady	Fani Brajs
1976.	Zvezda je rođena	A Star Is Born	Ester Hofman Hauard
1979.		The Main Event	Hilari Kramer
1981.		All Night Long	Cheryl Gibbons
1983.		Yentl	Yentl/Anshel
1987.		Nuts	Claudia Faith Draper
1991.		The Prince of Tides	Dr. Susan Lowenstein
1996.		The Mirror Has Two Faces	Rouz Morgan
2004.	Upoznajte Fokerove	Meet the Fockers	Roz Foker

Vidi još

• Strajsend efekat

Literatura

• Andersen, Christopher (2006). Barbra: The Way She Is. Harper-Collins. ISBN 978-0-06-056256-4. 
• Edwards, Anne (1997). Streisand: A Biography. Little, Brown. ISBN 978-0-316-21138-3. 
• Gabler, Neal.. Barbra Streisand: Redefining Beauty, Femininity, and Power, Yale University Press. 2016. ISBN 978-0300210910.
• Riese, Randall (1993). Her Name Is Barbra: An Intimate Portrait of the Real Barbra Streisand. Birch Lane Press. ISBN 978-1-55972-203-2. 
• Santopietro, Tom (2006). The Importance of Being Barbra: The Brilliant, Tumultuous Career of Barbra Streisand. Thomas Dunne. ISBN 978-0-312-34879-3. 
• Spada, James (1995). Streisand: Her Life. Crown Publishers, Inc. ISBN 978-0-517-59753-8. 
• Pohly, Linda (2000). The Barbra Streisand Companion: A Guide to Her Vocal Style and Repertoire. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30414-9. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Barbra Strajsend na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Barbra Strajsend na sajtu Twitter