Belorepan

Belorepan, poznat i kao orao belorepan[2] ili štekavac[2] (lat. Haliaeetus albicilla), vrsta je ptice iz porodice jastrebova i najveći je orao Evrope.[traži se izvor] Perje je braon boje sa svetlijim delovima sa spoljašnje i unutrašnje strane krila. Sa zrelošću ptice svetlije nijanse dobijaju na intenzitetu. Potpuno beo rep je znak pune zrelosti. Dužina od repa do glave je od 70 do 90 santimetara dok raspon krila varira između 2.0 do 2.4 metra. Rasprostranjen je od severne Evrope (zapadna Irska, obala Norveške) prema istočnoj i Južnoj, pa preko zemalja bivšeg SSSR-a na istok do Kamčatke i Japana. Do pre jedne decenije bio je na ivici istrebljenja ali je intenzivnim merama zaštite broj ptica u divljini značajno porastao i danas je njegova evropska populacija stabilna.

Belorepan
Haliaeetus albicilla LC0194.jpg
Orao belorepan
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
H. albicilla
Binomijalno ime
Haliaeetus albicilla
Haliaeetus albicilla distribution map.png
Areal belorepana

     u vreme gnežđenja      u vreme zimovanja      u toku cele godine

Sinonimi

Falco albicilla
Haliaeetus albicilla albicilla
Haliaeetus albicilla groenlandicus

IshranaUredi

Belorepan se hrani najčešće pticama močvaricama (patke, guske, labudovi, gnjurci, galebovi, čaplje i dr.), ali i sisarima do veličine zeca i lisice, kornjačama, zmijama i ribama do 8 kg težine. Ponekada su u gnezdima belorepana pronalažena i prasad, ali se pretpostavlja da ih je orao pronašao dok su plutala u vodi, jer ukoliko je prinuđen, Belorepan će jesti i lešine, najčešće uginulu ribu, a ako mu se pruži prilika i druge životinje koje reka nosi. Satima može da jedri na struji toplog vazduha. Vršno perje na krilima je rašireno, glava i vrat su istegnuti, a nazad je kratki klinasti rep.

Plen hvata i ubija palčanom kandžom. Hranu brzo guta i skuplja u voljki, a kasnije je postepeno vari.

RazmnožavanjeUredi

Mladi orlići - čučavci, izvale se otvorenih očiju i ušiju, pokriveni zametnim paperjem koje u prvih nedelju dana zamene pravim paperjem. Nakon 70 dana, oko sredine meseca juna, počinju da lete. Primećeno je da jači mladunac baca slabijeg iz gnezda pre poletanja, verovatno zbog nedostatka hrane jer mladi puno jedu i najčešće su teži od roditelja. Nakon poletanja, mladunac se do 28 dana vraća u gnezdo da ga roditelji hrane pre nego što se potpuno osamostali. Mladi orlić je nešto tamnijeg perja, bez karakterističnog belog repa. Luta do pete godine, kada kao znak polne zrelosti dobija beli rep, koji mu je nešto kraći nego prethodni smeđi. Tada počinje da traži ženku i gradi gnezdo. Kao i kod ostalih grabljivica ženka je nešto veća od mužjaka.

StaništeUredi

Orao belorepan se najčešće gnezdi u blizini velikih vodenih površina: reka, mora, jezera, ili velikih ribnjaka. Gnezdo gradi visoko u krošnji drveća a najpogodnije su mirne, stare šume. Promer gnezda je do 180 cm, a kako ga godinama nadograđuje, može biti toliko i visoko. Literatura pominje da gradi gnezdo i na tlu. Ima jedno leglo. Tokom februara i marta na jajima naizmenično sede ženka i mužjak (ženka duže).

Uz odgovarajuću zaštitu nizijskih poplavnih područja i šuma preostalo bi dovoljno životnog prostora i mesta za njegovo gneždenje. Tada bi se stvorili uslovi za naseljavanje novih parova. Zaštita te vrste mogla bi povećati mogućnost opstanka i brojnim drugim biljnim i životinjskim tipovima.

Nedavno je na obodima Beograda primećeno nekoliko ovih ptica. Jedan par se tako nagnezdio na Velikom ratnom ostrvu, a prema nekim izveštajima jedan je viđen i na Adi. Blizina reka Belorepanu odgovara zbog obilja hrane, a gusta vegetacija na ostrvu daje solidnu zaštitu od uznemiravanja.

U Srbiji je strogo zaštićena vrsta.[3]

U popularnoj kulturiUredi

HeraldikaUredi

Stilizovana predstava orla Belorepana nalazi se na grbu Poljske, gde je prikazan kao potpuno beli. Na državnom grbu Srbije, takođe se nalazi stilizovani beli orao, i prema jednima to je takođe Belorepan, dok drugi zastupaju mišljenje da je to Beloglavi sup, ptica koja se gnezdi u kanjonu reke Uvac.[traži se izvor]

ReferenceUredi

  1. ^ BirdLife International (2013). Haliaeetus albicilla. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 Mešterović, Tijana. „Orao belorepan (Haliaeetus albicilla)”. Gimnazija „Veljko Petrović” Sombor. 
  3. ^ Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije

Spoljašnje vezeUredi