Berlinsko okno
Berlinsko okno je roman Saše Ilića. Objavila ga je Fabrika knjiga u okviru edicije DANiNOĆ 2005. godine u Beogradu, a u Zagrebu ga je iste godine objavila izdavačka kuća "Devedeset stupnjeva".[1]
 Naslovna strana drugog izdanja objavljenog 2006. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Saša Ilić |
| Urednik | Dejan Ilić |
| Dizajner korica | Jana Nikolić |
| Jezik | srpski |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 312 |
| Tip medija | meki povez |
| Serija(l) | DANiNOĆ, knjiga 08 |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-7718-016-8 |
| DDC ? | 821.163.41-31 |
O delu
urediBerlinsko okno počinje citatom Emanuela Levinasa: Prošlost drugog i, unekoliko, istorija čovečanstva u kojoj ja nikad nisam sudelovao, kojoj nikad nisam prisustvovao, jeste moja prošlost. Pored toga što uvodi sećanje kao lajtmotiv romana, on naglašava etičku obavezu na kojoj se sećanje zasniva, a to je odgovornost da se sećamo prošlosti drugih, ali i naslućuje probleme koje sećanje neminovno izaziva.[2]
Roman se sastoji iz deset poglavlja napisanih narativnim stilom koji podseća na brehtovsko pozorište. Svako od poglavlja počinje direktnim obraćanjem kabaretske figure koja najavljuje lokaciju i okruženje glavnog lika, događaje o kojima će biti reči, ali i kritikuje pretpostavljenu radoznalost, lenjost i loše pamćenje čitaoca. Te najave su pisane u satiričnom, kabaretskom stilu čime se nadovezuju na jednu od glavnih niti zapleta, paralelno navodeći čitaoca da bude svestan da čita roman. Ova tehnika podseća na glumca koji predstavlja svoje lutke na početku predstave i na pripovedača brehtovskog pozorišta koji se direktno obraća publici kako bi je podsetio da je posmatrač, a ne učesnik.[2]
U knjizi se prepliću narativi iz različitih istorijskih perioda, uključujući Treći rajh, NDR, FNRJ, jugoslovenske ratove devedesetih godina 20. veka i savremeni Berlin s početka 21. veka. Ilićeva narativna struktura spaja zvuke i multikulturalne jezike koji se mogu čuti tokom putovanja berlinskim metroom. Roman istražuje teme represije, poricanja i „društveno izazvane amnezije”.[2] Ilićevo pripovedanje spaja istorijske i savremene događaje, te kroz narativni ritam i preplitanje različitih perspektiva, od kojih su mnoge imigrantske, stvara višeslojnu priču.
Naslov romana direktno se odnosi na Berliner Fenster (Berlinski prozor), TV mrežu berlinskog metroa, ali na srpskom reč „okno” ima i alternativno značenje. Naime, rudarsko okno je otvor koji vodi s površine zemlje ka unutrašnjosti, što ukazuje da je roman istovremeno prozor u sadašnjost i podzemni prolaz s pristupom zaboravljenim istorijskim slojevima koje aktuelna politika sećanja radije ne bi „otkopavala”.[2]
Ovaj roman je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2005. godinu kada je nagradu osvojio Miro Vuksanović svojim romanom Semolj zemlja.[3]
Knjiga je prevedena na nemački,[4] francuski[5] i makedonski jezik.[6]
Prema rečima francuskog prevodioca Alena Kapona roman Berlinsko okno je „savremeno svedočanstvo i književno umetničko delo”.[4]
Likovi
uredi- pripovedač
- Viktor Greber, profesor južne slavistike na Humboltovom univerzitetu
- Ana Dajdić
- Lucija, Anina ćerka
- Arif Hodžić
- Paulina Hodžić, Arifova supruga
- Adela i Dina Hodžić, Arifove ćerke
- Drago Janić
- Grgur Janić, Dragov deda
- Andrej Jablokov, anarhista iz Moskve
- Sofija, slikarka iz Subotice
- Zuzi Farkaš, pevačica grupe Vojcek
- Ulan Borci, Mongolac, student Slobodnog univerziteta
- Oto Froš, vlasnik lutkarskog pozorišta Štabpupen
- Gruhman, advokat iz kancelarije "Šefer & partner"
- Janko Baltić, poručnik JRM
- Eva Zojfer
- doktor Pilger
- Katarina Zlatarić, Dubrovčanka
- Elke Kovolik, Greberova koleginica
- Renata Oberhojzer, Greberova majka
- doktor Helmut Oberhojzer, Greberov otac, logorski lekar u Buhenvaldu i Sajmištu
- Herta Greber, Greberova baka i Renatina majka
- Rudolf Oberhojzer, mornar, Greberov stric
- gospodin Č, pripovedačev beogradski poslodavac
- Iza Fermeren
- Ursula Herking
- Verner Fink, vlasnik kabarea „Katakomba”
Istorijski događaji u romanu
uredi- Potapanje bojnog broda Tirpic
- Opsada Staljingrada
- Užička republika
- Nirnberški proces
- Pad Berlinskog zida
- Raspad Jugoslavije
- Otmica u Štrpcima
- Demonstracije tokom posete predsednika SAD Džordža Buša Berlinu 22. i 23. maja 2002.[7][8]
Pozivanje na druga dela
urediU romanu se pojavljjuju reference na knjige, filmove i pesme koje često imaju važnu ulogu u zapletu. Kako to u svom osvrtu primećuje Ivan Velisavljević, pojavljivanje Kalendarskih priča Bertolda Brehta „na zaključnim mestima romana nikako nije slučajno”.[9] Osim što se sama knjiga spominje na više mesta, stihovi pesme „Moj brat je bio pilot”[10][11] napisane povodom učešća legije Kondor na strani frankista u Španskom građanskom ratu ekslpicitno su navedeni u integralnom obliku.
Odlučivši da se učlani u biblioteku, Arif Hodžić odabira ogranak „Đorđe Jovanović” na Studentskom trgu u Beogradu gde pored biografije Leonarda da Vinčija čita i tri Platonova dijaloga, od kojih se eksplicitno spominju Odbrana Sokratova i Fedon, dok Frojdovu Psihopatologiju svakodnevnog života samo prelistava jer „nije mogla da mu ozbiljnije privuče pažnju”. Indirektno se spominje i da je prčitao „Unutrašnju stranu vetra” Milorada Pavića.[12] U ličnoj biblioteci imao je „Izabrana dela” Edvarda Kardelja i Tempovu „Revoluciju koja teče”.
Oto Froš, vlasnik lutkarskog pozorišta Štabpupen postavlja u Berlinu predstavu prema knjizi Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda.
Tokom svog boravka u Berlinu glavni junak gleda u bioskopu filmove Džima Džarmuša „Odavno mrtav” i „Put samuraja”. Na više mesta u romanu pojavljuju se reminiscencije jedne scene iz češkog filma „Miholjsko leto”[13] Saše Gedeona, a spominje se i scena iz Felinijevog filma „Amarkord”.
Adela Hodžić u jednoj svojoj ispovesti spominje film „Noć veštica” Džona Karpentera, dok Ana Dajdić govori o Marleni Ditrih i njenoj ulozi u filmu „Plavi Anđeo”.
U romanu postoje elementi koji se mogu smatrati dijalogom s delima Ive Andrića.[14]
Reference
uredi- ^ „Berlinsko okno”. knjiga.hr.
- ^ a b v g Vervaet, Stijn (2013). „Facing the legacy of the 1990s: Saša Ilić's Berlinsko okno”. The Slavic and East European Journal (na jeziku: engleski). 57 (1): 13—27. Pristupljeno 2024-06-09.
- ^ „Miro Vuksanović - „Semolj zemlja””. www.nin.rs.
- ^ a b „Das Berliner Fenster”. eta-verlag.de.
- ^ „La fenêtre berlinoise”. gaia-editions.com.
- ^ „Berlinsko okno”. gotenpublishing.com.
- ^ Riegert, Bernd (2022-05-23). „Bush in Berlin”. dw.com. Pristupljeno 2024-06-23.
- ^ „'Fortress Berlin' greets Bush”. cnn.com. 2022-05-22. Pristupljeno 2024-06-23.
- ^ „Saša Ilić, Berlinsko okno”. www.yellowcab.co.yu. Arhivirano iz originala 21. 07. 2005. g. Pristupljeno 08. 12. 2016.
- ^ „Moj Brat Je Bio Pilot, Bertolt Breht”. hiperboreja.blogspot.com. Pristupljeno 2024-06-23.
- ^ „Week 243: Mein Bruder war ein Flieger, by Bertolt Brecht”. David Sutton's poetry website. 2017-06-23. Pristupljeno 2024-06-23.
- ^ Saša Ilić (2006). Berlinsko okno. Fabrika knjiga. str. 157—158.
- ^ „Indiánské léto”. www.imdb.com.
- ^ Kowollik, Eva (2012). „Fremde Erinnerungen: Die Polyphonie traumatischer Kriegserfahrungen in Saša Ilićs Berlinsko okno” (PDF). Verbrechen–Fiktion–Vermarktung. Verbrechen - Fiktion - Vermarktung : Gewalt in den zeitgenössischen slavischen Literaturen (na jeziku: nemački). Universitätsverlag Potsdam. str. 281—295. ISBN 978-3-86956-271-1. Pristupljeno 2024-06-24.
