Bitka kod Hitina

Bitka kod Hitina vođena je 4. jula 1187. godine između muslimanske vojske Ajubidske dinastije pod vođstvom Saladina i krstaške vojske Kraljevine Jerusalim, Kneževine Antiohije, vitezova Templara i Hospitalaca. Jedna je od najvećih bitaka krstaških ratova.

Bitka kod Hitina
Deo Krstaški ratovi
Vreme 4/5. jul 1187. godina Mesto Hitin, u blizini Tiberijasa Ishod odlučujuća muslimanska pobeda
Sukobljene strane
Kraljevina Jerusalim Templari Hospitalci Red Svetog Lazara Jerusalimskog Kneževina Antiohija Grofovija Tripoli	Ajubidi
Komandanti i vođe
Gaj Lizinjan Remon III od Tripolija Rene od Šatijona Žerar od Rišfoa	Saladin
Jačina
20.000	30.000
Žrtve i gubici
nepoznati	nepoznati

Bitka kod Hitina predstavlja konačan sukob Saladina i krstaša. Obe strane imale su velike gubitke. Ipak, pobedu je odneo Saladin uništivši kompletnu krstašku armiju u Svetoj zemlji. Ubrzo nakon bitke muslimani osvajaju Jerusalim što će biti povod za izbijanje Trećeg krstaškog rata.

Uvod

Početkom 1187. godine Saladin objavljuje džihad. Već u junu muslimanska vojska je bila spremna. Dana 26. juna Saladin započinje opsadu Tiberijasa. Uloge su se preokrenule od vremena Prvog krstaškog rata. Sada su muslimani bili ti koji kreću u verski rat, a hrišćani su se borili za opstanak. Saladin je ostvario ono što je Nur ad Din pokušavao trideset godina.

Snage

Krstaši su se, sa druge strane, takođe dobro pripremili. U armiji koja je kretala u pomoć Tiberijasu učestvovale su gotovo celokupne armije Templara i Hospitalaca, vojska Grofovije Tripoli pod Remonom III i vojska Kneževine Antiohije Boemunda III (tek pedesetak vitezova pod Boemundovim sinom Remonom). Tu je bio i celokupan jerusalimski garnizon, mnoštvo mornara, hodočasnika i avanturista. Armiju je činilo oko 1000 vitezova, 25.000 pešaka i 4000 Turkopola. Templari su doveli oko 1200 vitezova i 700 pešaka. Sve u svemu, krstaši su sastavili vojsku od oko 4000 oklopljenih konjanika i 35.000 pešaka. Saladin je imao nešto brojniju armiju, ali to nije moglo uticati na ishod bitke.

Pred bitku

Hitinska bitka

Saladinova opsada Tiberijasa nije prevarila Remona da bezglavo krene u razbijanje opsade iako se u gradu nalazila i njegova žena. On je kralju Gaju Lizinjanu predlagao da uopšte ne pokreću vojsku i čekaju jesen kada će se muslimani sami povući. Ovi predlozi su dočekani strahovitim uvredama Renea od Šatijona i Žerara od Rišfoa koji su ga optuživali za kukavičluk. Gaj je poslušao njihov predlog i 3. jula naredio pokret vojske prema Tiberijasu. Teren nije bio nimalo lak. Da bi došli do jezera krstaši su morali prići između brda. Postojao je samo jedan prolaz zvan „Trube sa Hitina“. Put koji bi uobičajeno trajao tek nekoliko sati otegao se na čitav dan. Krstaši su strahovito patili od gladi i žeđi. Na čelu armije se nalazio Remon od Tripolija, iza njega kralj Gaj s glavninom, a na začelju Templari. Krstaši su se jedva dovukli do „Truba sa Hitina“, ali su tamo otkrili da je Saladin zatrpao bunare sa vodom. Tu su ih muslimani dočekali.

Bitka

Krstaši su na početku bitke uspešno odbijali napade pa je i sam Saladin u jednom trenutku zamalo poginuo. Grešku je počinio Remon naredivši vojsci da se ulogori umesto da pređe u direktan napad. Mnogi krstaši su dehidrirali, a Saladin je zapalio suvu travu opkolivši krstaše vatrom. Sada je situacija bila očajna, a Templari su gotovo svi izginuli. Muslimani su tokom noći potpuno opkolili hrišćane. Videvši da je situacija beznadežna, jedan od vitezova je zakopao Istinski krst. Prema drugim izvorima, Krst su muslimani osvojili u borbi.

Tu noć je Saladin proveo obilazeći čak i obične vojnike. Sutradan je započeo odlučujući okršaj. Remon je strahovitim udarom konjice uspeo da se sa svojim odredom probije i napusti bojno polje povukavši se ka Seforeji. Ostatak vojske bio je izgubljen. Do kraja dana Gaj, koji se borio veoma hrabro, bio je zarobljen. Katastrofa po krstaše bila je potpuna.

Gubici

Suprotno mnogim kasnijim navodima, u Hitinskoj bici nije poginulo mnogo vitezova. Većina je bila zarobljena. Zarobljeno je oko 300 Templara i Hospitalaca. Pešadija je bila skoro u potpunosti isečena. Skoro svi Turkopoli (oko 4000) poginuli su u borbi jer Saladin nije trpeo izdajnike islama. Nikada se nije saznalo koliko je krstaša poginulo, ali ni muslimani nisu bolje prošli. Celi Hitinski klanac bio je prekriven leševima.

Nakon bitke

Saladin i Gaj Lizinjan nakon bitke kod Hitina

Sudbina krstaša u Svetoj zemlji bila je zapečaćena. Više nije postojala armija Kraljevine Jerusalim. Toga 4. jula, Saladin je u potpunosti slomio krstaše. Njihova moć u Siriji nikada se neće obnoviti. Zarobljenici nisu ni pokušavali da pobegnu. Gi Lizinjan, Žerar od Rišfoa i Rene od Šatijona izvedeni su pred Saladina. U bici su zarobljeni i Amalrik Lizinjan, Hamfri IV od Torona i Vilijam V od Monferata, ali njih Saladin nije želeo da vidi.

Prema Baha ed Dinu, Gaj se tresao od sramote i straha. Saladin je pokušao da ga umiri dajući mu pehar pun hlavne vode kako bi utolio žeđ. Nakon što se napio Gaj je pehar pružio Reneu. Saladin je rekao prevodiocu da kralju kaže da, ako je in taj koji Reneu pruža pehar, on (Saladin) njemu (Gaju) više neće dati ni hrane ni vode. Potom je izvadio sablju i odsekao Reneu rame. Prisutni oficiri su priskočili i iskasapili ga sabljama. To je bila Saladinova osveta Reneu za velike pljačke muslimana koje je ovaj vršio tokom svih godina svoje vladavine. Time se završio ovaj, za krstaše katastrofalan dan. Sutradan su sve krstaške vođe (sem Gaja), bez obzira na rang, provedene kroz Damask u lancima.

Posledice

Već sutradan (5. jul) Tiberijas se predao bez razmišljanja. Pobijeno je preko 200 vitezova. Ubrzo su redom pali gotovo svi krstaški gradovi. Održali su se još samo Tir, Antiohija i Akra. Dana 2. oktobra Saladin ulazi u Jerusalim. Pad Jerusalima biće povod za izbijanje Trećeg krstaškog rata koji će u Svetu zemlju dovesti najvažnije vladare Evrope: Ričarda Lavlje Srce, Filipa Avgusta i Fridriha Barbadosu.

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.