Википедија

Блиски сусрет треће врсте

Bliski susret treće vrste (engl. Close Encounters of the Third Kind) je američki naučnofantastični film iz 1977. godine, režisera i scenariste Stivena Spilberga, u kome glavne uloge tumače Ričard Drajfus, Teri Gar, Melinda Dilon, Bob Balaban, Keri Gafi i Fransoa Trifo. Film prati Roja Nirija, prosečnog pripadnika radničke klase u Indijani, čiji se život menja nakon susreta sa neidentifikovanim letećim objektom.

Bliski susret treće vrste
Filmski poster
Izvorni naslovClose Encounters of the Third Kind
RežijaStiven Spilberg
ScenarioStiven Spilberg
ProducentDžulija Filips
Majkl Filips
Glavne ulogeRičard Drajfus
Teri Gar
Melinda Dilon
Fransoa Trifo
MuzikaDžon Vilijams
Direktor
fotografije		Vilmoš Žigmond
MontažaMajkl Kan
Producentska
kuća		EMI Films
Columbia Pictures
StudioColumbia Pictures
Godina1977.
Trajanje135 minuta (bioskopska verzija)[1]
132 minuta (specijalno izdanje)
137 minuta (rediteljski rez)
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet19,4 miliona dolara[2]
Zarada306,1 miliona dolara[3]
Veb-sajtwww.sonypictures.com/homevideo/closeencountersofthethirdkind/
IMDb veza

Spilberg je dugo planirao ovaj film. Krajem 1973. sklopio je ugovor sa kompanijom Columbia Pictures za naučnofantastični film. Iako je Spilberg potpisan kao jedini scenarista, pomagali su mu Pol Šrejder, Džon Hil, Dejvid Giler, Hal Barvud, Metju Robins i Džeri Belson, od kojih je svako doprineo scenariju u različitom stepenu. Naziv filma je izveden iz klasifikacije bliskih susreta sa vanzemaljcima ufologa Alena Hajneka, u kojoj treća vrsta označava ljudska posmatranja vanzemaljaca ili „živih bića”. Daglas Trambul je bio supervizor vizuelnih efekata, dok je Karlo Rambaldi dizajnirao vanzemaljce.

Snimljen sa produkcijskim budžetom od 19,4 miliona dolara, film je objavljen u ograničenom broju gradova 16. novembra 1977.[4] i 23. novembra 1977.[5] pre nego što je sledećeg meseca pušten u široku distribuciju. Ostvario je kritički i finansijski uspeh, a na kraju je zaradio preko 300 miliona dolara širom sveta. Dobio je brojne nagrade i nominacije na 50. dodeli Oskara, 32. dodeli nagrada BAFTA, 35. dodeli Zlatnih globusa i 5. dodeli nagrada Saturn, a dobio je i široko priznanje od strane Američkog filmskog instituta.

U decembru 2007. godine, Kongresna biblioteka Sjedinjenih Država ga je proglasila „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim” i odabrala za čuvanje u Nacionalnom registru filmova.[6][7] Specijalno izdanje filma, koje sadrži i skraćene i pridodate scene, objavljeno je u bioskopima 1980. godine. Spilberg je pristao da uradi specijalno izdanje kako bi dodao još scena koje nisu mogli da uključe u originalno izdanje, pošto je studio zahtevao kontroverznu scenu koja prikazuje unutrašnjost vanzemaljskog matičnog broda.[8] Spilbergovo nezadovoljstvo izmenjenom završnom scenom dovelo je do treće verzije filma, nazvane „Rediteljski rez”, koji je objavljen na VHS i LaserDisc formatima 1998. (a kasnije na DVD i Blu-ray medijima). Rediteljski rez je najduža verzija filma, kombinujući Spilbergove omiljene elemente iz oba prethodna izdanja, ali uklanjajući scene unutar vanzemaljskog matičnog broda.[9] Film je kasnije restauriran u 4K formatu i ponovo pušten u bioskope 1. septembra 2017. za svoju 40. godišnjicu.[10]

Radnja uredi

U Sonorskoj pustinji, francuski naučnik Klod Lakomb, njegov američki tumač, kartograf Dejvid Laflin i drugi istraživači otkrivaju avione tipa Graman TBF avendžer koji su nestali ubrzo posle Drugog svetskog rata. Avioni su u savršenom stanju, ali bez pilota. Jedan stariji svedok u blizini tvrdi da je „sunce izašlo noću i pevalo mu”. Istraživači su na sličan način zbunjeni kada pronađu teretni brod usred pustinje Gobi, netaknut i potpuno prazan. Blizu Indijanapolisa, kontrolori letenja posmatraju kako dva putnička aviona za dlaku izbegavaju sudar u vazduhu sa neidentifikovanim letećim objektom (NLO).

U kući izvan grada, trogodišnji Beri Giler se budi i otkriva da su se njegove električne igračke pokrenule same od sebe. Počinje da prati nešto napolju, a njegova majka Džilijan juri za njim. Masovni nestanci struje počinju da se dešavaju u okolini, primoravajući električara Roja Nirija da ih istraži. Dok pokušava da se probije kroz mrkli mrak, Roj doživljava bliski susret sa NLO-om, a kada on preleti njegov kamion, svojim svetlima lagano opeče njegovo lice. NLO poleće sa još tri na nebu, dok Roj i policijski automobili jure za njim. Svemirske letelice odlete u noćno nebo, ali metafizičko iskustvo ostavlja Roja očaranim. On postaje fasciniran NLO-ima na užas njegove žene Roni i počinju da mu se javljaju podsvesne slike nekog oblika nalik na planinu, na osnovu kojih on često pravi modele. Džilijan u međuvremenu takođe postaje opsednuta, skicirajući sliku jedinstvene planine. Ubrzo nakon toga, njen dom napada NLO koji se spustio iz oblaka. Ona se odupire nasilnim pokušajima NLO-a i nevidljivih bića da uđu u kuću, ali u nastalom haosu Beri biva otet.

Lakomb i Laflin — zajedno sa grupom stručnjaka Ujedinjenih nacija — nastavljaju da istražuju sve veću aktivnost NLO-a i čudne, povezane pojave. Svedoci u Daramsali, u severnoj Indiji, izveštavaju da NLO-i ispuštaju karakteristične zvuke: muzičku frazu od pet tonova u duru. Naučnici ovu frazu emituju u svemir, ali su zbunjeni odgovorom: naizgled besmislenom serijom brojeva (104 44 30 40 36 10) koja se ponavlja iznova i iznova dok je Laflin, sa svojim iskustvom u kartografiji, ne prepozna kao skup geografskih koordinata, koji upućuju na usamljeno brdo Đavolji toranj u blizini Murkrofta u Vajomingu. Američka vojska evakuiše to područje, podmećući u medije lažne izveštaje da je iz olupine voza iscureo otrovni nervni gas, za to vreme pripremajući tajnu zonu za sletanje NLO-a i njihovih putnika.

U međuvremenu, Roj postaje sve čudniji i Roni odlučuje da ga napusti, vodeći sa sobom njihovo troje dece. Kada se na televiziji emituje reportaža o olupini voza u blizini Đavoljeg tornja, Roj i Džilijan je pogledaju, prepoznajući planinu koju su videli u vizijama. Oni su, zajedno sa drugim putnicima koji su imali iste vizije, krenuli ka Đavoljem tornju uprkos javnim upozorenjima o nervnom gasu.

Dok većinu putnika privodi vojska, Roj i Džilijan ustraju i stignu do mesta baš kada se NLO-i pojavljuju na noćnom nebu. Vladini stručnjaci na lokaciji počinju da komuniciraju sa NLO-ima, koji se postepeno pojavljuju na desetine, korišćenjem svetlosti i zvuke na velikom električnom bilbordu. Nakon toga, ogroman matični brod sleće na to mesto, oslobađajući nestale pilote iz Drugog svetskog rata i mornare teretnog broda, kao i preko desetine drugih kidnapovanih, od davno nestalih odraslih do dece (pa čak i nekoliko životinja), sve iz različitih epoha, ali niko od njih nije ostario od svojih otmica. Beri se takođe vraća i Džilijan ga nalazi. Vladini zvaničnici odlučuju da uključe Roja u grupu ljudi koje su odabrali da budu potencijalni posetioci matičnog broda, na brzinu ga pripremajući.

Dok vanzemaljci konačno izlaze iz matičnog broda, biraju Roja da im se pridruži na njihovim putovanjima. Dok Roj ulazi u matični brod, jedan od vanzemaljaca zastaje na nekoliko trenutaka sa ljudima. Lakomb koristi znake rukama koji odgovaraju vanzemaljskoj tonskoj frazi od pet nota. Vanzemaljac odgovara istim pokretima, osmehuje se i vraća se na svoj brod, koji odleće u svemir.

Uloge uredi

  • Ričard Drajfus kao Roj Niri, električar iz Indijane koji se susreće sa neidentifikovanim letećim objektima i postaje opsednut njima. Stiv Makvin je bio Spilbergov prvi izbor za ovu ulogu. Iako je Makvin bio impresioniran scenarijem, smatrao je da nije pravi za ulogu jer nije umeo namerno da zaplače. Džejms Kan, Dastin Hofman, Al Pačino i Džin Hekman takođe su odbili ovu ulogu.[11][12] Džek Nikolson ju je odbio zbog sukoba u rasporedu. Spilberg je objasnio da ga je kada je snimao Ajkulu, „Drajfus nagovorio da ga izaberem. Slušao je oko 155 dana o Bliskim susretima. Čak je dao neke svoje ideje.”[13] Drajfus je izjavio: „Pokrenuo sam sebe u kampanju da dobijem ulogu. Prošao bih pored Stivove kancelarije i rekao stvari poput 'Al Pačino nema smisla za humor' ili 'Džek Nikolson je previše lud'. Na kraju sam ga ubedio da me ubaci”.[11]
  • Fransoa Trifo kao Klod Lakomb, naučnik francuske vlade zadužen za aktivnosti vezane za NLO u Sjedinjenim Državama. Stručnjak za NLO Žak Vale je poslužio kao model iz stvarnog života Lakombu.[14] Žerar Depardje, Filip Noare, Žan-Luj Trentinjan i Lino Ventura razmatrani su za ovu ulogu. Iako je poznat kao filmski režiser, ovo je bila jedina Trifoova glumačka uloga u filmu koji nije režirao, kao i jedina uloga u filmu na engleskom jeziku. Tokom snimanja, Trifo je svoje slobodno vreme koristio za pisanje scenarija za film Čovek koji je voleo žene. Radio je i na romanu pod nazivom Glumac, projektu koji je napustio.[15]
  • Teri Gar kao Roni Niri, Rojeva supruga. Meril Strip i Ejmi Irving su takođe bile na audiciji za ovu ulogu.[16][17]
  • Melinda Dilon kao Džilijan Giler. Teri Gar je želela da glumi Džilijan, ali je dobila ulogu Roni. Hal Ešbi, koji je radio sa Dilonovom na filmu Put ka slavi (1976), predložio ju je za ulogu Spilbergu. Dilonova je dobila ulogu tri dana pre početka snimanja.[11]
  • Bob Balaban kao Dejvid Laflin, Lakombov pomoćnik i englesko-francuski prevodilac
  • Dž. Patrik Maknamara kao vođa projekta
  • Voren Kemerling kao major „Divlji Bil” Volš
  • Roberts Blosom kao farmer
  • Filip Dods kao Žan Klod
  • Keri Gafi kao Beri Giler, Džilijanin sin. Spilberg je sproveo niz tehnika metod glume kako bi pomogao Gafiju, koji je dobio ulogu kada je imao samo tri godine.[11]
  • Lens Henriksen kao Robert
  • Meril Konali kao vođa tima
  • Džordž Dičenco kao major Benčli
  • Džin Dinarski kao Ajk
  • Džozef Somer kao Leri Batler
  • Karl Veders kao vojni policajac

Produkcija uredi

Razvoj uredi

Poreklo filma može se pratiti do detinjstva reditelja Stivena Spilberga, kada su on i njegov otac gledali kišu meteora u Nju Džerziju.[11] Sa 18 godina, Spilberg je završio dugometražni naučnofantastični film Svetlost vatre. Mnoge scene iz Svetlosti vatre su uključene u Bliski susret treće vrste.[18] Godine 1970. napisao je kratku priču pod naslovom „Iskustva” o „svetlosnoj predstavi” koju grupa tinejdžera vidi na noćnom nebu.[19] Krajem 1973. godine, nakon što je završio rad na filmu Šugarlend ekspres, Spilberg je sklopio ugovor sa kompanijom Columbia Pictures za naučnofantastični film. 20th Century Fox je prethodno odbio ovu ponudu.[19] Džulija i Majkl Filips su potpisali kao producenti.[20]

Spilberg je prvo razmišljao o snimanju dokumentarnog ili niskobudžetnog dugometražnog filma o ljudima koji veruju u NLO-e. Odlučio je da „film koji zavisi od vrhunske tehnologije ne može da se napravi za 2,5 miliona dolara”.[19] Pozajmivši frazu sa kraja filma Stvar sa drugog sveta, promenio je origialni naslov filma Gledajte nebo, prepravivši premisu u vezi sa projektom „Plava knjiga” i predstavivši koncept Vilardu Hajku i Gloriji Kac. Kacova se prisetila: „Imao je leteće tanjire iz svemira koji su sleteli na Robertsonov bulevar [u Zapadnom Holivudu, Kalifornija]. Rekla sam mu, 'Stive, to je najgora ideja koju sam ikada čula.'”[19] Spilberg je doveo Pola Šrejdera da napiše scenario u decembru 1973. godine, a glavno snimanje je počelo krajem 1974. godine. Da bi razgovarao o scenariju, Spilberg je posetio kuću u kojoj je Šrejder živeo sa svojim bratom Leonardom.[21] Međutim, Spilberg je 1974. počeo da radi na Ajkulu, odlažući Gledajte nebo.[19]

Sa finansijskim i kritičkim uspehom Ajkule, Spilberg je uspeo da od studija dobije ogromnu količinu kreativne kontrole, uključujući pravo da snimi film na bilo koji način.[2] Šrejder je predao svoj scenario, koji je Spilberg nazvao „jedan od najsramotnijih scenarija ikada profesionalno predatih velikom filmskom studiju ili režiseru” i „užasno krivom pričom koja uopšte nije o NLO-ima”.[13] Pod nazivom Kraljevstvo dolazi, protagonista scenarija bio je 45-godišnji vazduhoplovni vojni oficir po imenu Pol van Oven koji je radio na projektu „Plava knjiga”. „[Njegov] posao za vladu je da ismeje i razotkrije leteće tanjire.” Šrejder je nastavio: „Jednog dana doživljava bliski susret. On odlazi u vladu, preteći da će otkriti sve javnosti. Umesto toga, on i vlada provode 15 godina pokušavajući da uspostave kontakt.”[13]

Spilberg i Šrejder su iskusili kreativne razlike, angažujući Džona Hila da prepravi scenario.[13] U jednom trenutku glavni lik je bio policajac.[11] Spilbergu je „[bilo] teško da se identifikuje sa ljudima u uniformi. Hteo sam da imam prosečno svakodnevnog glavnog lika.” Spilberg je odbio scenario Šrejdera i Hila tokom postprodukcije filma Ajkula,[13] rekavši da su oni „želeli da to bude poput avanture Džejmsa Bonda”.[22]

Dejvid Giler je prepravio scenario; Hal Barvud i Metju Robins,[11] Spilbergovi prijatelji, predložili su zaplet sa kidnapovanjem deteta. Spilberg je tada počeo da piše scenario. Pesma „When You Wish Upon a Star” iz filma Pinokio uticala je na Spilbergov stil pisanja. „Okačio sam svoju priču na raspoloženje koje je pesma stvorila, način na koji je uticala na mene lično.”[13] Tokom pretprodukcije, naslov je promenjen iz Kraljevstvo dolazi u Bliski susret treće vrste.[2]

Alen Hajnek, koji je radio sa Američkim ratnim vazduhoplovstvom na projektu „Plava knjiga”, angažovan je kao naučni konsultant. Hajnek je smatrao da „iako je film fikcija, uglavnom je zasnovan na poznatim činjenicama o misterijama NLO-a, i da svakako hvata aromu ovog fenomena. Spilberg je bio pod ogromnim pritiskom da snimi još jedan blokbaster posle Ajkule, ali je odlučio da snimi NLO film. Stavio je svoju karijeru na kocku.”[13] Ratno vazduhoplovstvo i Nasa odbili su saradnju na filmu.[2] Šta više, Nasa je navodno poslala pismo od dvadeset stranica Spilbergu, rekavši mu da je objavljivanje ovog filma opasno.[23] U jednom intervjuu je izjavio: „Zaista sam pronašao svoju veru kada sam čuo da se Vlada protivi filmu. Ako je Nasa odvojila vreme da mi napiše pismo od 20 stranica, onda sam znao da se nešto mora dogoditi.”[24]

Na početku pretprodukcije, Spilberg je angažovao dizajnera filmskih titlova Dena Perija da dizajnira logo za Bliski susret. Peri, koji je prethodno radio na filmovima Isterivač đavola (1973) i Taksista (1976), napravio je logo u Handel Gothic fontu, sa samo scenarijem kao inspiracijom. Oduševljen rezultatom, Spilberg je primenio logo na sve proizvodne kancelarijske materijale i majice za filmsku ekipu. Spilberg je imao dovoljno uticaja da zadrži kreativnu kontrolu nad celokupnim brendiranjem filma i zamolio je Perija da dizajnira reklamnu kampanju i naslovnu sekvencu za Bliski susret na osnovu svog logotipa.[25]

Peri je kasnije dizajnirao titlove za mnoge druge velike holivudske filmove, uključujući Ratove zvezda (1977), Razjarenog bika (1980) i Ima li pilota u avionu? (1980).[26]

Snimanje uredi

 
Đavolji toranj u Vajomingu je korišćen kao lokacija za snimanje.

Glavno snimanje počelo je 16. maja 1976. godine, iako je izveštaj novinske agencije Associated Press iz avgusta 1975. sugerisao da će snimanje početi krajem 1975. godine.[27] Spilberg nije želeo da snima film na lokaciji zbog svog negativnog iskustva sa Ajkulom i želeo je da snimi Bliski susret u potpunosti na zvučnim pozornicama, ali je na kraju odustala od ove ideje.[28]

Film je sniman u Berbanku, Kalifornija; spomeniku prirode Đavolji toranj u Vajomingu; dva napuštena vazduhoplovna hangara iz Drugog svetskog rata na bivšem vojnom aerodromu u Mobilu, Alabama; i na železničkom depou Luivil i Nešvil u Bej Minetu, Alabama. Kuća u kojoj je Beri otet nalazi se izvan grada Ferhoup, Alabama. Dom Roja Nirija nalazi se u ulici Karlajl Drajv Ist u Mobilu. NLO-i u filmu proleću kroz bivšu naplatnu rampu kod mosta Vinsent Tomas u San Pedru, Kalifornija. Scena sa Sonorskom pustinjom je snimljena u pustinji Mohave u Kaliforniji, a eksterijeri Darmsale u Indiji su snimljeni u malom selu Hal u blizini Kalapura, 56 kilometara izvan Mumbaja.[28] Hangari u Alabami bili su šest puta veći od najveće zvučne pozornice na svetu.[2][29] Tokom snimanja pojavili su se različiti tehnički i budžetski problemi. Spilberg je Bliski susret nazvao „dvaput lošijim i duplo skupljim [od Ajkule]”.[13]

Stvari su se pogoršale kada je Columbia Pictures doživeo finansijske poteškoće. Spilberg je tvrdio da bi snimanje filma koštalo 2,7 miliona dolara u njegovoj originalnoj ideji iz 1973. godine, iako je producentkinji Džuliji Filips otkrio da zna da će budžet morati da bude mnogo veći; konačni budžet je iznosio 19,4 miliona dolara.[2] Izvršni direktor studija Džon Vejč se prisetio: „Da smo znali da će film koštati toliko, ne bismo to dali zeleno svetlo jer nismo imali novca”.[2] Spilberg je angažovao Džoa Alvesa, svog saradnika na Ajkuli, kao scenografa.[15] Pored toga, sezona uragana na Atlantiku 1976. donela je tropske oluje u Alabami. Veliki deo zvučnih pozornica u Alabami je oštećen zbog udara groma.[11] Studio je prikupio 7 miliona dolara putem tri izvora: Time Inc, EMI i nemačkih poreskih skloništa.[30]

Snimatelj Vilmoš Žigmond je izjavio da je tokom snimanja filma Spilberg dobijao više ideja gledajući filmove svake večeri, što je zauzvrat produžavalo produkcijski raspored jer je neprestano dodavao nove scene za snimanje.[13] Žigmond je ranije odbio priliku da radi na Ajkuli. U svojoj knjizi iz 1991. godine Nikad više nećete jesti ručak u ovom gradu, producentkinja Džulija Filips napisala je vrlo proste opaske o Spilbergu, Žigmondu i Trifou, jer je otpuštena tokom postprodukcije zbog zavisnosti od kokaina. Filipsova je za to okrivila Spilberga što je perfekcionista.[2]

Vizuelni efekti uredi

 
Minijaturni model vanzemaljskog broda izložen u Smitsonovskom Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike

Daglas Trambul je bio supervizor vizuelnih efekata, dok je Karlo Rambaldi dizajnirao vanzemaljce. Trambul se našalio da je budžet za vizuelne efekte, od 3,3 miliona dolara, mogao biti iskorišćen za produkciju još jednog filma. Njegov rad je pomogao da se dovede do napretka u fotografiji kontrole pokreta. Matični brod je dizajnirao Ralf Makvori, a napravio Greg Džin. Izgled broda inspirisan je rafinerijom nafte koju je Spilberg video tokom jedne noći u Indiji.[13] Umesto metalnog izgleda brodova koji je korišćen u Ratovima zvezda, naglasak je bio na luminiscentnijem izgledu NLO-a. Jedan od modela NLO-a bila je maska za kiseonik sa pričvršćenim svetlima, korišćena zbog svog nepravilnog oblika. Kao suptilnu šalu, Denis Muren (koji je tada završio svoj rad na Ratovima zvezda) stavio je mali model R2-D2-a na donju stranu matičnog broda.[11] Model matičnog broda danas je izložen u Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike na Vašington Dales aerodromu u Šantiliju, Virdžinija.[11]

Bliski susret je snimljen anamorfno, a sekvence vizuelnih efekata su snimljene na filmu od 70 mm, koji ima veću rezoluciju od filma od 35 mm koji je korišćen za ostatak produkcije, tako da kada su minijaturni efekti kombinovani sa elementima pune veličine preko optičkog štampača, snimci efekata bi i dalje izgledali jasni i oštri uprkos tome što su izgubili vizuelne podatke za celu generaciju. Testni kolut koji koristi kompjuterski generisane slike napravljen je za NLO-e, ali je Spilberg otkrio da bi bio preskup i neefikasan pošto je CGI bio u povoju sredinom 1970-ih.[11]

Male vanzemaljce u završnim scenama igralo je pedeset lokalnih šestogodišnjih devojčica iz Mobila. Tu odluku je Spilberg zatražio jer je osećao da se „devojčice kreću gracioznije od dečaka”.[11] Pokušao je da koristi lutke za vanzemaljce, ali ideja je propala. Međutim, Rambaldi je uspešno koristio lutkarstvo da prikaže dva vanzemaljaca, od kojih je prva bila marioneta (za visokog vanzemaljaca koji je prvi koji se vidi kako izlazi iz matičnog broda u onome što je prvobitno bilo probno, ali je na kraju korišćeno u finalnom filmu) i artikulisana lutka za vanzemaljce koja komunicira putem ručnih signala pred kraj filma.[11]

Postprodukcija uredi

Ovaj film je bio prva saradnja između montažera Majkla Kana i Spilberga. Njihov radni odnos se nastavio i za ostale Spilbergove filmove. Spilberg je rekao da nijedan film koji je od tada snimio nije bilo tako teško montirati kao poslednjih 25 minuta Bliskog susreta i da su on i Kan prošli hiljade stopa snimaka da bi pronašli prave kadrove za krajnju sekvencu. Kada su Kan i Spilberg završili prvu verziju filma, Spilberg je bio nezadovoljan, osećajući da „nije bilo dovoljno vau-scena”.[11] Naručeni su dodatni snimci, ali kinematograf Vilmoš Žigmond nije mogao da ih uradi zbog drugih obaveza.[2] Džon A. Alonzo, Laslo Kovač i Daglas Slokomb su radili na dodatnim snimcima.[2] Lakomb je prvobitno hteo da pronađu avione leta 19 skrivene u Amazonskoj prašumi, ali je ideja promenjena u Sonorsku pustinju. Spilberg je takođe oduzeo 7,5 minuta od prve verzije.[15]

Muzika uredi

 
Tonska fraza od pet nota predstavljena u filmu

Muziku za film je komponovao, dirigovao i producirao Džon Vilijams, koji je ranije radio na Spilbergovoj Ajkuli. Vilijams je napisao preko 300 primera ikoničnog petotonskog motiva za Bliski susret — ovih pet tonova koriste naučnici za komunikaciju sa svemirskim brodom u poseti kao matematički jezik — pre nego što je Spilberg odabrao onaj koji je ugrađen u karakterističnu temu filma. Spilberg je za Vilijamsov rad rekao: „pesma 'When You Wish Upon a Star' se sreće sa naučnom fantastikom”.[11] Pored toga, Vilijams je nakratko uključio melodiju sa potpisom pesme po Spilbergovom nalogu, neposredno pre nego što se Roj Niri okrenuo da se ukrca na matični brod. Sintisajzer koji se koristi za sviranje pet nota je ARP 2500.[31] Potpredsednik inženjeringa kompanije ARP Instruments, Filip Dods, poslat je da instalira jedinicu na filmskom setu i kasnije je dobio ulogu Žan Kloda, muzičara koji svira sekvencu na ogromnom sintisajzeru u pokušaju da komunicira sa vanzemaljskim matičnim brodom.[32] Spilberg je prvobitno uključio originalnu pesmu „When You Wish upon a Star” iz filma Pinokio u odjavnu špicu, ali nakon pretpremijere u Dalasu, gde se nekoliko članova publike čujno nasmejalo na ovo, pesma je izbačena i zamenjena Vilijamsovom orkestralnom verzijom.[33][34] Pesma je uvrštena u specijalno izdanje odjavne špice u kolekcionarskom izdanju saundtreka iz 1998. godine.[35][36]

Partitura je snimljena u studiju Warner Bros. u Berbanku, Kalifornija. Vilijams je bio nominovan za dva Oskara 1978. godine, jednog za muziku iz Ratova zvezda i jednog za muziku iz Bliskog susreta.[37] Osvojio je onog za Ratove zvezda, mada je kasnije osvojio dve nagrade Gremi 1979. za muziku iz Bliskog susreta (jednu za najbolju originalnu filmsku muziku i jednu za najbolju instrumentalnu kompoziciju za „Theme from Close Encounters”).[38]

Teme uredi

Filmska kritičarka Šarlin Engel primetila je da Bliski susret „sugeriše da je čovečanstvo dostiglo tačku u kojoj je spremno da uđe u zajednicu kosmosa. Iako je to kompjuter koji omogućava konačni muzički razgovor sa vanzemaljskim gostima, karakteristike koje dovode Nirija njegovim putem do Đavoljeg tornja nemaju mnogo veze sa tehničkom stručnošću ili kompjuterskom pismenošću. To su vrline koje se uče u školama koje će se razvijati u 21. veku.”[39] Film takođe evocira tipične naučnofantastične arhetipove i motive. Prikazuje nove tehnologije kao prirodni i očekivani ishod ljudskog razvoja i pokazatelj je zdravlja i rasta.[39]

Drugi kritičari su pronašli razne judeo-hrišćanske analogije. Đavolji toranj je paralela Sinajskoj gori, vanzemaljci Bogu i Roj Niri Mojsiju. Film Deset zapovesti Sesila B. Demila se može videti na televizoru u domaćinstvu Nirijevih. Neki su našli bliske veze između Ilije i Roja; Ilija je odveden „vatrenim kolima”, slično Roju koji ide u NLO. Penjući se na Đavolji toranj iza posrnule Džilijan, Niri je podstiče da nastavi da se kreće i da se ne osvrće, slično Lotovoj ženi koja se osvrnula na Sodomu i pretvorila se u stub soli.[39] Spilberg je objasnio: „Želeo sam da napravim Bliski susret veoma pristupačnom pričom o svakodnevnom pojedincu koji ima viđenje koje mu preokreće život i baca ga u potpuni preokret jer počinje da postaje sve više opsednut tim iskustvom.”[29]

Rojeva supruga Roni pokušava da sakrije opekotine izazvane Rojevim izlaganjem NLO-ima i želi da on zaboravi svoj susret sa njima. Ona je posramljena i zbunjena onim što mu se dogodilo i očajnički želi nazad svoj običan život. Izraz njegovog izgubljenog života vidi se kada vaja ogroman model Đavoljeg tornja u svojoj dnevnoj sobi, a njegova porodica ga napušta.[39] Rojeva opsesija idejom koju je usadila vanzemaljska inteligencija, njegova konstrukcija modela i postepeni gubitak kontakta sa suprugom, oponašaju događaje u kratkoj priči Dejmona Najta, „Dulcie and Decorum” (1955) .

Bliski susret takođe proučava formu „duhovne žudnje mladih”. Beri Giler, neustrašivo dete koje NLO-e i njihove potrepštine naziva „igračkama” (iako to nije bilo u scenariju, već je mladi glumac bio namamljen da se osmehne kada su mu prikazane igračke van scene), služi kao motiv dečje nevinosti i otvorenosti u lice nepoznatog.[39] Spilberg je takođe uporedio temu komunikacije kao naglašavanje teme tolerancije. „Ako možemo da razgovaramo sa vanzemaljcima u Bliskom susretu treće vrste”, rekao je, „zašto ne bismo to mogli sa crvenima u Hladnom ratu?”[40] Spavanje je poslednja prepreka koju treba savladati u usponu na Đavolji toranj. Roj, Džilijan i treći pozvani, Leri Batler, penju se na planinu gonjeni vladinim helikopterima koji prskaju gas za spavanje. Lari staje da se odmori, udiše gas i tone u dubok san.[39]

U svom intervjuu sa Spilbergom za Inside the Actors Studio, Džejms Lipton je sugerisao da Bliski susret imaju još jednu, ličniju temu za Spilberga: „Vaš otac je bio kompjuterski inženjer; vaša majka je bila koncertni pijanista, a kada svemirski brod sleti, zajedno prave muziku na kompjuteru”, što sugeriše da je ukrcavanje Roja Nirija u svemirski brod Spilbergova želja da se ponovo spoji sa roditeljima. U intervjuu iz 2005. Spilberg je izjavio da je napravio Bliski susret kada nije imao decu, a kada bi ga snimao danas, nikada ne bi dozvolio Niriju da napusti svoju porodicu i da se ukrca na matični brod.[41]

Komunikacijski i jezički problemi predstavljaju dodatne teme, kao što je primetio Endru Džonston u časopisu Time Out: „Kroz film ima mnogo scena koje predviđaju teme koje bi Spilberg istraživao u narednim projektima, ali njegovo izvođenje ovih ideja ovde je obično zanimljivije i suptilnije U Amistadu, na primer, on posvećuje mnogo vremena ilustrovanju jezičke barijere koja razdvaja Afrikance i od njihovih otmičara i od njihovih potencijalnih spasilaca. To je suštinska tačka zapleta, ali je toliko razrađena da priča zaglavi. U Bliskom susretu, jezički problem je sažeto ilustrovan brzom scenom u kojoj tumač prevodi španski na engleski za Laflina da bi se on mogao okrenuti i prevesti na francuski za Lakomba. Pošto nam Spilberg problem jezika ne zabija u grlo, rešenje vanzemaljaca – korišćenje muzike za komunikaciju sa čovečanstvom – deluje elegantnije i prirodnije.”[42]

Prijem uredi

Kritike i zarada uredi

Film je trebalo da bude objavljen u leto 1977, ali je odložen za novembar zbog raznih problema tokom produkcije.[43]

Film je premijerno prikazani u Zigfeld teatru u Njujorku 16. novembra 1977.[44] i prikazivan je tamo i u Sinerama Doumu u Los Anđelesu, sa zaradom od 1.077.000 dolara pre nacionalnog prikazivanja 14. decembra kada je pušten u 270 bioskopa sa zaradom od 10.115.00 dolara za nedelju dana sa prosekom od 37.460 dolara po platnu.[45] Dodao je još 301 bioskop 21. decembra. Do kraja druge nedelje nacionalnog prikazivanja zaradio je 24.695.317 dolara.[46]

Ostvario je rekordnih 3.026.558 dolara 26. decembra 1977.[47] i postavio jednonedeljni rekord od 17.393.654 dolara od 26. decembra do 1. januara.[48] Film je izdat u inostranstvu 24. februara 1978. i zaradio je 27 miliona dolara na međunarodnom nivou do kraja marta iz 19 zemalja.[49] Bliski susret je dobio uglavnom pozitivne kritike i postigao je uspeh na blagajnama, zaradivši 116,39 miliona dolara u Sjedinjenim Državama i Kanadi i 171,7 miliona dolara u stranim zemljama, za ukupnu zaradu od 288 miliona dolara širom sveta.[47]

Bio je to najuspešniji film kompanije Columbia Pictures u to vreme.[50][29] Kritičar Džonatan Rozenbaum navao je film „najboljim izrazom Spilbergove benigne vizije sanjivih očiju”.[51] A. D. Marfi iz časopisa Variety dao je pozitivnu recenziju, ali je napisao da Bliskom susretu „nedostaju toplina i ljudskost” Ratova zvezda Džordža Lukasa. Marfi je smatrao da je većina filma spora, ali je pohvalio vrhunac.[52] Džin Siskel i Rodžer Ibert toplo su preporučili film. Siskel je pohvalio poruku filma da se ne plašimo nepoznatog, rekao je da je Drajfus „savršeno odglumio” i opisao kraj kao „divnu scenu koja kombinuje fantaziju, avanturu i misteriju”. Napomenuo je, međutim, da je film „zaglavio” podzapletom u sredini. Ibert je rekao da je „poslednjih 30 minuta među najčudesnijim stvarima koje sam ikada video na platnu” i da je film „kao dečji film... u svojoj nevinosti”.[53] Polin Kejl ga je na sličan način nazvala „dečjim filmom u najboljem smislu”.[18] Žan Renoar je uporedio Spilbergovo pripovedanje sa Žilom Vernom i Žoržom Melijesom.[16] Rej Bredberi proglasio ga je za najbolji naučnofantastični film ikada snimljen.[54]

Ponovna izdanja i kućni mediji uredi

Spilberg je bio nezadovoljan krajnjom verzijom filma. Columbia Pictures je imao finansijskih problema i zavisili su od ovog filma da bi spasili svoju kompaniju. „Želeo sam da imam još šest meseci da završim ovaj film, i da ga pustim u bioskope u leto 1978. godine. Rekli su mi da im treba ovaj film odmah”, objasnio je Spilberg. „U svakom slučaju, Bliski susret je postigao ogroman finansijski uspeh i rekao sam im da želim da napravim svoj rediteljski rez. Složili su se pod uslovom da pokažem unutrašnjost matičnog broda kako bi mogli da pokrenu kampanju [reizdanja marketinga]. Nikada nisam trebao pokazati unutrašnjost matičnog broda.”[11]

Godine 1979. studio je dao Spilbergu 1,5 miliona dolara za produkciju onoga što je postalo „Specijalno izdanje” filma. Spilberg je dodao sedam minuta novih snimaka, ali je i obrisao ili skratio različite postojeće scene za deset minuta, tako da je Specijalno izdanje bilo tri minuta kraće od originalnog izdanja iz 1977. godine, koje je trajalo 132 minuta.[16] Specijalno izdanje je sadržalo nekoliko novih scena razvoja likova, otkriće teretnog broda u pustinji Gobi i pogled na unutrašnjost matičnog broda. Bliski susret treće vrste: Specijalno izdanje objavljeno je u avgustu 1980. godine, donoseći dodatnih 15,7 miliona dolara, akumulirajući konačnih 303,7 miliona dolara bruto zarade.[16][47] Rodžer Ibert je „smatrao da je originalni film zadivljujuće dostignuće, hvatajući osećaj strahopoštovanja i čuđenja koji imamo kada uzmemo u obzir verovatnoću postojanja života izvan Zemlje... Ova nova verzija... je, jednostavno, bolji film... Zašto Spilberg nije uspeo da bude ovako dobar prvi put?”[55]

Specijalno izdanje iz 1980. bilo je jedina verzija koja je bila zvanično dostupna dugi niz godina na VHS-u. Zatim, 1990. godine, The Criterion Collection je ponudio dve verzije za LaserDisc, jednu varijantu originalnog izdanja iz 1977. (sa suptilnim izmenama koje je napravio Spilberg — ovo je postala sindicirana televizijska verzija), a drugu kao Specijalno izdanje (programirano od strane gledaoca koristeći svoje Daljinske funkcije LaserDisc plejera koje su prethodile besprekornom grananju DVD-ova).[56] Ovaj LaserDisc set sa tri diska je takođe uključivao interaktivni dokumentarac „Pravljenje Bliskog susreta” koji sadrži intervjue sa Spilbergom i glumačkom ekipom koja je bila uključena u film, kao i fotografije i delove scenarija. Godine 1993, Specijalno izdanje je objavljeno na VHS i LaserDisc formatima, i nije bilo daljih izdanja narednih 14 godina.

Vinsent Misijano je recenzirao Specijalno izdanje u časopisu Ares #5 i prokomentarisao da su „Umetnici u drugim medijima uvek imali luksuz da se vrate delu, prerade ga i oplemene. Iz raznih razloga, novac je na prvom mestu među njima, ova prilika je retko priuštena filmskim stvaraocima. Stivenu Spilbergu je data šansa i dobro ju je iskoristio.”[57]

Dana 12. maja 1998. Spilberg je ponovo prepravio Bliski susret za „Rediteljski rez”, objavljen jednostavno kao „Kolekcionarsko izdanje” na VHS-u. Ova verzija filma je remont originalnog izdanja iz 1977. sa nekim elementima Specijalnog izdanja iz 1980. godine, ali izostavlja unutrašnje scene matičnog broda jer je Spilberg smatrao da bi trebalo da ostanu misterija. Rediteljski rez je najduže izdanje filma, traje 137 minuta, dva minuta duže od bioskopske verzije i pet minuta duže od specijalnog izdanja.[9] Kolekcionarsko izdanje za LaserDisc , objavljeno 14. jula 1998, uključuje novi 101-minutni dokumentarac, „Pravljenje Bliskog susreta”, koji je napravljen 1997. i sadrži intervjue sa Spilbergom, glavnom glumačkom ekipom i istaknutim članovima filmske ekipe. Postojale su i mnoge druge alternativne verzije filma za mrežnu i sindikovanu televiziju. Neke od njih su kombinovale sav objavljen materijal iz verzija iz 1977. i 1980. godine. Međutim, većinu ovih verzija nije uređivao Spilberg, koji smatra „Kolekcionarsko izdanje” svojom konačnom verzijom Bliskog susreta. Kolekcionarsko izdanje je dobilo ograničeno izdanje kao deo ograničenog prikazivanja u odabranim filmovima za proslavu 75. godišnjice kompanije Columbia Pictures 1999. godine. To je bio prvi put da je ova verzija filma prikazana u bioskopima. Rediteljski rez je ponovo pušten u bioskope 1. septembra 2017. u čast 40. godišnjice filma.[58] Zaradio je 1,8 miliona dolara tokom vikenda (2,3 miliona dolara tokom četvorodnevnog praznika rada), čime je globalna zarada porasla na preko 306 miliona dolara širom sveta.[59]

Film je objavljen na DVD-u 29. maja 2001. u setu od dva diska Kolekcionarskog izdanja koji je sadržao samo rediteljski rez.[60] Ovaj set je sadržao nekoliko dodatnih karakteristika, uključujući dokumentarni film o „snimanju” iz 1997, kratkometražni film iz 1977, trejlere i obrisane scene koje su uključivale unutrašnjost matičnog broda iz specijalnog izdanja iz 1980. godine. DVD izdanje filma na jednom disku objavljeno je 27. avgusta 2002. godine.[61] U znak počasti 30. godišnjice filma, Sony Pictures je objavio film na DVD i Blu-ray formatima 2007. godine. Po prvi put, sve tri verzije bile su izdate zajedno.[62] Zatim je 2017. godine, u čast 40. godišnjice, film restauriran u 4K formatu. Nakon ponovnog puštanja u bioskope, film je objavljen u 4K i Blu-ray formatima sa sve tri verzije sa istim 4K tretmanom.[63]

Nagrade uredi

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar[64][65] Najbolji režiser Stiven Spilberg Nominacija
Najbolja sporedna glumica Melinda Dilon Nominacija
Najbolja scenografija Scenografija: Džo Alves i Dan Lomino;
Setovi: Fil Abramson 		Nominacija
Najbolja fotografija Vilmoš Žigmond Osvojeno
Najbolja montaža Majkl Kan Nominacija
Najbolja originalna muzika Džon Vilijams Nominacija
Najbolji zvuk Robert Knadson, Robert Dž. Glas, Don Makdugal,
i Džin Kantamesa 		Nominacija
Najbolji vizuelni efekti Roj Arbogast, Daglas Trambul, Metju Juricić, Greg Džin,
i Ričard Juricić 		Nominacija
Nagrada za specijalno dostignuće Frenk Vorner Osvojeno
Nagrade Američkih bioskopskih montažera Najbolje montirani dugometražni film Majkl Kan Nominacija
Nagrade BAFTA[66] Najbolji film Stiven Spilberg Nominacija
Najbolja režija Nominacija
Najbolji sporedni glumac Fransoa Trifo Nominacija
Najbolji scenario Stiven Spilberg Nominacija
Najbolja fotografija Vilmoš Žigmond Nominacija
Najbolja montaža Majkl Kan Nominacija
Najbolja originalna muzika Džon Vilijams Nominacija
Najbolja scenografija Džo Alves Osvojeno
Najbolji zvuk Džin Kantamesa, Robert Knadson, Don Makdugal, Robert Glas,
Stiv Kac, Frenk Vorner, Ričard Osvald, Dejvid Horton,
Sem Džemet, Geri Gerlih, Čet Slomka i Nil Barou 		Nominacija
Nagrade David di Donatelo Najbolji strani film Stiven Spilberg Nominacija
Nagrade Udruženja režisera Amerike[67] Najbolji filmski režiser Nominacija
Nagrade Zlatni globus[68] Najbolji film – drama Nominacija
Najbolji režiser Stiven Spilberg Nominacija
Najbolji scenario Nominacija
Najbolja originalna muzika Džon Vilijams Nominacija
Nagrade filmskih montažera zvuka Najbolja montaža zvuka − zvučni efekti Osvojeno
Nagrade Zlatni ekran Osvojeno
Nagrade Gremi[69] Najbolja pop instrumentalna izvedba Bliski susret treće vrste
Zubin Mehta i Filharmonija Los Anđelesa 		Nominacija
Bliski susret treće vrste – Džon Vilijams Nominacija
Najbolja instrumentalna kompozicija „Muzika iz filma Close Encounters of the Third Kind” – Džon Vilijams Osvojeno
Najbolji originalnu album napisan za film ili televizijski specijal Bliski susret treće vrste – Džon Vilijams Osvojeno
Nagrada Hugo[70] Najbolja dramska prezentacija Stiven Spilberg Nominacija
Nagrade Međunarodnog udruženja filmskih muzičkih kritičara (1998)[71] Najbolje reizdanje već izdate partiture Džon Vilijams Osvojeno
Nagrade Međunarodnog udruženja filmskih muzičkih kritičara (2017)[72] Najbolje novo reizdanje već izdate partiture Džon Vilijams, Majk Matesino i Džim Tajtus Nominacija
Nagrada Japanske filmske akademije Najbolji film na stranom jeziku Nominacija
Nagrade Udruženja filmskih kritičara Koreje Najbolji strani film Stiven Spilberg Osvojeno
Nacionalni odbor za recenziju filmova[73] Top deset filmova 5. mesto
Izvanredni specijalni efekti Osvojeno
Nacionalni odbor za prezervaciju filmova[74] Nacionalni registar filmova uključen
Nacionalno društvo filmskih kritičara[75] Najbolji film 3. mesto
Najbolji režiser Stiven Spilberg 2. mesto
Nagrade Udruženja njujorških filmskih kritičara[76] Najbolji film Nominacija
Najbolji režiser Stiven Spilberg Nominacija
Nagrade Onlajn filmskog i televizijskog udruženja[77] Galerija slavnih – filmovi Inducted
Nagrade Saturn (1977)[78] Najbolji naučnofantastični film Nominacija
Najbolji režiser Stiven Spilberg Osvojeno[a]
Najbolji glumac Ričard Drajfus Nominacija
Najbolja glumica Melinda Dilon Nominacija
Najbolja sporedna glumica Teri Gar Nominacija
Najbolji scenario Stiven Spilberg Nominacija
Najbolja šminka Bob Vestmorland, Tomas R. Berman i Karlo Rambaldi Nominacija
Najbolja muzika Džon Vilijams Osvojeno
Najbolji specijalni efekti Daglas Trambul Nominacija
Nagrade Saturn (2001)[79] Najbolje DVD izdanje filmskog klasika Nominacija
Nagrade Saturn (2007)[78] Najbolje specijalno DVD izdanje Nominacija
Nagrade Udruženja turskih filmskih kritičara Najbolji strani film 7. mesto
Nagrade Udruženja scenarista Amerike[80] Najbolje napisana drama Stiven Spilberg Nominacija

Liste Američkog filmskog instituta uredi

Nasleđe uredi

Ubrzo nakon izlaska filma krajem 1977. godine, Spilberg je želeo da snimi ili nastavak ili prednastavak, pre nego što se odlučio protiv toga. On je objasnio: „Znanje vojske i zataškavanje koje je usledilo toliko su tajni da bi bila potrebna kreativna priča na platnu, možda neko drugi napravi ovaj film i pruži mu jednako vreme koje zaslužuje.”[22]

Kada su ga 1980. zamolili da odabere jednu „glavnu sliku” koja je sumirala njegovu filmsku karijeru, Spilberg je odabrao snimak Berija kako otvara vrata svoje dnevne sobe da bi video blistavu narandžastu svetlost NLO-a. „To je bilo prelepo, ali užasno svetlo, baš kao vatra koja dolazi kroz vrata. [Beri] je veoma mali, a to su veoma velika vrata, i mnogo je obećanja ili opasnosti ispred tih vrata.”[18] Godine 2007. Bliski susret je proglašen „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim” od strane Kongresne biblioteke Sjedinjenih Američkih Država i dodat je u Nacionalni registar filmova radi očuvanja.[87]

Pored Ratova zvezda i Supermena, Bliski susret doveo je do ponovnog pojavljivanja naučnofantastičnih filmova.[88][89] Godine 1985. Spilberg je donirao 100.000 dolara Planetarnom društvu za potragu za vanzemaljskim životom.[13] U filmu o Džejmsu Bondu iz 1979. godine, Operacija Svemir, sekvenca od pet nota se čuje kada naučnik ukuca ovu kombinaciju u elektronsku bravu na vratima. U komediji iz 2009. Čudovišta protiv vanzemaljaca, predsednik Sjedinjenih Država pušta sekvencu od pet nota na sintisajzeru dok pokušava da napravi prvi kontakt sa vanzemaljskim robotom. U epizodi Saut Parka „Imaginationland”, naučnik iz vlade koristi sekvencu od pet nota dok pokušava da otvori portal.[90] U epizodi „Over Logging” iste serije, vladin naučnik koristi sekvencu od pet nota dok pokušava da pokrene centralni internet ruter da radi.[91] Skulptura „pire krompira” parodirana je u filmovima UHF,[92] i Kanadska slanina, kao i epizodama serija Spaced, Dosije iks, Vesele sedamdesete, Banda iz odeljenja informatike i Simpsonovi.[93] Film je satirizovan i u 200. broju časopisa Mad , u jul 1978, Stena Harta i Morta Drakera kao Grudni susreti apsurdne vrste.[94]

Godine 2011. ABC je emitovao specijalnu emisiju Najbolje od filma: Najbolji filmovi našeg vremena, koja je odbrojavala najbolje filmove po izboru obožavalaca na osnovu rezultata ankete koju su sproveli ABC i časopis People. Bliski susret treće vrste izabrani je za 5. najbolji naučnofantastični film.[95] The Guardian je izabrao film za 11. najbolji naučnofantastični i fantastični film svih vremena.[96]

Mnogi istaknuti filmski reditelji su naveli Bliski susret treće vrste kao jedan od svojih omiljenih uključujući Stenlija Kjubrika, Edgara Rajta, Spajka Lija, Denija Vilneva i Endrua Stentona.[97][98][99][100][101]

Napomene uredi

  1. ^ Izjednačen sa Džordžom Lukasom za Ratove zvezda.

Reference uredi

  1. ^ „Close Encounters of the Third Kind (A)”. British Board of Film Classification. 16. 12. 1977. Arhivirano iz originala 21. 8. 2017. g. Pristupljeno 16. 9. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i McBride 1997, str. 270–279.
  3. ^ „Close Encounters of the Third Kind (1977)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 1. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  4. ^ McBride 1997, str. 204.
  5. ^ Morton, Ray (2007). Close Encounters of the Third Kind: The Making of Steven Spielberg's Classic Film. Applause Theatre & Cinema Books. str. 298. ISBN 978-1-55783-710-3. 
  6. ^ „Librarian of Congress Announces National Film Registry Selections for 2007” (Saopštenje). Library of Congress. 27. 12. 2007. Arhivirano iz originala 22. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  7. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 4. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-02. 
  8. ^ Saporito, Jeff (3. 6. 2015). „Was the original theatrical ending of "Close Encounters" different than later cuts | ScreenPrism”. ScreenPrism. Arhivirano iz originala 23. 1. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  9. ^ a b Singer, Matt (10. 6. 2011). „Match Cuts: "Close Encounters of the Third Kind"”. IFC. AMC Networks Inc. Arhivirano iz originala 23. 1. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  10. ^ Timothy J. Seppala (26. 7. 2017). „'Close Encounters' returns to theaters with a 4K remaster September 1st”. finance.yahoo.com. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 27. 7. 2017. 
  11. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Steven Spielberg, Richard Dreyfuss, Joe Alves, Melinda Dillon, Douglas Trumbull, The Making of Close Encounters of the Third Kind, 1997, Columbia Pictures
  12. ^ Morton, Ray (2007). Close Encounters of the Third Kind: The Making of Steven Spielberg's Classic Film. ISBN 9781557837103. 
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j McBride 1997, str. 260–269.
  14. ^ Jacques Vallée, Dimensions: A Casebook of Alien Contact (1988), p. 269
  15. ^ a b v McBride 1997, str. 280–289.
  16. ^ a b v g McBride 1997, str. 290–294.
  17. ^ Morton, Ray (2007). Close Encounters of the Third Kind: The Making of Steven Spielberg's Classic Film. ISBN 9781557837103. 
  18. ^ a b v McBride 1997, str. 14–68.
  19. ^ a b v g d McBride 1997, str. 227–229.
  20. ^ David Helpern (mart 1974). „At Sea with Steven Spielberg”. Take One. str. 47—53. 
  21. ^ Biskind, Peter (1998). Easy Riders, Raging Bulls. Simon & Schuster. str. 262. 
  22. ^ a b Steve Poster (januar 1978). „The Mind Behind Close Encounters of the Third Kind”. Film Comment. str. 23—29. 
  23. ^ „Rigorousintuition.ca • View topic – Spielberg: 'I knew something must be happening'”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2015. 
  24. ^ „Carter_Spielberg”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2015. 
  25. ^ Woodward, Adam. „Meet the designer behind your favourite movie title sequences”. Little White Lies. Arhivirano iz originala 12. 8. 2017. g. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  26. ^ Perkins, Will. „Dan Perri: A Career Retrospective”. Art of the Title (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 8. 2017. g. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  27. ^ Associated Press (20. 8. 1975). „Science Fiction Thriller Slated”. Saskatoon Star-Phoenix. Saskatoon, Saskatchewan. Arhivirano iz originala 2. 5. 2021. g. Pristupljeno 3. 9. 2014. 
  28. ^ a b Close Encounters of the Third Kind: The Making of Steven Spielberg's Classic Film, Ray Morton, 2007, Applause Books.
  29. ^ a b v DVD production notes
  30. ^ McClintick, David (1982, 2002). Indecent Exposure, p. 162. New York: HarperCollins.
  31. ^ „ARP 2500”. Sound On Sound. avgust 1996. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. 
  32. ^ Vail, Mark (2000). Vintage Synthesizers: Pioneering Designers, Groundbreaking Instruments, Collecting Tips, Mutants of Technology. Miller Freeman Books. str. 56. ISBN 0-87930-603-3. 
  33. ^ Hodenfield, Chris (26. 1. 1978). „Science Fiction in Steven Spielberg's Suburbia”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  34. ^ Nixon, Rob. „Trivia & Fun Facts About Close Encounters of the Third Kind”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  35. ^ Šablon:Album citation
  36. ^ The Visitors / Bye / End Titles: The Special Edition (na jeziku: engleski), 1977, ASIN B00000636B, Arhivirano iz originala 31. 5. 2020. g., Pristupljeno 2020-06-02 
  37. ^ „The 50th Academy Awards | 1978”. Oscars (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-24. 
  38. ^ „Grammy Award Winners 1979”. Arhivirano iz originala 16. 6. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2011. 
  39. ^ a b v g d đ Charlene Engel (2002). „Close Encounters of the Third Kind”. The Films of Steven Spielberg. Scarecrow Press. str. 45—56. ISBN 0-8108-4182-7. 
  40. ^ Richard Schickel (interviewer) (9. 7. 2007). Spielberg on Spielberg. Turner Classic Movies. 
  41. ^ „Tom Cruise and Steven Spielberg on "War of the Worlds"”. Cinema Confidential. 28. 6. 2005. Arhivirano iz originala 6. 2. 2008. g. Pristupljeno 10. 1. 2010. 
  42. ^ Johnston, Andrew (14. 5. 1998). „Third time around”. Time Out New York: 149. 
  43. ^ McBride 1997, str. 280–89.
  44. ^ Close Encounters of the Third Kind na sajtu AFI (jezik: engleski)
  45. ^ Pollock, Dale (30. 5. 1979). „Per-Screen 'Alien' B.O. May Be Record”. Daily Variety. str. 1. 
  46. ^ „'Close Encounters' tops $23 mil gross”. The Hollywood Reporter. 29. 12. 1977. str. 1. 
  47. ^ a b v „Close Encounters of the Third Kind”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 18. 7. 2019. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  48. ^ „'Encounters' now totals $39.4 mil”. The Hollywood Reporter. 5. 1. 1978. 
  49. ^ Segers, Frank (12. 4. 1978). „At Three-Quarter Fiscal Pole, Col, $71,367,000 (Credit Sci-Fi)”. Variety. str. 4. 
  50. ^ „'Tootsie' Windfall”. Variety. 13. 4. 1983. str. 3. 
  51. ^ Jonathan Rosenbaum. „Close Encounters of the Third Kind”. Chicago Reader. Arhivirano iz originala 10. 6. 2013. g. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  52. ^ Murphy, A.D. (1977-11-08). „Close Encounters of the Third Kind”. Variety. Arhivirano iz originala 6. 2. 2021. g. Pristupljeno 2008-09-12. 
  53. ^ Siskel & Ebert review Close Encounters of the Third Kind 1977. 20. 2. 2021. Arhivirano iz originala 2021-11-07. g. Pristupljeno 22. 2. 2021 — preko YouTube. 
  54. ^ „A Viewers' Guide To Sci-Fi's Greatest Hits”. Entertainment Weekly. 2. 12. 1994. Arhivirano iz originala 5. 9. 2008. g. Pristupljeno 17. 11. 2008. 
  55. ^ Roger Ebert (1. 1. 1980). „Close Encounters of the Third Kind”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 3. 10. 2008. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  56. ^ Shay, Don (November 12, 1990). Close Encounters of the Third Kind Arhivirano septembar 24, 2020 na sajtu Wayback Machine. Criterion.com
  57. ^ Misiano, Vincent (novembar 1980). „Books”. Ares Magazine. Simulations Publications, Inc. (5): 33. 
  58. ^ „'Close Encounters of the Third Kind' Returning to Theaters for 40th Anniversary”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 9. 2017. g. Pristupljeno 3. 9. 2017. 
  59. ^ D'Alessandro, Anthony (3. 9. 2017). „Labor Day Weekend The Worst Since 1998 As 'Hitman's Bodyguard' Holds No. 1 For 3rd Weekend With $12.9M”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  60. ^ ASIN B00003CX9G, Close Encounters of the Third Kind (Two-Disc Collector's Edition) (1977)
  61. ^ Rivero, Enrique (20. 6. 2002). „Columbia Trims Its DVDs”. hive4media.com. Arhivirano iz originala 2. 7. 2002. g. Pristupljeno 12. 9. 2019. 
  62. ^ „Close Encounters of the Third Kind Blu-ray”. Blu-ray.com. Arhivirano iz originala 30. 5. 2018. g. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  63. ^ „Close Encounters of the Third Kind 4K Blu-ray”. Blu-ray.com. Arhivirano iz originala 30. 5. 2018. g. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  64. ^ „The 50th Academy Awards (1978)”. oscars.org. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  65. ^ Thackrey Jr, Ted (4. 4. 1978). „Top Oscars Go to Dreyfuss, Diane Keaton, Annie Hall”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 15. 4. 2013. g. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  66. ^ „BAFTA Awards: Film in 1979”. BAFTA. 1979. Pristupljeno 3. 6. 2021. 
  67. ^ „30th DGA Awards”. Directors Guild of America Awards. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  68. ^ „Close Encounters of the Third Kind – Golden Globes”. HFPA. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  69. ^ „1978 Grammy Award Winners”. Grammy.com. Pristupljeno 1. 5. 2011. 
  70. ^ „1978 Hugo Awards”. Hugo Awards. 26. 7. 2007. Pristupljeno 1. 11. 2008. 
  71. ^ „1998 FMCJ Awards”. International Film Music Critics Association. 18. 10. 2009. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  72. ^ „2017 IFMCA Awards”. International Film Music Critics Association. 6. 2. 2020. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  73. ^ „1977 Award Winners”. National Board of Review. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  74. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 16. 12. 2015. 
  75. ^ „Past Awards”. National Society of Film Critics. 19. 12. 2009. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  76. ^ „1977 New York Film Critics Circle Awards”. New York Film Critics Circle. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  77. ^ „Film Hall of Fame Inductees: Productions”. Online Film & Television Association. Pristupljeno 15. 8. 2021. 
  78. ^ a b „Past Saturn Awards”. Saturn Awards. Arhivirano iz originala 12. 5. 2011. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  79. ^ B., Brian (13. 6. 2002). „The 2001 Saturn Awards”. MovieWeb. Pristupljeno 28. 5. 2022. 
  80. ^ „Awards Winners”. wga.org. Writers Guild of America. Arhivirano iz originala 2012-12-05. g. Pristupljeno 2010-06-06. 
  81. ^ „AFI's 100 Years...100 Movies”. American Film Institute. Arhivirano iz originala 3. 4. 2007. g. Pristupljeno 4. 4. 2007. 
  82. ^ „America's Most Heart-Pounding Movies” (PDF). American Film Institute. Arhivirano (PDF) iz originala 29. 6. 2016. g. Pristupljeno 4. 4. 2007. 
  83. ^ „AFI's 100 Years of Film Scores Ballot” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 27. 3. 2011. 
  84. ^ „America's Most Uplifting Movies” (PDF). American Film Institute. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 12. 2007. g. Pristupljeno 4. 4. 2007. 
  85. ^ „AFI's 100 Years...100 Movies (10th Anniversary Edition) Ballot” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 14. 7. 2019. g. Pristupljeno 27. 3. 2011. 
  86. ^ AFI's 10 Top 10 Ballot Arhivirano avgust 7, 2011 na sajtu Wayback Machine
  87. ^ „National Film Registry: 1989–2007”. National Film Registry. Arhivirano iz originala 1. 5. 2008. g. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  88. ^ Ilya Salkind, Pierre Spengler (2006). Superman (audio commentary) (DVD). Warner Home Video. 
  89. ^ John Culhane (4. 7. 1982). „Special Effects Are Revolutionizing Film”. The New York Times. Arhivirano iz originala 28. 7. 2009. g. Pristupljeno 14. 9. 2008. 
  90. ^ Trey Parker, Matt Stone (2007-10-17). „Imaginationland”. South Park. Sezona 11. Epizoda 1110. Comedy Central. 
  91. ^ Trey Parker, Matt Stone (2008-04-16). „Over Logging”. South Park. Sezona 12. Epizoda 1206. Comedy Central. 
  92. ^ "Weird Al" Yankovic (2002). UHF (audio commentary) (DVD). MGM Home Entertainment. 
  93. ^ John Swartzwelder (writer), David Silverman (director) (1995-02-12). „Homie the Clown”. The Simpsons. Sezona 6. Epizoda 118. Fox Broadcasting Company. 
  94. ^ „Doug Gilford's Mad Cover Site – Issue #200”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 7. 10. 2012. 
  95. ^ Stodola, Ellen (22. 3. 2011). „'The Best in Film: The Greatest Movies of Our Time' Recap”. The Celebrity Café. Arhivirano iz originala 19. 2. 2014. g. Pristupljeno 3. 9. 2015. 
  96. ^ Wise, Damon (2010-10-21). „Close Encounters of the Third Kind: No 11 best sci-fi and fantasy film of all time”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 31. 3. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 
  97. ^ „From David Lynch to Quentin Tarantino: A list of Stanley Kubrick's 93 favourite films”. Far Out Magazine (na jeziku: engleski). 19. 6. 2020. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 
  98. ^ „What are Edgar Wright's 40 Favorite Movies of All Time?”. No Film School (na jeziku: engleski). 2017-06-20. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 
  99. ^ „Spike Lee Shares His NYU Teaching List of 87 Essential Films Every Aspiring Director Should See | Open Culture” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 
  100. ^ „Denis Villeneuve Has Arrived. Now He's About to Take the Next Step.”. Vulture (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 4. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 
  101. ^ „Movie Playlist: Andrew Stanton”. /Film (na jeziku: engleski). 2008-06-24. Arhivirano iz originala 12. 8. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-19. 

Bibliografija uredi

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak Bliski susret treće vrste.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блиски_сусрет_треће_врсте&oldid=26550210”