Božidar Šujica

српски песник

Božidar Šujica (Kosovo Polje, 8. januar 1936) srpski i jugoslovenski je pesnik.[1]

Božidar Šujica
Portret Božidara Šujice
Datum rođenja(1936-01-08)8. januar 1936.(88 god.)
Mesto rođenjaKosovo PoljeKraljevina Jugoslavija

Biografija

uredi

Božidar Šujica rođen je 8. januara 1936. godine u Kosovu Polju.[1] Njegovi roditelji — otac Marko i majka Milica — bili su lički doseljenici na Kosovo. Najranije detinjstvo proveo je u Beču. Majka mu je umrla već 1945. godine, od galopirajuće tuberkuloze, pa je se pesnik jedva seća. Posle rata, sa demobilisanim ocem selio se po mnogim mestima u Srbiji. Za vreme đakovanja stanovao je u karauli, kućici čuvara pruge, na šest kilometara od Kragujevca, nedaleko od sela u kojem je svojevremeno učiteljevao velikan srpskog pesništva i slikarstva Đura Jakšić, za koga je jednom prilikom rekao da je bio „najplahovitiji pesnik 19. veka“ i u čiju je čast posadio lipe u dvorištu Prve kragujevačke gimnazije. U mladosti je aktivno trenirao boks, a voleo je da igra i fudbal. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac u kragujevačkom omladinskom listu „Delo“. Maturirao je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji 1956. godine sa odličnim uspehom, nakon čega odlazi u Beograd na studije jugoslovenske i svetske književnosti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1961. godine.[1]

Odmah nakon diplomiranja zaposlio se u Medicinskoj školi „Beograd“ i u njoj radio više od dve decenije kao profesor književnosti. Od 1983. do 1997. godine bio je direktor Muzeja grada Beograda, a od 1997. do penzionisanja 2001. godine direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu.[2]

Šujičina pesnička karijera otpočela je 1961. godine, kada je Oskar Davičo dao da se njegova prva zbirka pesama, „Prestupne noći“, objavi u izdanju Nolita. Zastupljen je u antologijama srpske, jugoslovenske i svetske poezije. Pesma „ Evropa“ (fr. Europe) ušla je u antologiju „Evropa pesnika“ (Elizabeth S. de Zagon, L‘Europe des poètes, antologie multilingue, la traduction per Robert Marteau et Kolja Mićević; ed. Le cherche midi editeur Segher, Paris, 1980). Najstariji tekst u ovoj antologiji je iz 11. veka p. n. e, a najmlađi zastupljeni pesnik je upravo Božidar Šujica. U njoj su, od jugoslovenskih pesnika, zastupljeni još Miroslav Krleža i Miodrag Pavlović. Pesma „Balkansko poluostrvo“ dobila je prvu nagradu za prevod evropskih pesnika u izboru američkih prevodilaca na konkursu Department of Slavic Languages at the University of California, Berkeley (prevod R. Gorup). Kada je reč o domaćim antologijama, treba istaći da se Šujičine pesme „Jutro u Barama Gružanskim“ i „Beli san“ nalaze u „Antologiji srpske poezije (1847—2000)“ (Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2012, priredio Nenad Grujičić), jednoj od najobuhvatnijih antologija srpskog pesništva. Šujica je zastupljen i u Biblioteci „Signal“, ediciji međunarodnog neoavangardnog književno-umetničkog pokreta signalizma. Pesničko delo Božidara Šujice bilo je tema konkursa „Šumadijskih metafora“ 2012. godine u kategoriji eseja, koji organizuje Udruženje književnika Srbije. Pobedu na konkursu odneli su eseji „Čovečanstvo u ponoru“ Zorana Antonijevića i „Poezija Božidara Šujice“ Dušana Stojkovića, a tema je bila pokrivena i nekolikim esejističkim prilozima Žarka Đurovića i istaknutog filozofa prof. dr Luke Prošića, kao i dvama tekstovima o Šujičinoj poeziji velikog pesnika Oskara Daviča iz 1984. godine, koji su tom prilikom prvi put objavljeni. Knjige pesama „Ivice, ožiljci“ i „Izabrane i nove pesme“ prevedene su mu na francuski, odnosno nemački jezik, a dve pesme prevedene su mu na slovenački jezik i 2015. godine objavljene u prestižnom ljubljanskom književnom časopisu „Apokalipsa“ („Novoletna jutranja pesen“ i „Premakni se duša mojega duha“, prevod Jurij Hudolin). Jedna od epizoda RTS-ovog dokumentarnog serijala „Socijalizam ili kapitalizam“ iz 2018. godine posvećena je Božidaru Šujici. Tom prilikom, pesnik je opširno govorio o svom životu, poeziji i druženju sa mnogim znamenitim srpskim i jugoslovenskim pesnicima, piscima, slikarima, vajarima i sportistima. Član je Udruženja književnika Srbije. Pored pisanja, bavi se književnom i likovnom kritikom i prevodi poeziju sa ruskog i francuskog, a takođe poseduje i zavidnu, decenijama prikupljanu, kolekciju slika i vajarskih radova. Imao je samostalnu izložbu crteža u Beogradu (Umetnička galerija „Stara kapetanija“, Zemun) i Parizu (Jugoslovenski kulturni centar u Parizu).[2]

Ženio se dva puta. Druga žena bila mu je poznata beogradska akademska slikarka, modna dizajnerka i nekadašnja članica Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Zorica Jocić-Šujica. Sa njom ima kćerku Milicu, koja je afirmisana vajarka, slikarka, pesnikinja i blogerka, i sina Miloša. Šujica je još od mladosti zainteresovan za politiku i dosledno je privržen levičarskim idejama, humanizmu i jugoslovenstvu. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije, a tokom poslednje decenije prošlog veka politički se angažovao u Socijalističkoj partiji Srbije i Jugoslovenskoj levici. Živi i radi u Beogradu.

Nagrade i priznanja

uredi

Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja:

Objavio je 12 knjiga poezije:[1]

  • Prestupne noći (Nolit, Beograd, 1961)
  • Vreme i temelji (Nolit, Beograd, 1966)
  • Srdžba (Nolit, Beograd, 1973)
  • Ura, uran (Grafos, Beograd, 1975. i 1981)
  • Kanjon (Nolit, Beograd, 1979)
  • Izgledi za sutra (BIGZ, Beograd, 1984)
  • Kičma (Književne novine, Beograd, 1984, predgovor Miodrag Perišić)
  • Ivice, ožiljci (Grafos, Beograd, 1991)
  • Izabrane i nove pesme (Prosveta, Beograd, 1995. i 1996, izbor i predgovor Zlatko Krasni)
  • Dvostruki san (BMGP, Beograd, 1999, predgovor Milisav Milenković)
  • Najlepše pesme Božidara Šujice (Prosveta, Beograd, 2004, izbor i predgovor Goran Babić, Biblioteka NAJ)
  • Krv dragog kamena (Nolit, Beograd, 2009)

Knjige prevedene na strane jezike

uredi
  • Lisières, cicatrices (La bibliothèque „Le point“, Belgrade, 1996, traduit de la langue serbe per Petar Popović)
  • Ausgewählte Gedichte (Institut für Schulbücher und Lehrmittel Belgrad, 1997, Auswahl, Übersetzung aus dem Serbischen und Vorwort von Zlatko Krasni)

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Božidar Šujica | Poezija suštine” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-16. 
  2. ^ a b Šujica, Božidar. Krv dragog kamena. Beograd : Nolit, 2009. str. 133—135. ISBN 978-86-19-02453-2. 

Spoljašnje veze

uredi