Božin Pavlovski
Božin Pavlovski (Žvan, 7. januar 1942)[1] makedonski je novinar, pisac, izdavač i član Makedonske akademije nauka i umetnosti. Živi i radi u Skoplju i Melburnu.
| Božin Pavlovski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Božin Pavlovski |
| Datum rođenja | 7. januar 1942. |
| Mesto rođenja | Žvan,  Kraljevina Bugarska (danas Severna Makedonija) |
| Književni rad | |
| Period | 1964– |
U svojim romanima Pavlovski piše o seobama i iskorenjivanju Makedonaca sa zavičajnih ognjišta. Njegova dela prevođena su na više jezika, a roman Vest Aust, objavljen 1977. godine, je prvi makedonski roman preveden na francuski.[2] Osnovač je makedonske izdavačke kuće Misla i australijske AEA, koja izdaje listove Denes i Makedonija Denes.[3]
Biografija
urediBožin Pavlovski rođen je 1942. godine u selu Žvan u jugozapadnoj Makedoniji (Opština Demir Hisar). U Bitolju je završio srednju veterinarsku školu, pa je kratko vreme radio kao veterinarski tehničar na Ubu, ali se ubrzo vratio u Makedoniju.
Početkom 60-ih Pavlovski se preselio u Skoplje. Godine 1971. diplomirao je jugoslovensku književnost na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju.[1] U mladosti kao filmski kritičar u dnevnom listu Nova Makedonija i reporter u listu Mladi borac. Dugo je bio glavni i odgovorni urednik i direktor tada najveće izdavačke kuće Misla, koja je počela sa radom 1965. godine, prvo kao emisija za kulturu i umetnost, a nešto kasnije i kao izdavačka kuća. Bila je izdavač velikog broja dela gotovo svih poznatih makedonskih pisaca i pesnika u periodu od 1960. do 1999. godine.
Godine 1975. odlazi u Australiju, gde rukovodi ekipom koja je po njegovom scenariju snimila dokumentarni film Australija, Australija. Sledeće godine film je dobio Gran pri za najbolji film na Beogradskom festivalu dokumentarnog filma. Tokom 1976. godine boravio je na Tajlandu, u Japanu, Singapuru i Hongkongu. Devedesetih se preselio u Melburn, gde je 1992. osnovao izdavačku kuću AEA. Ova izdavačka kuća izdaje listove Denes i Makedonija denes, koji su među najuticajnijim etničkim novinama u Australiji, Sjedinjenim Državama i Kanadi.
Pavlovski je 1996. godine postao glavni urednik izdavačke kuće „Matica makedonska“ iz Skoplja. Od 1964. do 2013. Bio je član Makedonske akademije nauka i umetnosti i Društva pisaca Makedonije. Zbog lustracijskog postupka koji je nad njim poveden istupio je iz ovih institucija.
Danas Božin Pavlovski živi i radi u Melburnu u Australiji. Aktivan je u makedonskoj zajednici.[4]
Kontroverze
uredi- Iako je dobitnik mnogih prestižnih književnih nagrada, karijeru Božina Pavlovskog prate i negativne kritike njegovog dela. O nekima se u više navrata govorilo kao o nekoj vrsti plagijata.[4]
- Komisija za verifikaciju činjenica Republike Makedonije je u julu 2013. godine sprovela lustracijski postupak protiv Božina Pavlovskog i utvrdila da je sarađivao sa tajnim službama bivše SFRJ. Udruženje književnika Makedonije i neki akademici oštro su reagovali protiv ove odluke. U znak protesta Božin Pavlovski je povukao članstvo u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti i Društvu pisaca Makedonije. U januaru 2017. Visoki upravni sud Republike Makedonije poništio je rešenje o lustraciji akademika Božina Pavlovskog zbog „pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja”.[5]
Bibliografija
urediDela Božina Pavlovskog prevedena su na dvadesetak jezika.
- Igra so ljubov (roman, 1964)
- Fantasti (priče, 1964)
- Miladin od Kina (Miladin iz Kine, roman u dva dela, 1967, 1968)
- Ludisti (priče, 1967)
- Makedoncite zad Ekvatorot (putopisna proza, 1971)
- Duva (roman, 1973)
- Avstralija, Avstralija (Australija, Australija, scenario za dokumentarni film, 1975)[6]
- Vest Aust (roman, 1978)
- Crveniot hipokrit (Crveni hipokrit, roman, 1984)
- Utkini sosedi (roman, 1987)
- Vraќanje vo skaznite (roman, 1989)
- Duva i bolvata (roman, 1997)
- Podvižni grobovi (roman, 1998)
- Patuvanje so ljubenata (roman, 2000)
- Egipetska sonuvalka (roman, 2001)
- Izgubeni vo rajskata gradina (roman)[7]
- Agonija (roman)
- Mirisite na doilkata (roman)
- Se vikam Haj Gudbaj (roman)
- Ubavicata i Maroderot (Lepotica i Maroder, roman)
- Zima vo leto (roman)
- Svetlečkiot potok (roman)
- Rogot na ljubovta (Rog ljubavi, roman)
- Gradinar, Pustina (Gradinar, Pustinja, roman, 2016)
- Amerika, Amerika (roman, 2017)
- Monahot od Tamnava (Monah iz Tamnave, roman, 2018)
- Memoari na zadocnetiot romantičar (roman, 2019)
- Na pat za Ahasferija (roman, 2020)
Nagrade
urediza svoja dela Božin Pavlovski višestruko je nagrađivan. Među nagradama su:
- Racinovo priznanje (Racinovo priznanie, 2006. za roman Lepotica i Maroder)[8]
- Nagrada 11 Oktomvri (trostruki dobitnik: 1971. za najveća dostignuća u kulturi i umetnosti, 1979. za roman Vest Aust, 2008. za životno delo u umetnosti)
- Nagrada „Stale Popov“
- „Goceva povelba“
- Nagrada „Kočo Racin“ (1973. za roman Duva)
- Nagrada za najprodavaniju knjigu na Međunarodnom sajmu knjiga u Skoplju (2002. za knjigu Roman za moeto zaminuvanje)
- Interbalkanska nagrada za književnost (Solun, 2002. „Patuvanjeto so Ljubenata“ ja dobil vo Solun (2002 g.).
Nosilac je Ordena sa zlatnim vencem za izuzetna dostignuća u kulturi i umetnosti koji je dodeljivan u bivšoj SFRJ.[9]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 409.
- ^ Pavlovski, Božin (1979). „O autoru”. Vest Aust. Beograd: Prosveta. str. 255.
- ^ „Emisii”. Radio Televizija KISS. Arhivirano iz originala 16. 06. 2008. g. Pristupljeno 7. 11. 2022.
- ^ a b Katin, Slave (20. 9. 2017). „Akademikot Božin Pavlovski – pisatel i informator vo Avstralija”. Makedonska nacija. Pristupljeno 7. 11. 2022.
- ^ „Sudot ja poništi i lustracijata na Božin Pavlovski”. Fokus. 10. 1. 2017. Pristupljeno 7. 11. 2022.
- ^ „Bozin Pavlovski”. IMDb. Pristupljeno 7. 11. 2022.
- ^ Makedonski pisateli, Društvo na pisateli na Makedonija, Skopje, 2004, str. 189.
- ^ „Priznanie za„Ubavicata i Maroderot“”. TIME.mk. 8. 6. 2006. Pristupljeno 7. 11. 2022.
- ^ „Akad. Božin Pavlovski”. Zvanični veb-sajt. Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Pristupljeno 7. 11. 2022.
Spoljašnje veze
uredi- Ignjatović, Srba (5. 7. 2019). „IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE HAOSA”. Pečat. Pristupljeno 7. 11. 2022.
