Bolesti pasa

Boleti pasa se u velikom spektru javljaju kao i kod ljudi, a neke od njih su potencialno smrtonosne. Ipak, većina ovih bolesti mogu se uspešno lečiti uz pravovremeno dijagnostikovanje i adekvatan tretman i terapiju.

usnuli pas

Uplašen pas

Indikovanje bolesti

Zdrav pas reaguje na događaje u okolini. Živahan je, teperamentnog ponašanja, nos mu je hladan i prijatno vlažan, oči čiste i sjajne. Stomak zdravog psa mora biti skupljen, dlaka krzna deluje kompaktno i sjajno. Telesna temperatura zdravog psa je 37-39°, a puls 70-120 0/min. Svako odstupanje od navedenih karakteristika a prvenstveno promena u ponašanju prvi su pokazatelj pojave nekog oboljenja. Iako većina pasa, uglavnom vlasničkih, bude vakcinisana protiv raznih bolesti, nikada ih ne možemo potpuno zaštititi od svega. Zakonom o dobrobiti životinja propisane su obavezne vakcine i mere zaštite u postupanju sa kućnim ljubimcima pa samim tim i sa psima.

Vrste i podela bolesti

Uzročnici pojave bolesti kod pasa mogu biti različiti. Tako bismo bolesti mogli da svrstamo u infektivne, parazitske i metaboličke. One koje se najčešće javljaju kod većine pasa su kancer (limfom), besnilo, lajmska bolest, štenećak i one se u visokom procentu završavaju fatalnim ishodom. Takođe psi mogu da obole od, leptospiroze, parvovirusa, đardijaze, šuge, infekcije ušiju i konačno, u starosti mogu oboleti, kao i ljudi od nuklearne skleroze, artritisa, gojaznosti, šećerne bolesti i mogih drugih oboljenja koja su izazvana nepravilnim tretmanom i ishranom tokom života psa ili su jednostavno rezultat starenja životinje.

Infektivne bolesti

Važno je naglasiti da su neke od ovih bolesti veoma zarazne, a da od nekih navedenih bolesti može da se zarazi i čovek.

Besnilo (Rabies)

Agresivnost kod psa

Besnilo je zarazna, viralna bolest koja napada centralni nervni sistem i izaziva ludilo i konvulzije. Zaraženi pas viruse izbacuje slinom, pljuvačkom, pa se bolest prenosi ili ujedom ili u koliko zdrava životinja dođe u kontakt sa krvlju ili izlučevinama zaražene životinje. U prirodi su lisice i vukovi najčešći prenosioci ove bolesti tako da su lovački psi i njihovi vlasnici u vrhu liste ugroženih. Simptomi besnila su glodanje atipičnih predmeta, groznica, napadi, paraliza, strah od vode, opuštena donja vilica, nemogućnost gutanja, neobična stidljivost ili agresivnost, povećano uzbuđenje, pojačano lučenje pljuvačke. Besnilo nije izlečivo zbog toga je potrebno preventivno zaštititi psa. Vakcinacija protiv besnila je obavezna mera i zakonska obaveza vlasnika psa. Takođe je važan i oprez u koliko se pas bodi u sredine kao što su šuma, močvara, livada. Bolest se može preneti na čoveka kod kojeg takođe izaziva smrtni ishod.

Parvoviroza (mačja kuga)

Ово је веома интензивно вирусно обољење које се може двојако манифестовати. Запаљење желуца и црева и срчаног мишића , јер вирус пре свега напада ћелије попут оних које облажу органе за варење.  Зараза се шири када је пас у директном додиру са болесном животињом.

Osnovni simptomi su dijareja, povraćanje, dehidratacija, promenjen miris tela. Pas povraća 20-30 puta dnevno. Mačija kuga može napasti pse svih uzrasta, ali se najčešće javlja kod štenaca starosti od 6 do 20 nedelja. Do sad je potvrđeno da su dobermani i rotvajleri podložniji od drugih rasa. Kod ove bolesti najvažnija je preventiva. Vakcinacija štenaca u prvoj godini života je ključ za sprečavanje parvo viroze. Štenci bi trebalo da budu vakcinisani u šestoj, devetoj i dvanaestoj nedelji života. Takođe, ne bi trebalo da izlaze napolje, petnaest dana nakon poslednje vakcinacije. U koliko pas oboli od parvoviroze obavezno ga treba što pre odvesti veterinaru.

Štenećak

Zarazna i ozbiljna virusna bolest čiji je uzročnik sličan virusu zauški. Obolevaju uglavno nevakcinisani mladi psi . Štenećak se prenosi vazduhom i direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Napada pseće pljuvačne žlezde i limfne čvorove pa se širi kapljicama iz nosa i usta. Čovek cipelama može pokupiti virus sa tla i preneti ga psu. Ako se ne leči, može napredovati u neurološko oboljejne. Tipovi štenećaka sz kožni, crevni, plućni, nervni. Prepoznatljivi simptomi su visoka temperatura, crvenilo očiju, vodenasti iscedak iz nosa i očiju, izrazita krmeljivost očnog kapka, letargija, gubitak težine, dijareja, povraćanje, stalni kašalj. Lečenje ovih bolesti je ograničeno. Stopa smrtnosti od štenećaka je 50 odsto. Vakcina protiv štenećaka smatra se bazičnom u veterinarskoj medicini.

Leptospiroza

Ovu bolest izazivaju bakterije iz roda Leptospira. Izuzetno je infektivna i utiče na pse, ali takođe se njome mogu inficirati domaće i divlje životinje, pa čak i čoveka. Bakterija se prenosi zaraženim urinom i može dugo da preživi u vodi. Bilo koja rasa pasa može biti zaražena leptospirozom, međutim, psi koji žive na dvorištu i dugo borave napolju ili u vodi u najvećem su riziku. Simptomi leptospiroze su gubitak težine, groznica, gubitak apetita, povraćanje, letargija, bol u zglobovima i mišićima, dijareja, krv u urinu. Za sprečavanje leptospiroze važno je preventivno delovanje. Pas mora biti pravilno i kontinuirano negovan. Psi ne bi trebalo da piju vodu iz barica ili bilo kakave stajaće vode, niti da plivaju u jezerima, a naročito treba sprečiti psa da zalazi u smetlišta i mesta za koje se sumnja da u njemu borave glodari koji su jedan od primarnih prenosilaca zaraze. Pas može preventivno dobiti i vakcinu protiv ove bolesti, ako veterinar to preporuči.

Lajmska bolest kod pasa

Glavni članak: Lajmska bolest

Krpelj

Ovu bolest izazivaju bakterije koje prenose krpelji. Ako se ne tretira na vreme može imati smrtni ishod. Simptomi bolesti su veoma intenzivni. Pas je letargičan, otečenih zglobova zbog čega počinje da hramlje, gubi apetit, gubi težinu. Lajmskoj bolesti su podložni svi psi i ako ona nije infektivna u smislu da se prenosi sa psa na psa ili sa psa na čoveka. Najefikasnija prevencija je da se pas tretira nekom zaštitom od krpelja.

Pseći kašalj

Pseći kašalj je infektivni pseći traheobronhitis, veoma zarazna bolest respiratornih organa. Bolest se lako i brzo prenosi, sa životinje na životinju, kapljično. Naročito su podložni štenci i stariji psi sa oslabljenim imunitetom, takođe se najlakše prenosi kod pasa koji zajedno provode vreme u zatvorenom prostoru, ukoliko se razboli jedan pas razboleće se i ostali.

Simptomi su suv kašalj, povraćanje, vodeni sekret iz nosa , penasti sekret koji pas iskašljava kad se bolest razvije, moguća pneumonija u koliko se bolest zapusti, groznica, letargija. Početni simptomi često izgledaju kao da je pas progutao kost, jer suvi kašalj kod psa deluje kao da se pas guši. Preventivno pse treba vakcinisati protiv ove bolesti. Bolesnog psa treba brzo odvesti veterinaru radi terapijskog lečenja.

Zarazno zapaljenje jetre (Rubertova bolest)

Zarazno zapaljenje jetre pasa – Rubartova bolest je bolest koju izaziva adenovirus i od koje obolevaju štenad starosti 2-3 meseca. Virus se izlučuje mokraćom i izmetom zbog čega se lako širi pa će se u kratkom roku razboleti celo leglo štenaca. Klinička slika bolesti je praćena različitim simptomima, od blagih simptoma koje prati blaga depresija i blago povišena telesna temperatura, do težih oblika koji su praćeni sa veoma povišenom telesnom temperaturom, povraćanjem, prolivom, bolnim abodmenom na pritisak a nekada može doći i do poremećaja svesti. Teži simptomi ukazuju na perakutni oblik zaraze pri čemu štenad ugiba u roku od 24 časa. Preventivno štenad treba vakcinisati. U slučaju zaraze, naročito kod akutnog, blažeg oblika odmah se obratite veterinaru koji će primeniti potrebnu terapiju.

Otitis (Infekcija ušiju)

Ušna školjka psa

Infekcije ušiju najčešće izazivaju bakterije. Psi sa dugim ušima, poput koker španijela su podložniji infekcijama ušiju zato što se njihove uši teže provetravaju. Od ove bolesti oko 20 odsto pasa oboli tokom života. Simptomi se prepoznaju kada pas počne da intenzivno češe uvo, trese glavom, gubi ravnotežu, oseća bol pri otvaranju usta, zbog čega će početi da odbija hranu kako bolest bude napredovala, i ukoliko reaguje bolnim cviljenjem na dodir u regiji ušne školjke. Preventivno je čišćenje ušiju psa jednom nedeljno, rastvorom po preporuci veterinara. Oboleli pas leči se antibioticima.

Parazitske bolesti

Ове болести настају када се на телу или у телу пса насели један од паразитирајућих организама. Неки од ових паразита могу се са пса пренети и на човека. Углавном се лако лече и најчешће не остављају велике последице.

Đardijaza

Đardijaza je crevna infekcija koju uzrokuje parazit đardija, inače stanovnik čovečijih creva. Od ove bolesti oboleva skoro 50 odsto štenaca i maltene 100 procenata pasa iz prihvatiliša. Najviše zbog uslova u kojima se psi drže, kada zbog velikog broja životinja na malom prostoru ponekad nije moguće maksimalno održavati čistim prostor gde borave zatim posude s vodom i hranom. Đardiju uglavnom izaziva gutanje zaraženih fekalnih materija čemu su skloni štenci i gladni psi.

Simptomi su česta stolica koja je mekana, masna i širi izuzetno neprijatan, jak miris. Zaraženu životinju potrnjbno jnj odvesti veterinaru, takođe se moraju popraviti uslovi držanja životinje. Dajte psu dovoljno čiste vode, klonite njegove fekalije čim obavi nuždu i obrišite ga.

Bolest srčanog crva

Bolest srčanog crva ili dirofilariaza je ozbiljno i potencijalno fatalno oboljenje. Izazivač bolesti je krvni parazit Dirofilaria immitis. Odrasli paraziti se nalaze u srcu i u obližnjim velikim krvnim sudovima zaraženih pasama a, iako retko, crvi mogu da se nađu i u ostalim delovima krvnog sistema. Ženke parazita su dugačke od 15 do 36 cm i debljine 5 mm , dok su mužjaci upola manji od njih. Jedan pas može da ima čak 300 crva prisutnih u toku dijagnostikovanja.

Širenje bolesti se podudara sa sezonom komaraca, s obzirom da je za to potreban prelazni domaćin-komarac. Komarac ujeda psa obično na mestima gde je krzno najtanje. Međutim, ni dugačko krzno ne predstavlja zaštitu od infekcije srčanim crvom. Obično prođe nekoliko godina pre nego što psi ispolje prve kliničke znake infekcije. Na žalost, kada se pojave klinički simptomi, to je siguran znak da je bolest poodmakla. Odrasli oblici parazita izazivaju bolest tako što začepljuju srce i okolne krvne sudove, koji vode do srca. Oni takođe ometaju rad srčanih zalistaka. Začepljenjem glavnih krvnih sudova, snabdevanje ostalih organa krvlju je smanjeno, posebno dotok krvi u pluća, jetru i bubrege. Što dovodi do smanjenja funkcije ovih organa.

Najuočljiviji simptomi bolesti su mek, suvi kašalj, otežano disanje, slabost, uznemirenost, nezainteresovanost i gubitak snage. Svi ovi znaci su najizraženiji posle fizičke aktivnosti, neki psi čak postanu dezorijentisani. Prisustvo srčanog crva dijagnostikuje se sa nekoliko krvnih analiza.

Terapiju propisuje veterinar, a lečenje je dugo, komplikovano za psa i vlasnika, mada je danas mnogo manje rizika da će pas uginuti od same terapije.

Šugarci

Šugarac

Šuga je parazitska bolest kože koju izaziva parazit Sarcoptes scabiei, u narodu poznat kao šugarac. Šugarac izaziva svrab, opadanje dlake, promene na koži. Bolest je veoma je zarazna i lako se prenosi sa životinje na životinju ili sa životinje na čoveka. Kod čoveka se javlja u blažem obliku i brže se leči. Šugavac se može javiti i kao ušni šugarac (lat. Otodectes cynotis). Ova vrsta napada najčešće mlade životinje, naročito u koliko je kuja zaražena onda će ih svakako preneti štencima, ali se može javiti i kod starijih pasa. Ne prenosi se sa životinje na čoveka, ali je neprijatna za vlasnika jer je proces lečenja dugotrajan, mada veoma uspešan.

Simptomi su curenje sekreta iz ušiju, neprijatan miris ušne školjke psa, nervoza, pas trese glavom i gotovo neprekidno češe uši. Prevencija je svakako odstranjivanje nagomilane masti iz ušnog kanala, redovna higijena ušiju psa.

Demodikoza

Демодикоза је паразитско обољење код паса које је изазвано присуством великог броја демодекс-шугараца  Demodex canis koji је нормалан становник псеће коже у којој проведе читав свој живот. Првенствено паразитира у длачним фоликулима где пролази кроз четири своја стадијума развоја: јаје, ларва, нимфа и одрасли паразит.

Kod nekih rasa pasa statistički je dokazano da će češće doći do pojave demodikoze i tu spadaju: šar-pei, zapadnoškotski beli terijeri, škotski terijeri, engleski buldozi, boston terijeri, doge, vajmajneri ptičar, erdel terijeri, aljaski malamuti i avganistanski hrtovi. Međutim, apsolutno kod svih rasa pasa, izuzimajući meksičkog golokožog i kineskog krestastog psa, je moguća pojava demodikoze. Okidač za prelazak iz normalnog u bolesno stanje pseće kože mogu biti loša ishrana, neadekvatno negovanje, stres, teranje kod keruša, štenjenje i postojanje neke druge bolesti.

Demodikoza se prenosi u toku perioda dojenja sa zaražene kuje na štence direktnim kontaktom u toku prva 2-3 dana života štenaca. Postoje dva pojavna tipa demodikoze a to su lokalizovana i generalizovana demodikoza.

Lokalizovana demodikoza se pojavljuje , crvenkasta tufna bez dlake na jednom ili više mesta na koži psa, na kom se retko javlja svrab. Pravilnim lečenjem dlaka će ponovo izrasti, ali lezije mogu da nestaju i da se ponovo pojavljuju u periodu od nekoliko narednih meseci. Generalizovana demodikoza je jedna od najtežih kožnih oboljenja koja se javljaju kod pasa, a koja se na kraju čak može i fatalno završiti. Pas oboleva u starosti od 3 do 18 meseci i ako bolest nije tretirana na odgovarajući način ili ne nestane sama od sebe, pas će nastaviti da boluje i kada odraste. Nije retko da se generalizovani oblik demodikoze javi i kod pasa starijih od dve godine. Uobičajena je pojava da je pored potvrđene demodikoze pas oboleo i od neke sistemske bolesti. Brojna oštećenja kože se javljaju na glavi, ispod vrata, na prednjim šapama, između prstiju, da bi se brzo širele po čitavom telu. Zbog bakterijske infekcije koje se vremenom javljaju na oštećenim mestima, dolazi do otoka, crvenila i do pojave krasta. Primetno je i uvećanje lokalnih limfnih čvorova. Nekoliko meseci od početka bolesti obolela životinja je potpuno prekrivena ranama i krastama koje svrbe i ima vrlo neprijatan miris. Pas i pored toga ne gubi apitet niti drastično menja ponašanje. Lečenje je dugo i kompleksno jer zahteva ispitivanja vezana za druge bolesti koje su možda prouzrokovale aktiviranje demodikoze. Psa treba odvesti kod veterinara u koliko se pojave bilo kakve promene na koži životinje.

Buve i krpelji

Buva snimljena elektronskim mikroskopom

Buve i krpelji su sićušni insekti koji parazitiraju u krznu. Buve se javljaju u različitim varijetetima kod svih životinja pa čak i kod čoveka. Na psu se najčešće može naći buva Ctenocephalides canis. Buve i odrasle larve se hrane krvlju toplokrvnih životinja što kod njihovog domaćina izaziva svrab. Često kod psa koji ima buve može doći i do alergijske reakcije na buvlju pljuvačku, a to će dovesti do opadanja dlake na obolelim mestima. Buve mogu biti i prenosnici raznih bolesti kao što su kuga, endemski tifus, himenolepijaza i slično.

Ujed krpelja izazvaće iritaciju na mestu uboda, izrazito crvenilo koje će se vremenom širiti kružno, takođe može nastati apces (ograničeno nakupljanje gnoja) što može biti bolno i izazivati svrab u isto vreme.

Krpelji pronalaze uporište u predelu glave i vrata, gde se parazit rilom pričvrsti za domaćina i sisa krv. Krpelji prenose viruse i bakterije. Poznato je da su glavni prenosioci babezioze i lajmska bolest. Samo komarci prenose više infektivnih bolesti na ljude i životinje od krpelja.

Danas postoji čitav niz izuzetno efikasnih proizvoda kojim se pas može štititi od sezonske pojave krpelja i buva u okruženju u kojem se pas kreće. Preporučljivo je psa štititi tokom cele godine nekim vidom zaštite. Takođe je veoma važno održavati higijenu pseće dlake, redovnim kupanjem i češljanjem životinje, kao i higijenu psećeg staništa (pseće kućice, boksa, ili mesta na kojem pas boravi i spava u kući) Za suzbijanje buva takođe se koriste određeni hemijski preparati, dok se krpelji uklanjaju fizički sa životinje i u tom slučaju najbolje je obratiti se veterinaru.

Metaboličke bolesti pasa

Kao i kod ljudi ove bolesti se kod pasa javljaju s godinama i mogu biti posledica načina života psa. Loša ishrana prvenstveno a onda i razna opterećenja kojima je pas izložen u koliko je u pitanju radni pas, lovački pas ili pas držan u veoma lošim životnim uslovima, stres i slično mogu biti uzroci pojave nekog od ovih oboljenja. Neka su jednostavno uslovljena starosnim dobom životinje. Ove bolesti nisu opasne za vlasnika psa ali su uglavnom neizlečive ili teško izlečive i pas će od njih bolovati do kraja života.

Kancer (Limfom)

Limfoma je tip raka krvi koji nastaje mutacijom belih krvnih zrnaca. Simptomi se javljaju u vidu pojave čvorića na koži, neprirodanog mirisa tela, rana koje ne zarastaju, naglog mršavljenja, gubitaka apetita, kašlja, letargije, raznih bolova. Prema statistici čak 50 odsto pasa starijih od 10 godina dobije kancer. To je ujedno i vodeći uzrok smrti pasa tog uzrasta. Najčešći tip raka je limfom ili tumor limfnih čvorova. Za sada se češće pojavljuju kod zlatnih retrivera, boksera i bernskih planinskih pasa. Postoji mnogo uspešnih tretmana, uključujući i hemioterapiju za pse.

Nuklearna skleroza

Oko psa

Starenjem pasa povećavaju se vlaknasta tkiva koje čini očno sočivo, potiskujući starija, unutrašnja vlakna i menjajući im orijentaciju. Pošto sočivo onda nema prostora za širenje, ono postaje neprozirno i zamućeno, najčešće plavo zelene boje. Kao simptomi javljaju se zamućen izgled oka, teškoća u određivanju razdaljine i dimenzije predmeta iz okoline.

Nuklearna skleroza često se javlja kod starijih pasa, onih koji pređu sedmu godinu starosti.

Bolest je neizlečiva, ima progresivni karakter i vremenom će dovesti do slepila tako da je potrebna dobra briga o psu sa nuklearnom sklerozom. Životnu sredinu treba prilagoditi potrebama obolelog psa kako bi on mogao da nauči da se služi preostalim čulima.

Artritis

Skelet psa

Artritis je destruktivan proces u zglobovima koji smanjuje sposobnost kretanja psa i izaziva bolove. Artritis mogu dobiti psi svih rasa i veličina, ali je češći kod onih većih i težih, koji su skloniji naslednim bolestima zglobova poput displazije kukova. Češće se javlja kod starijih, ređe kod mlađih pasa. Takođe uslovi života psa i ishrana umnogome će ubrzati pojavu artritisa u koliko mu je pas sklon. Simptomi su kao i kod ljudi ukočenost posle pokreta, ograničeni pokreti, otok zglobova, teškoće prilikom pridizanja životinje, leganja, hodanja.

Bolest se ne leči ali se može preduprediti redovnim treniranjem psa, pas mora da boravi u prirodi, da se istrčava i igra sa drugim psima a važno je i na vreme primetiti simptome bolesti, jer se tada može efikasnije staviti pod kontrolu.

Gojaznost

Ako je pas daleko teži nego što je normalno, onda se njegovo stanje smatra za bolest. Usled neadekvatne ishrane, tu se pre svega misli na unos testenina, slatkiša i druge hrane namenjene ljudskoj ishrani, kao i prekomernog unosa psećih poslastica, naročito ako se pas nedovoljno kreće, neaktivan je i statičan tokom dužeg perioda, doći će do dobijanja na težini i viška telesne masnoće. Gojaznost vremenom može da izazove nemogućnost kretanja psa, dijabetes, artritis.

Gojaznosti su podložni, skloni, odrasli, stariji psi, sterilisani psi, kućni psi i psi rasa koje imaju genetsku predispoziciju da budu alavi i da se goje kao što su na primer psi rase labrador. Ovde je, naravno, najvažnija preventiva. Pas mora da jede zdravu i uravnoteženu hranu i redovno se kreće, kako bi se sprečila gojaznost. Gubitak kilograma je moguć uz povećanu fizičku aktivnost u vidu postepenog, ali redovnog produžavanja šetnji.

Gnojna upala materice kod kuja (Piometra)

Piometra predstavlja hronično oboljenje endometrijuma pri kome dolazi do nakupljanja gnoja u lumenu materice. Pojavi piametre prethodi promena, degeneracija, sluzokože materice na kojoj će se naseliti i namnožiti bakterije naročito iz roda Escherichia, Klebsiella, Proteus i Streptococcus. Pojava velikog broja bakterija prouzrokovaće pojavu gnoja koji se nakuplja u specifično oblikovanoj materici kuje. Hormonalni poremećaji su primarni uzroci nastanka piometre dok je kolonizacija bakterija u materici sekundarni uzrok piometre. Kada se pojave vidljivi simptomi bolest je već uznapredovala. Kuja pije velike količine vode, često i obilno nekontrolisano mokri. Izbacuje tamnu krvavo braon tvar iz materice. Ne jede, inertna je i telesna temperatura joj je u porastu.

Piometra je veoma teško oboljenje koje iziskuje hitnu operaciju i lečenje kako ne bi došlo do uginuća kuje.

Dijabetes

Dijabetes je najčešći endokrini poremećaj kod pasa, s tim da u zadnjih nekoliko godina ima tendenciju porasta obolelih životinja. Kao i kod ljudi deli se na tip 1 i tip 2, i leči se doživotno. Smanjena količina glukoze, aminokiselina i masnih kiselina u tkivima kod pasa dovode do bezvoljnosti, gubitka telesne težine, smanjene stimulacije centra za sitost, lošeg kvaliteta dlake i oslabljenog imuniteta. Pojava katarekte je najčešća komplikacija kod dužeg toka bolesti mada je utvrđeno da 30 odsto pasa kod prvog dijagnostikovanja dijabetesa već ima značajno smanjen vid.

Osim oštećenja funkcije pankreasa uzroci koji mogu dovesti do dijabetesa kod pasa su gojaznost i smanjena fizička aktivnost, genetska predispozicija, hronični pankreatitis, ili čak mogu biti predispozicija određene rase. Na primer zlatni retriveri, patuljasti šnauceri i srednji šnauceri, toj i patuljaste pudle, foks terijeri, kovrdžavi bišoni, mopsovi i samojedi pokazuju rasnu sklonost ka ovoj bolesti. Pol je takođe bitan faktor, smatra se da se dijabetes tri puta češće javi kod ženki.

Pas sa dijagnostikovanim dijabetesom sklon je drugim zdravstvenim komplikacijama. Česta je pojava oštećenja bubrega, raznih infekcija, naročito infekcija sluznice usne šupljine, oštećenje jetre i kušingova (Cushing) bolest.

Dijabetes mora lečiti veterinar koji će prepisati odgovarajuću insulinsku terapiju za obolelog psa.

Dijagnostikovanje i lečenje bolesti

Dijagnostičke metode kojima se utvrđuju bolesti kod pasa nalik su onima koje se primenjuju u humanoj medicini. Bitno je na vreme potražiti pomoć veterinara. Dobro je da psa leči jedan veterinar od prve vakcine pa tokom celog psećeg života, u koliko je to moguće. Prevencija je ključni faktor za sprečavanje bolesti kod pasa. Redovna godišnja vakcina protiv besnila i vakcinacija petovalentnom vakcinom protiv štenećaka i drugih bolesti od primarnog je značaja. Takođe je važno da pas živi u dobrim uslovima, da se dovoljno kreće i pravilno hrani. Ishrana pasa može biti glavni faktor njihove dugovečnosti i zdravstvenog statusa. Lečenje pasa takođe se često oslanja na iskustva humane medicine i manje više je jednako i efikasna. Neretko su u terapije za pse uključeni lekovi pravljeni za ljude. Istim tempom kojim napreduje humana medicina, napreduje i veterinarska medicina.

Vidi još

• Ishrana pasa

Literatura

• Spasojević Kosić, Ljubica; Trailović, Dragiša R. (2018). BOLESTI PASA I MAČAKA. NOVI SAD: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 978-86-7520-441-1. 

Spoljašnje veze

• Fitoterapija pasa i mačaka
• Simptomi bolesti i lečenje pasa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2020)