Википедија

Borandoht

Boran (takođe se izgovara Buran, srednjopersijski: ;; Novopersijski: پوراندخت, Purandoht) bila je sasanidska kraljica (ili banšišn) u Iranu od 630. do 632., s prekidom od nekoliko meseci. Bila je ćerka kralja (ili šaha) Hozroja II (vladao 590–628) i vizantijske princeze Marije. Ona je druga od samo tri žene koje su vladale u istoriji Irana, a ostale su Musa Partska i Boranina sestra Azarmidoht.

Borandoht IIBoran
Jedini poznati zlatni novčić Boran u Muzeju likovnih umetnoati u BostonuII
Lični podaci
Puno imeBorandoht
Datum smrtijun 632.
Mesto smrtiKtesifon,
Porodica
SupružnikKavad II
RoditeljiHozroje II
DinastijaSasanidi
Kraljica Sasanidskog carstva
Periodjun 631- jun 632.
PrethodnikKavad II
NaslednikJezdigerd III

Njenog oca je 628. svrgnuo i pogubio njen brat-muž Kavad II, koji je takođe pobio svu braću i polubraću Boran, pokrenuvši period frakcionalizma unutar carstva. Kavad II je preminuo nekoliko meseci kasnije, a nasledio ga je njegov osmogodišnji sin Ardašir III, koga je posle nepune dve godine vladavine ubio i uzurpirao presto sasanidski vojskovođa Šahrbaraz . Boran se ubrzo popela na tron uz pomoć vojnog zapovednika Faruha Hormizda, koji joj je pomogao da svrgne Šahrbaraz. Ona i njena sestra bile su jedini legitimni naslednici koji su tada mogli da vladaju. Boran je nasledila carstvo u opadanju koje je bilo zahvaćeno građanskim ratom između dve velike frakcije, persijske (Parsig) i partske (Pahlav) plemićkih porodica. Bila je posvećena oživljavanju sećanja i prestiža svog oca, za vreme čijeg vladanja je Sasanidsko carstvo naraslo do najvećeg teritorijalnog obima.

Međutim, nedugo zatim zamenio ga je nećak Hozroja II Šapur-i Šahrvaraz, čija je vladavina bila još kraća od njene, a zamenila ga je Azarmidoht, koja je bila kandidat frakcije Parsig. Ona je s druge strane ubrzo potom svrgnuta i ubijena od strane Pahlava pod sinom Faruha Hormizda Rostamom Farohzadom, koji je Boran vratio na tron i koja je tako postala kraljica po drugi put. Tokom njene druge vladavine, vlast je uglavnom bila u rukama Rostama, što je izazvalo nezadovoljstvo Parsig-a i dovelo do pobune, tokom koje je Boran ubijena davljenjem. Nju je nasledio njen nećak Jezdigerd III, poslednji sasanidski vladar, što ju je učinilo predzadnjim vladarem Sasanidskog carstva.

Iako su joj dve godine vladavine bile skraćene, ona je pokušala da vrati stabilnosti Iranu primenom zakona o pravosuđu, obnovom infrastrukture, smanjenjem poreza i kovanjem novca. Diplomatski mudra, poželela je dobre odnose sa svojim zapadnim susedima - Vizantijcima, kojima je poslala poslanstvo, a koje je car Iraklije dobro primio (vladao 610–641).

Ime uredi

Ime Boran pojavljuje se kao Boran (ili Buran) na njenoj kovanici ,[1] što francuski istoričar Gignouk smatra hipokoristom od * bauraspa („ima mnogo konja“).[2] Srednjovekovni persijski pesnik Ferdovsi u svojoj epskoj pesmi Šahnameh ('Knjiga o kraljevima') je naziva Purandoht. Sufiks dokht (-duht na srednjopersijskom), što znači „kćerka“, bio je novi razvoj izrađen na srednjoiranskim jezicima da bi se lakše razlikovalo žensko ime od muškog.[3][4] Sufiks ne treba shvatiti previše bukvalno. Njeno ime se pojavljuje kao Turan Duht u delima persijskog istoričara iz 10. veka Muhameda Balamija,[5] kraljice Bore, jermenskog istoričara iz 7. veka Sebeosa,[6] i Duht-i Zabana, arapskog istoričara iz 8. veka. Sajf ibn Omara.[7]

Pozadina, detinjstvo i mladost uredi

Boran je bila ćerka poslednjeg istaknutog iranskog šaha, Hozroja II (vladao 590–628) i vizantijske princeze Marije.[2] Hozroje II je svrgnut i pogubljen 628. godine od strane njegovog vlastitog sina Široja, poznatijeg po dinastičkom imenu Kavad II, koji je nastavio sa pogubljenjem sve Boranine braća i polubraća, uključujući i naslednika Mardanšaha.[8][9] Ovo je nanelo težak udarac carstvu od koga se nikad neće oporaviti. Izveštavase da su Boran i njena sestra Azarmidoht kritikovale i prekorevale Kavada II zbog njegovih varvarskih postupaka, zbog kojih se pokajao.[10] Prema Guidijevoj hronici, Boran je takođe bila i supruga Kavada II, demonstrirajući praksu u zoroastrijanstvu Hvedodaha ili braku bliskih srodnika.[11][2][a]

Pad Hozroja II kulminirao je građanskim ratom 628–632. godine, a najmoćniji pripadnici plemstva stekli su punu autonomiju i počeli da uspostvaljaju sopstvenu vlast. Takođe su nastavljena su neprijateljstva između persijskih (Parsig) i Partskih (Pahlav) plemićkih porodica, koja su podelile bogatstvo nacije.[14] Nekoliko meseci kasnije razorna Širojeva kuga proširila se zapadnim sasanidskim provincijama. Polovina stanovništva, uključujući i samog Kavada II, je stradala od kuge.[14] Nasledio ga je njegov osmogodišnji sin, koji je postao Ardašir III. Ardaširov uspon podržali su i Pahlav, Parsig, i treća velika frakcija nazvana Nimruzi.[15] Međutim, negde 629. godine Nimruzi su povukli svoju podršku kralju i počeli da organizuju zaveru sa uglednim sasanidskim vojskovođom Šahbarazom da bi ga svrgli.[16]

Pahlav, pod je svojim vođom Faruhom Hormizdom iz klana Ispahbudan, počeo da podržava Boran kao novog vladara Irana, koji je nakon toga počela da kuje ovac u kovanicama u Pahlav oblastima kao što su Amol, Nišapur, Gurgan i Raj.[16] Međutim, 27. aprila 630. godine, Ardašira III je ubio Šahrbaraz,[17] ali je i on nedugo zatim ubijen, nakon vladavine od četrdeset dana, u državnom udaru Faruha Hormizda.[18] Faruh Hormizd je tada pomogao Boran da se popne na tron, negde krajem juna 630. godine.[19] Njeno pristupanje tronu je najverovatnije posledica nje same jer je bila jedini preostali legitimni naslednik carstva, koji je mogao vladati, zajedno sa Azarmidoht.[20][b]

Prva vladavina uredi

 
Crtež kamenih reljefa iz sredine 19. veka iz Tak-e Bostana, prikazuju Boraninog oca Hozroja II, sa strane boginje Anahite i vrhovnog božanstva Ahura Mazda (Njujorška javna biblioteka).

Boran je bila prva kraljica koja je vladala Sasanidskim carstvom. Međutim, nije bilo neobično da žene iz kraljevske porodice zauzimaju političke položaje u upravljanju zemljom, a mnogo je bilo takvih žena pre nego što je Boran postala istaknuta. Sasanidska kraljica iz 5. veka, Denag, privremeno je vladala kao regent carstva iz svoje prestonice Ktesifona tokom dinastičke borbe za presto između njenih sinova Hormizda III (vladao 457–459) i Peroza I (vladao 459– 484) u 457–459.[21] Nemački klasični naučnik Josef Visehofer takođe ističe ulogu plemićkih žena u Sasanidskom Iranu, navodeći da "iranski zapisi trećeg veka (natpisi, reljefi, novčići) pokazuju da su ženski članovi kraljevske porodice imali neobičnu pažnju i poštovanje".[22] Priča o legendarnoj kajanskoj kraljici Humaj Čehrzad i počast iranskoj boginji Anahiti verovatno su takođe pomogli u odobravanju vladavine Boran.[23]

Kad je Boran stupila na tron, ona je imenovala Faruha Hormizda za glavnog ministra (ili vuzurg framadar) carstva.[12] Potom je pokušala da povrati stabilnost Iranu primenom zakona o pravosuđu, obnove infrastrukture , smanjenjem poreza i kovanjem novca.[11] Njenu vladavinu prihvatili su plemstvo i sveštenstvo, što očito pokazuju i njene kovanice novaca u provincijama Pars, Huzestan, Medija i Abaršahr.[11][24] Nije bilo izraženo protivljenje njenom polu.[25] Međutim, ona je svrgnuta 630. godine, a Šapur-i Šahrvaraz, sin Šahrbaraza i sestre Hozroja II, postao je šah Irana.[26] Kada ga frakcija Parsig nije prepoznala koju je predvodio moćni vojskovođa Piruz Hozroje, svrgnut je u korist Azarmidohta, sestre Boran.[27]

Druga vladavina uredi

 
Jugozapadni deo Sasanidskog carstva, gde je bila njegova prestonica Ktesifon, rezidencija monarha.

Faruh Hormizd, je kako bi ojačao svoj autoritet i stvorio skladan modus vivendi između porodica Pahlav i Parsig, zatražio od Azarmidoht (koji je bila kandidat frakcije Parsig) da se uda za njega.[28] Ne usuđujući se da odbije, ubila ga je uz pomoć mihranidskog aristokrate Sijavahša, koji je bio unuk Bahrama Čobina, poznatog vojnog zapovednika (spahbed) i nakratko šaha Irana.[29] Sin Faruha Hormizda Rostam Farohzad, koji je u to vreme bio stacioniran u Horasanu, nasledio ga je kao vođa Pahlava. Da bi se osvetio za ubistvo svoga oca, otišao je u Ktesifon, prema rečima istoričara iz 9. veka Sajf ibn Omar, "pobedivši svaku vojsku Azarmidoht koju je sreo".[30] Potom je pobedio Sijavahšove snage u Ktesifonu i zauzeo grad.[30] Azarmidoht je nedugo zatim oslepljena i ubijena od strane Rostama, koji je Boran vratio na presto u junu 631. godine.[31][32] Boran mu se požalila na stanje carstva, koje je u to vreme bilo u stanju kraha i raspada. Navodno ga je pozvala da upravlja njenim poslovima i tako mu dozvolila da preuzme opštu vlast.[30]

Nagodba je kako se izveštava, sklopljena između porodice Boran i Rostama: prema Sajfu, kaže se da bi kraljica trebalo da mu „poveri (tj. Rostamu) pravo vladanja na deset godina“, u kojem bi se suverenitet vratio „porodici Sasan ako pronađu nekog od svojih muških potomaka, a ako ne, onda njenim ženama ".[30] Boran je sporazum smatrala prikladnim i pozvala je sve frakcije zemlje (uključujući i Parsig), gde je Rostama proglasila vođom zemlje i njenim vojnim komandantom.[30] Frakcija Parsig se složila, a Piruzu Hozroju je povereno da upravlja zemljom zajedno s Rostamom.[33]

Parsig je pristao da sarađuje sa Pahlavom zbog krhkosti i pada Irana, a takođe i zato što su njihovi mihranidski saradnici privremeno poraženi od Rostama.[33] Međutim, saradnja između Parsig-a i Pahlava-a pokazala kratkoročnom, zbog nejednakih uslova između dveju frakcija, pri čemu je Rostamova frakcija imala mnogo značajniji deo vlasti pod odobrenjem Boran.[33] Boran je želelela dobre odnose sa Vizantijskim carstvom, pa je poslala poslanstvo njihovom caru Irakliju (vladao 610–641), koje su predvodili nestorijanski patrijarh Crkve Istoka Išojahb II i drugi dostojanstvenici iranske crkve.[12][20]Njeno poslanstvo je ljubazno primljeno os strane cara Iraklija.[34]

Sledeće godine je u Ktesifonu izbila pobuna. Dok je carska vojska bila okupirana drugim stvarima, Parsig, je nezadovoljan Rostamovom vladavinom, pozvao na svrgavanje Boran i povratak istaknutog člana frakcije Parsig Bahmana Džaduja, koga je ona otpustila.[35] Boran je ubijena ubrzo nakon toga; verovatno ju je zadavio Piruz Hozroje.[35][34] Tako su nastavljena neprijateljstva između dveju frakcija.[35] Nedugo zatim i Rostamu i Piruzu Hozroju je zapretila opasnost od njihovih sopstvenih ljui, koji su postali uznemireni zbog slabljenja države.[36]Tako su se Rostam i Piruz Hozroje složili da još jednom rade zajedno, postavljajući Boraninog nećaka Jezdigerda III (vladao 632–651) na presto i tako okončavši građanski rat.[36] Prema muslimanskom istoričaru El Tabariju (umro 923. godine), Boran je vladala ukupno šesnaest meseci.[34] Ime iranskog predela Borani može poticati od Borana.[37]

Kovanice novca i carska ideologija uredi

Za vreme njene vladavine Boranina kovanica se vratila izgledu novca koji je koristio njen otac, zbog njegovih prošlih utisaka i ličnog poštovanja prema njemu.[38] Njeni kovani novčići uključivali su i neke koji su bili više formalnog dizajna i nisu bili namenjeni opštoj upotrebi.[38] Na njenim kovanicama je proglašeno da je Boran bila obnovitelj nasleđa, tj. Rase bogova. Prevedeni natpis na njenim novčićima glasi: "Boran, obnovitelj rase bogova" (srednje persijski: Boran i jazdan tohm vinardar).[39] Njena tvrdnja da potiče od bogova nije korišćena od 3. veka, kada ju je koristio sasanidski šah Šapur II (vladao 309–379).(v. 309–379).[40]

 
Srebrni novčić sa likom Boran, Aradžan kovnica.

Kao i kod svih sasanidskih vladara, glavna moneta Boran bila je srebrna drahma (srednjopersijski: drahm).[41] Između vladavine Hozroja II i Jezdigerda III, čini se da je Boran jedini vladar koji je kovao bronzane kovanice.[41] Poznato je samo jedno zlatno izdanje Boran, koje se čuva u Muzeju lepih umetnosti u Bostonu.[41] Na prednjoj strani Boraninih drahmi i bronzanih izdanja prikazana je okrenuta udesno, dok je na poleđini prikazan Zoroastrijanski oltar vatre sa dvojcom slugu.[42] Zlatno izdanje sa likom Boran prikazuje je okrenutu umesto da bude u profilu .[42]

Na Boraninim srebrnim i bronzanim kovanicama dupli ili trostruki red kuglica okružuje njen portret, a na spoljnoj ivici su postavljeni astralni znakovi polumeseca i zvezde.[42] Boran je prikazana kako nosi okruglu kapu sa tri dragulja ili rozete i dijademom; njene pletenice ukrašene su ispod kape.[42] Dijdema se sastoji od dva reda kuglica, verovatno bisera, vezanih oko Boraninog čela sa vidljivim segmentima.[42] Vrh njene krune završava u paru krila prekrivenih perjem, što je trebalo da predstavlja zoroastustrijsko božanstvo Veretragnu, hipostazu „pobede“.[42] Polumesec i globus su prikazani između krila prekrivenih perjem.[42] Više astralnih znakova prikazano je gore desno (zvezda i polumesec) i levo od krune (jedna zvezda).[42]

Belaške uredi

  1. ^ According to the 7th-century Armenian historian Sebeos, Boran was the wife of Shahrbaraz. However, according to Chaumont and Pourshariati, this is unlikely.[12][13]
  2. ^ The 9th-century historian Dinawari mentioned a son of Khosrow II and Gordiya, named Juvansher, as reigning before Boran. If true, it would mean that Juvansher managed to avoid Kavad II's slaughter of his brothers. This king remains obscure, and none of his coins have yet been found.[2]

Reference uredi

  1. ^ Daryaee 1999, str. 78, 81.
  2. ^ a b v g Al-Tabari 1985–2007, v. 5: p. 404 (note 996).
  3. ^ Schmitt 2005a.
  4. ^ Schmitt 2005b.
  5. ^ Pourshariati 2008, str. 183.
  6. ^ Pourshariati 2008, str. 184.
  7. ^ Pourshariati 2008, str. 203.
  8. ^ Howard-Johnston 2010.
  9. ^ Kia 2016, str. 284.
  10. ^ Al-Tabari 1985–2007, v. 5: p. 399.
  11. ^ a b v Daryaee 1999, str. 77.
  12. ^ a b v Chaumont 1989, str. 366.
  13. ^ Pourshariati 2008, str. 205 (note 1139).
  14. ^ a b Shahbazi 2005.
  15. ^ Pourshariati 2008, str. 178, 209.
  16. ^ a b Pourshariati 2008, str. 209.
  17. ^ Pourshariati 2008, str. 181, 209.
  18. ^ Pourshariati 2008, str. 182–3.
  19. ^ Pourshariati 2008, str. 185, 205.
  20. ^ a b Daryaee 2014, str. 36.
  21. ^ Kia 2016, str. 248.
  22. ^ Emrani 2009, str. 4.
  23. ^ Emrani 2009, str. 5.
  24. ^ Daryaee 2014, str. 59.
  25. ^ Emrani 2009, str. 6.
  26. ^ Pourshariati 2008, str. 204–205.
  27. ^ Pourshariati 2008, str. 204.
  28. ^ Pourshariati 2008, str. 205–206.
  29. ^ Pourshariati 2008, str. 206, 210.
  30. ^ a b v g d Pourshariati 2008, str. 210.
  31. ^ Pourshariati 2008, str. 209–210.
  32. ^ Gignoux 1987, str. 190.
  33. ^ a b v Pourshariati 2008, str. 211.
  34. ^ a b v Daryaee 2018, str. 258.
  35. ^ a b v Pourshariati 2008, str. 218.
  36. ^ a b Pourshariati 2008, str. 219.
  37. ^ Ghanoonparvar 1989, str. 554–555.
  38. ^ a b Daryaee 2014, str. 35.
  39. ^ Daryaee 2014, str. 35–36.
  40. ^ Daryaee 2009.
  41. ^ a b v Malek & Curtis 1998, str. 116.
  42. ^ a b v g d đ e ž Malek & Curtis 1998, str. 117.

Izvori uredi

Dalje čitanje uredi


Borandoht
Kraljica kraljica Irana
630
Kraljica kraljica Irana
jun 631–jun 632
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борандохт&oldid=26828060”