Valentin Pavlov
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Valentin Sergejevič Pavlov (rus. Валентин Сергејевич Павлов; Moskva, 27. septembar 1937 — 30. mart 2003) bio je sovjetski zvaničnik koji je postao ruski bankar nakon raspada Sovjetskog Saveza. Rođen u Moskvi, tada deo Ruske sovjetske federativne socijalističke republike, Pavlov je svoju političku karijeru započeo u Ministarstvu finansija 1959. godine. Kasnije, tokom Brežnjeva, postao je šef finansijskog odeljenja Državnog odbora za planiranje. Pavlov je imenovan na mesto predsednika Državnog komiteta za cene tokom ere Gorbačova, a kasnije je postao ministar finansija u drugoj vladi Nikolaja Riškova. Potom je nasledio Rizhkova kao šefa vlade na novoosnovanom mjestu premijera Sovjetskog Saveza.
Valentin Pavlov | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. septembar 1937. |
| Mesto rođenja | Moskva, Sovjetski Savez |
| Datum smrti | 30. mart 2003. (65 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Rusija |
Kao premijer Pavlov je inicirao sovjetsku monetarnu reformu iz 1991. godine, koja se obično naziva Pavlovom reformom, početkom 1991. godine. Rano je rekao medijima da je reforma pokrenuta kako bi se zaustavio protok sovjetskih rubalja koji su transportovani u Sovjetski Savez iz inostranstva. Iako se u to vreme ismevala, ta se izjava kasnije dokazala kao istinita. U junu iste godine, Pavlov je pozvao na prenos vlasti sa predsednika Sovjetskog Saveza na premijera i kabinet ministara. Kada to nije uspelo, pridružio se zavjeri za svrgavanje Gorbačova. U avgustu je učestvovao u pokušaju državnog udara iz 1991. godine, koji je pokušao da spriječi raspad Sovjetskog Saveza. Pavlov je uhapšen zbog umešanosti u puč i nastavio je da radi u bankarskom sektoru u postsovjetskoj Rusiji. Nasledio ga je Ivan Silajev.
Mladost i karijera uredi
Rođen je u Moskvi, 27. septembra 1937. godine; diplomirao je na Moskovskom finansijskom institutu 1958. godine. Započeo je svoju nomenklatursku (birokratsku) karijeru kao vladin ekonomist. Počeo je da radi kao službenik Ministarstva finansija 1959. godine i postao član Komunističke partije Sovjetskog Saveza 1962. Ranije u karijeri radio je i za Ministarstvo finansija Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR). Pavlov je počeo da radi za Državni odbor za planiranje 1979. godine i postao je član odbora Državnog odbora za planiranje 1981. Bio je na funkciji šefa Odela za finansije Državnog odbora za planiranje, odela koji je nadgledao sve aspekte planske ekonomije zemlje. Od januara do avgusta 1986. bio je prvi zamenik ministra finansija u ministarstvu Borisa Gosteva.
Pavlov je imenovan za predsednika Državnog komiteta za cene 15. avgusta 1986. godine i tu funkciju zadržao je do 7. juna 1989. Tokom celog perioda, a kasnije i kao ministar finansija, Pavlov je podržao predlog centralizovane cenovne reforme koju je postavio Nikolaj Riškov, predsednik Saveta ministara. On je uspeo da Gostev postane ministar finansija u vladi Riškova 1989. godine, a njegovo vreme na toj funkciji smatrano je nespornim, iako Lira Rozenova, zamenik predsednika Državnog komiteta za cene, nije izabrana na mesto predsednika Državnog odbora za njeno zagovaranje Pavlovih planova za centralno upravljanu reformu cijena. On je bio jedini ministar u Riškovljevoj vladi koji je bio i član Predsedništva Saveta ministara.
Literatura uredi
- Brown, Archie (1997). The Gorbachev Factor. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-288052-9.
- Huskey, Eugene (1992). Executive Power and Soviet Politics: The Rise and Decline of the Soviet State. M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-059-1.
- Hanson, Philip (2003). The Rise and Fall of the Soviet economy: An Economic History of the USSR from 1945. Pearson Education. ISBN 978-0-582-29958-0.
- Hough, Jerry (1997). Democratization and Revolution in the USSR, 1985–1991. Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-3748-3.
- McCauley, Martin (1998). Gorbachev. Pearson Education. ISBN 978-0-582-43758-6.
- Murray, Don (1995). A Democracy of Despots. McGill-Queen's Press – MQUP. ISBN 978-0-7735-1360-0.
Spoljašnje veze uredi
- Obituary in The Washington Post archives (requires log-in) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2012)
