Valter Novotni
Valter Novotni (nem. Walter Nowotny; Gmid, 7. decembar 1920 — Bramše, 8. novembar 1944) je bio austrijski pilot-lovac, koji je tokom Drugog svetskog rata kao pripadnik Luftvafe u 442 borbena leta ostvario 258 potvrđenih vazušnih pobeda, od toga 255 na Istočnom frontu.[1]
| Valter Novotni | |
|---|---|
 Adolf Hitler uručuje nagradu Valteru Novotnom | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. decembar 1920. |
| Mesto rođenja | Gmind, Austrija |
| Datum smrti | 8. novembar 1944. (23 god.) |
| Mesto smrti | Bramše, Nacistička Nemačka |
Rođen je u malom gradu Češke Velenjice (nemački Gmund) na austrijsko-češkoj granici. U Luftvafe je stupio u oktobru 1939. godine. Obuku je prošao u 5. školi za obuku pilota-lovaca (Jagfiegerschule 5) u blizini Beča. Kao mladi poručnik raspoređen je na službu u 54. lovačku grupu (JG 54) koja je, u februaru 1941. godine upućena na Istočni front.
Leteći na Meseršmitu Bf 109, ostvario je 19. jula prve dve vazdušne pobede oborivši dva ruska aviona Polikarpov I-153 iznad Sarema. Istog dana oborio ga je ruski pilot Aleksandar Avdejev i proveo je tri dana na splavu u zalivu Riga pre nego što je spasen. U 1942. godine. Novotni je nastavio sa uspesima oborivši u toku jula, pet neprijateljskih aviona u jednom danu, da bi sličan uspeh ponovio 2. avgusta kada je oborio sedam neprijateljskih aviona u jednom danu. Ponovo je oboren 11. avgusta kada je prilikom prinudnog sletanja lakše povređen. U septembru iste godine odlikovan je Viteškim krstom Gvozdenog krsta za postignutih 56 vazdušnih pobeda. U oktobru je postavljen za komandira eskadrile. Svoju 75-tu pobedu postigao je u martu 1943. godine, a 100-tu u junu iste godine oborivši 41 protivnički avion za samo mesec dana. U avgustu 1943. godine unapređen je u čin pukovnika i postao je komandir lovačke grupe. Istog meseca oborio je 49 protivničkih aviona. 1. septembra je u samo dva borbena leta oborio 10 protivničkih aviona.[2]
Dana 8. septembra 1943. godine postigao je svoju 200-tu pobedu za šta je nekoliko nedelja kasnije dobio mačeve uz Viteški krst. Bio je prvi nemački pilot koji je 15. oktobra postigao svoju 250-tu vazdušnu pobedu zbog čega je dobio dijamante uz Viteški krst. Postao je jedan od samo osam Nemaca koji su uz Viteški krst dobili hrastovo lišće, mačeve i dijamante.[3]
Nakon odlikovanja je povučen sa prve borbene linije i angažovan na propagandnim aktivnostima. Do tada je broj protivničkih aviona koje je oborio porastao na 255. Pošto je njegovo znanje i iskustvo u vazdušnoj borbi bilo dragoceno postavljen je za komandira 101. lovačke grupe koja je vršila obuku novih pilota. Međutim, Nemačkoj je 1944. godine bio neophodan svaki iskusan pilot. Zbog toga je veoma brzo dobio novu dužnost. U septembru 1944. godine postavljen je za komandira novoformirane eksperimentalne vazduhoplovne jedinice koja se po njemu zvala Komanda Novotni, koja je bila stacionirana na aerodromu u blizini Osnabrika. Ova jedinica bila je zadužena za uvođenje novih nemačkih mlaznih aviona Meseršmit Me 262 u naoružanje Luftvafe.[4]
Leteći na novom avionu Me-262 Novotni je uspeo da postigne još tri vazdušne pobede (oborio je dva američka bombardera B-24 Liberator i jednog lovca P-51 Mustang) pre nego što je poginuo u avionu koji se srušio istočno od grada Hesepa. Njegovo obaranje pripisano je američkom lovačkom asu Ernestu Fibelkomu i njegovom kolegi Edvardu Hejdonu.
Valter Novotni je sahranjen u aleji velikana na Središnjem groblju u Beču. Međutim, nakon duge javne debate, skupština grada Beča je, uz podršku Socijal-demokrata i Zelenih, 2004. godine donela odluku da se Valteru Novotnom oduzme počasni status.
Izvori uredi
- ^ „Walter Nowotny”. Aces of the Luftwaffe. Arhivirano iz originala 04. 02. 2010. g. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Njemački zrakoplovni as Walter Nowotny – pilot s 258 zračnih pobjeda – 1944.”. Povijest. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: hrvatski)
- ^ „Nowotny, Walter”. TracesOfWar.com. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Messerschmitt Me 262 Ace: Walter Nowotny”. Warcradle. Arhivirano iz originala 05. 02. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2021.
