Vladimir Kršljanin
Vladimir Kršljanin (Beograd, 3. februar 1960) je srpski diplomata, političar, pesnik i naučni radnik.
Vladimir Kršljanin | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 3. februar 1960. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Prebivalište | Beograd |
| Državljanstvo | |
| Obrazovanje | magistar astrofizike |
| Zanimanje | |
| Titula | ambasador |
| Nagrade | Teslina nagrada, Počasni profesor RDTEU |
Bio je pomoćnik Slobodana Miloševića za međunarodne odnose tokom procesa u Haškom tribunalu[1] i počasni profesor Ruskog državnog trgovinsko-ekonomskog univerziteta.[2] Predsednik je Srpskog odeljenja Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture,[3][4] sekretar Međunarodnog komiteta "Slobodan Milošević",[5] član predsedništva Svetskog saveza slobodnih mislilaca[6], aktivan u više srpskih i međunarodnih društvenih organizacija.
Biografija
urediOtac Miroljub (1924—2001) bio je učesnik NOR-a, RVI, viši stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i pesnik, a majka Dušanka (rođ. Lukić 1934—2014) nastavnik ruskog jezika i slikar-amater. I OŠ "Starina Novak" i Petu beogradsku gimnaziju, završio je kao učenik generacije. Na PMF-u u Beogradu je diplomirao (1983) i magistrirao (1986) astrofiziku. JNA je služio 1987/88 u ŠRO TSl KoV u Zagrebu.
Objavio je četiri knjige poezije, pesme su mu uvrštene u dve domaće antologije[7][8] i prevođene na italijanski, ruski, ukrajinski i francuski. Prevodio je poeziju sa ruskog i engleskog jezika. Član je Udruženja književnika Srbije od 1990.
Naučnim radom iz astrofizike, pre svega u oblasti sudarnog širenja spektralnih linija i dijagnostike astrofizičke plazme, bavio se 1983—1992. na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu pod rukovodstvom dr Milana S. Dimitrijevića, usavršavao se na opservatoriji ČSAN Ondžejov (1983) i na Juniverziti koledžu u Londonu (1989, pod rukovodstvom dr Džilijen Pič) i objavio veliki broj radova u domaćim i međunarodnim časopisima i jednu monografiju, za koju je dobio Teslinu nagradu za stvaralaštvo mladih.
Bio je član rukovodstva Socijalističke partije Srbije zadužen za međunarodnu saradnju 1991—1996. i 2000—2003. U Saveznom ministarstvu inostranih poslova SRJ je bio 1996—1998. u rangu opunomoćenog ministra, a 1998—2000. u rangu ambasadora. Tokom suđenja Miloševiću u Haškom tribunalu bio je član tima njegove odbrane i uprave udruženja "Sloboda". U periodu 2003—2017, radio je kao konsultant srpskih i ruskih kompanija i kao saradnik Ruskog instituta za strateška istraživanja, a sve vreme je bio i aktivan kao jedan od osnivača ili rukovodilac u društvenim organizacijama (Beogradski forum za svet ravnopravnih, "Sloboda", "Slobodna Srbija", Narodni pokret Srbije, Pokret za Srbiju, kao i u međunarodnim - Evroazijski socijalistički kongresm[9] Evropski mirovni forum,[10] Međunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića (posle Miloševićeve smrti promenio ime u Međunarodni komitet "Slobodan Milošević"[5]), Svetski savet za mir,[11] Svetski savez slobodnih mislilaca,[6] Međunarodna slovenska akademija nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture.[3]
Objavio je više radova (na više jezika) i dve knjige iz oblasti međunarodnih odnosa i društvene teorije, kao i veliki broj političkih tekstova, komentara i intervjua. Službeno je posetio gotovo sve Evropske i veliki broj zemalja Azije i Afrike. Pravoslavnu duhovnost smatra univerzalnom osnovom za izgradnju pravednog, stvaralačkog i prosperitetnog društva, kao i slobodne, ujedinjene i nezavisne srpske države. Od 2017. je angažovan u MSP Republike Srbije.
U aprilu 2023. godine ruski predsednik Vladimir Putin mu je dodelio dodelio Rusko državljanstvo.[12]
Oženjen je, ima tri kćerke i unuku.
Dela
uredi- IZLAZ ZA SRCE (pesme), recenzije i pogovori: Ljubivoje Ršumović i Milorad R. Blečić, ZAPIS, Beograd, 1980, str. 108
- ERIDAN, TOPLA REKA (pesme), recenzija i pogovor: Oskar Davičo, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1989, str. 80
- ŠTARKOV POMAK JONSKIH LINIJA KOD TOPLIH ZVEZDA – ION LINES STARK SHIFTS IN SPECTRA OF HOT STARS, (monografija, dvojezično: srpski – engleski) Publ. Obs. Astron. Belgrade, № 37, Belgrade, 1989, pp. 114, UDC 52-355-3, YU ISSN 0373-3742
- SLOBODNA LjUBAV (pesme), recenzija i pogovor: Čedomir Mirković, Prosveta, Beograd, 2000, str. 94, CIP 886. 1-14, ID-85296140
- ERIDANO, IL FIUME CALDO, traduzione in italiano a cura di Dragan Mraovic, BOSCO DELLE NOCI, Bari, 2000, str. 72
- SLOBODNA SRBIJA – priručnik za oslobođenje (politički eseji), recenzija: Tomislav Milenković, Narodni pokret Srbije, Beograd, 2008, str. 132
- REKA LjUBAVI – poezija i prepevi', recenzija i pogovor: Goran Babić, Prosveta, Beograd, 2017, str. 278, ISBN 978-86-07-02172-7
- SRBIJA I RUSIJA – argumenti za novu politiku (društvena teorija i polemika), recenzije i pogovori: Sergej Baburin i Slobodan Antonić, Centar akademske reči, Šabac; Informatika, Beograd; Međunarodna slovenska akademija, Moskva; 2018,. ISBN 978-86-80142-28-9. str. 448.
Reference
uredi- ^ „Milosevic goes on offensive at his 'Inquisition' in the Hague”. The Independent (na jeziku: engleski). 17. 2. 2002. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Kršljanin počasni profesor u Moskvi”. Fakti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ a b „Slavяnskaя Akademiя -”. Slavяnskaя Akademiя (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 25. 01. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Mitropolit Amfilohije izabran za člana Međunarodne slovenske akademije • Radio ~ Svetigora ~”. svetigora.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ a b „Slobodan Milošević International Committee - National Sovereignty • Social Justice”. Slobodan Milošević International Committee (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ a b „Board – Union Mondiale des Libres Penseurs” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ Stojičić, Đoko (1985). LjUDI BEZ ORUŽJA – antologija jugoslovenske antiratne poezije (1945—1985). Beograd: Nova knjiga. str. 188.
- ^ Blečić, Milorad R., 1941-; Blečić, Milorad R., 1941- (1988). Beograde moj beli labude : poezija o Beogradu od 1433. do 1986. Filimonović, Slobodan., Miloradović, Bole. Beograd: Nova knjiga. ISBN 978-86-7335-042-4. OCLC 20342505.
- ^ „Roй Medvedev, Socializm i kapitalizm v Rossii – čitatь onlaйn polnostью – LitRes”. www.litres.ru. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ „GBM e. V.”. www.gbmev.de. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ „World Peace Council”. www.wpc-in.org. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ „Putin uručio rusko državljanstvo srpskom političaru Vladimiru Kršljaninu”. Vostok. ТАСС. 20. 4. 2023. Arhivirano iz originala 27. 6. 2023. g.
