Слободан Антонић
Слободан Антонић (Београд, 19. мај 1959) српски је политиколог, социолог, политички аналитичар и универзитетски професор. Антонић је редовни професор Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и сарадник Института за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду
| Слободан Антонић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. мај 1959. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Биографија Уреди
Дипломирао је 1982. године и магистрирао 1988. године на Факултету политичких наука на тему Прилог критици историјског материјализма као филозофије историје. Докторску дисертацију на тему Теоријско-методолошки проблеми изучавања еволуције предграђанских друштава израдио је и одбранио на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду 1995. године, где предаје општу социологију, теорије моћи и савремене политичке теорије.
Радио као истраживач у Институту за политичке студије у Београду (1990–1996), предавао социологију на Филозофском факултету у Новом Саду (1996–2001), а од 2001. је запослен на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду (доцент 2001., ванредни професор 2006, редовни професор 2011.). Обављао дужност управника Одељења за социологију (2006–2010), главног уредника Социолошког прегледа (2006–2009) и председника Српског социолошког друштва (2009–2013).
Један је од оснивача (1994) и уредника Нове српске политичке мисли.
Био је колумниста дневних новина Политика где је махом писао о политичким темама.[1]
Дела Уреди
- Србија између популизма и демократије, ИПС, Београд, 1993.
- Изазови историјске социологије, Београд, 1995.
- Antonić, Slobodan (1999). „Stranački i društveni rascepi u Crnoj Gori”. Sociologija: Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. 41 (2): 165—186. Архивирано из оригинала 24. 04. 2020. г. Приступљено 11. 09. 2019.
- Заробљена земља: Србија за владе Слободана Милошевића, Београд, 2002.
- Нација у струјама прошлости: Огледи о одрживости демократије у Србији, Чигоја, Београд, 2003. (енгл. The Nation on the Maelstroms of Past: Essays in Sustainbility of Democracy in Serbia).
- Гутање жаба, (2005).
- Елита, грађанство и слаба држава: Србија после 2000, (2006).
- Срби и »Евро-Срби«, (2007).
- Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године«, (2007, коаутор Душан Павловић).
- Вајмарска Србија, (2008).
- Културни рат у Србији : Слободан Антонић, (2008).
- Искушења радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инжењеринга, (2011).
- Вишијевска Србија, (2011).
- Транзициони скакавци: идејна сучељавања 2008-2011, (2011).
- Ђаво, историја и феминизам: социолошке пустоловине, (2012).
- Лоша бесконачност: прилози социологији српског друштва, (2012).
- На бриселским шинама: политичке анализе, (2013).
- Моћ и сексуалност: социологија геј покрета, (2014).
- Досије Аутономна Покрајина Војводина, (2014). (коаутор)
- Још није готово: Милошевић, (2015).
- Демонтажа културе: прилози за социологију српског друштва, (2016)
- Моћ и послушност (2022)[2]
Референце Уреди
- ^ Антонић, Слободан. „Погледи – Слободан Антонић”. Политика. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ „Нова књига Слободана Антонића “Моћ и послушност“ – Наука и култура” (на језику: српски). Приступљено 2022-11-12.
Спољашње везе Уреди
- Колумне у Политици, Приступљено 25. маја 2011. године
- Колумне у Печату, Приступљено 25. маја 2011. године