Википедија

Gvinejski zaliv

Za druge upotrebe, pogledajte Gvineja (višeznačna odrednica).

Veliki Gvinejski zaliv je deo Atlantskog okeana jugozapadno od Afrike.[1] Zaliv se smatra Centrom sveta, jer kroz njega prolaze i ekvator i Grinički meridijan.[2]

Gvinejski zaliv
Gvinejski zaliv, zapadna obala Afrike.
Koordinate0° S; 0° I / 0° S; 0° I / 0; 0
0° S; 0° I / 0° S; 0° I / 0; 0
PritokeNiger
Zemlje basenaLiberija, Obala Slonovače, Gana, Togo, Benin, Nigerija, Kamerun, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Sao Tome i Principe, Republika Kongo, Demokratska Republika Kongo, Angola
Površina2.350.000 km2 (910.000 sq mi) km2
OstrvaBioko, Sao Tome, Prinsipe, Iljeu Bom Bom, Iljeu Karosu, Elobej Grande, Elobej Čiko, Anobon, Korisko, Bobovasi
Gvinejski zaliv na karti Afrike
Gvinejski zaliv
Gvinejski zaliv
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Nalazi se uz obale država Gana, Togo, Benin, Nigerija, Kamerun, Ekvatorijalna Gvineja i Gabon. Reke koje utiču u Gvinejski zaliv: Niger, Volta, i Kongo.

Ime uredi

Smatra se da je ime Gvineje lokalnog porekla, iako su specifičnosti sporne. Bovil (1995) daje detaljan opis:[1]

Za ime Gvineja se obično kaže da je iskvaren oblik imena Gana, koji su Portugalci preuzeli u Magrebu. Sadašnji pisac to smatra neprihvatljivim. Ime Gvineja je bilo u upotrebi u Magrebu i u Evropi dugo pre vremena princa Henrija. Na primer, na mapi đenovljanskog kartografa Đovanija di Karinjana koju je datirao oko 1320. godine, koji je svoje podatke o Africi dobio od jednog sunarodnika u Sijilmasi [drevni trgovački grad u Severnoj Africi], nalazi se Gunuju, a u katalonskom atlasu iz 1375. kao Ginija. Odlomak u Leo [Afrikanus] (tom III, 822) ukazuje na to da je Gvineja bila korumpirani oblik Jene (grad od 2000 godina u centralnom Maliju na reci Niger), manje poznat od Gane, ali ipak mnogo vekova poznat u Magribu kao veliko tržište i sedište učenja. Relevantni pasus glasi: „Kraljevstvo Gineja... koje su trgovci naše nacije zvali Genioa, njeni prirodni stanovnici Geni, Portugalci i drugi narodi Evrope Gini“. Ali čini se verovatnijim da Gvineja potiče od aguinaou, berberskog naziva za crnca. Marakeš [grad na jugoistoku Maroka] ima kapiju, izgrađenu u dvanaestom veku, nazvanu Bab Aginau, kapija crnaca.[3] Moderna primena imena Gvineja za obalu datira tek od 1481. Te godine Portugalci su izgradili utvrđenje Sao Horhe da Mina (današnja Elmina), na području Zlatne obale, a njihovom kralju Žoanu II je dozvolio papa Sikst II ili Inoćentije VIII] da sebe proglasi gospodarom Gvineje, što je titula koja je preživela do nedavnog izumiranja monarhije.

Geografija uredi

Glavna reka koja izliva svoje vode u zaliv je reka Niger.

Date su različite definicije geografskih granica Gvinejskog zaliva; Međunarodna hidrografska organizacija definiše jugozapadni deo Gvinejskog zaliva kao „B liniju od Kap Lopeza (0° 37′ S 8° 43′ E / 0.617° J; 8.717° I / -0.617; 8.717), u Gabonu, severozapadno do Ihleu Gago Kutinho (Ilhéu das Rôlas) (0° 01′ S 6° 32′ E / 0.017° J; 6.533° I / -0.017; 6.533); a odatle linija od Ihleu Gago Kutinho na severozapadu do rta Palmas (4° 22′ N 7° 44′ W / 4.367° S; 7.733° Z / 4.367; -7.733), u Liberiji.[4]

  •  
    Stara francuska karta Gvinejskog zaliva
  •  
    Različite granice Gvinejskog zaliva
  •  
    Satelitski snimci Gvinejskog zaliva koji pokazuju granice država na njegovim obalama

Ostrva u Gvinejskom zalivu uredi

Gvinejski zaliv sadrži niz ostrva, od kojih su najveća u lancu jugozapad-severoistok, čineći deo Lamerunske linije vulkana.

Anobon, takođe poznato kao Pagalu ili Pigalua, je ostrvo koje je deo Ekvatorijalne Gvineje.[5][6]

Ostrvo Bobovasi je ostrvo na zapadnoj obali Afrike u Gvinejskom zalivu koje je deo Zapadnog regiona Gane.[7][8][9]

Bioko je ostrvo u Ambazonskom regionu Kameruna u Gvinejskom zalivu pod suverenitetom Ekvatorijalne Gvineje.

Korisko je ostrvo koje pripada Ekvatorijalnoj Gvineji.

Elobej Grand i Elobej Čiko su dva mala ostrva koja pripadaju Ekvatorijalnoj Gvineji.

Sao Tome i Prinsipe (zvanično Demokratska Republika Sao Tome i Prinsipe) je ostrvska država u Gvinejskom zalivu u kojoj se govori portugalski i koja je postala nezavisna od Portugalije 1975. Ona se nalazi pored zapadne ekvatorijalne obale Afrike i sastoji se od dva ostrva, Sao Tome i Prinsipe. Ona se nalaze se na udaljenosti od oko 140 km (87 mi) i oko 250 and 225 km (155 and 140 mi), respektivno, od severozapadne obale Gabona. Oba ostrva su deo ugašenog vulkanskog planinskog lanca. Sao Tome, poveće južno ostrvo, nalazi se severno od ekvatora.

Pomorska bezbednost uredi

Pomorsku bezbednost u Gvinejskom zalivu pruža 18 suverenih država.[10] Višestruki institucionalni mandati se bave pomorskom bezbednošžu u Gvinejskom zalivu: Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS) i Ekonomska zajednica centralnoafričkih država (ECCAS).[10] Pored toga, pomorskom bezbednosti u Gvinejskom zalivu takođe se bavi Komisija Gvinejskog zaliva (GGC).[10] Pomorsku bezbednost u Gvinejskom zalivu karakteriše ne samo piraterija, već i bezbroj pomorskih zločina uprkos tome što piraterija često dominira razgovorom o pomorskoj bezbednosti. Prema „Prioritetnom dokumentu za danske napore u borbi protiv piraterija i drugih vrsta pomorskog kriminala 2019-2022“, piraterija i pomorski zločin su definisani na sledeći način:

Piratstvo se može definisati kao bilo koji nezakonit čin nasilja, pritvora ili pljačke počinjen u privatne svrhe na otvorenom moru protiv drugog broda ili aviona.[11] Pomorski zločin može uključiti oružanu pljačku na moru, trgovinu ljudima ili krijumčarenje nedozvoljene robe, droge i oružja, ilegalan ribolov, krađa goriva i drugo.[11]

Drugi značajni zločini u Gvinejskom zalivu su ilegalni ribolov, kidnapovanje radi otkupnine, trgovina drogom i bunkerisanje nafte.[12] Nezakonito skladištenje nafte se sastoji od napada na brodove koji prevoze naftu i presipanje nafte u sopstveni brod lopova.[10] Nakon toga se nafta prodaje na domaćim i međunarodnim tržištima.

Kidnapovanje radi otkupa jedan je od najrasprostranjenijih pomorskih zločina u regionu. Između 2018. i 2019. godine, broj članova posade kidnapovanih u Gvinejskom zalivu porastao je za 50%, što je dovelo do toga da region čini 90% globalnih kidnapovanja na moru.[13]

Reference uredi

  1. ^ a b Hale, Thomas A. „From the Griot of Roots to the Roots of Griot: A New Look at the Origins of a Controversial African Term for Bard” (PDF). Oral Tradition. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-12-02. g. Pristupljeno 2008-03-26. 
  2. ^ Rosenberg, Matt (30. 1. 2020). „Where Do the Prime Meridian and the Equator Intersect?”. ThoughtCo. Pristupljeno 7. 7. 2022. 
  3. ^ Delafosse, Haut-Sénégal-Niger, II, 277-278
  4. ^ „Limits of Oceans and Seas, Draft 4th Edition: North Atlantic Ocean and its Sub-Divisions”. International Hydrographic Organization. 2002. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  5. ^ Ogunu, Oseni (2005). 1994-2003 (na jeziku: engleski). EMI. ISBN 978-88-307-1718-3. 
  6. ^ II censo de población y II de viviendas 1.994: Análisis demográfico. tema 01. Evaluación y ajuste de datos. tema 02. Estado de población. tema [03]. La fecundidad. tema 04. Análisis de la mortalidad. tema 05. Estudio de la migración. tema 06. Alfabetización, escolarización e instrucción. tema 07. Situación matrimonial y nupcialidad. tema 08. Caracteristicas económicas. tema 09. Análisis de las viviendas. tema 10. Hogares. tema 11. La mujer guineo-ecuatoriana. tema 12. Proyecciones demográficas (12 v.) (na jeziku: španski). La Oficina. 1997. 
  7. ^ „Bobowasi Island, Ghana”. itouchMap. Pristupljeno 16. 7. 2012. 
  8. ^ „Bobowasi Island Travel Map - Ghana”. Mapcarta. Pristupljeno 2012-11-24. 
  9. ^ „Alternative Energy Africa”. Ae-africa.com. Arhivirano iz originala 14. 10. 2022. g. Pristupljeno 2012-11-24. 
  10. ^ a b v g Larsen, Jessica. Reconciling international priorities with local needs DENMARK AS A NEW SECURITY ACTOR IN THE GULF OF GUINEA. Danish Institute for International Studies. OCLC 1152018425. Arhivirano iz originala 2022-02-12. g. 
  11. ^ a b Ministry of Foreign Affairs of Denmark. (2019). Priority paper for the Danish efforts to combat piracy and other types of maritime crime 2019-2022. Copenhagen: Ministry of Foreign Affairs of Denmark.
  12. ^ Ministry of Foreign Affairs of Denmark. (2018). Gulf of Guinea Maritime Security Programme, 2019-2021. Copenhagen: Ministry of Foreign Affairs of Denmark.
  13. ^ Nicoloso, Giulia (2020-07-17). „Stark increase in kidnapping at sea in the Gulf of Guinea”. Critical Maritime Routes (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-06-02. g. Pristupljeno 2021-05-30. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Gvinejski zaliv na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвинејски_залив&oldid=27549069”