Дански ландрас
Danski landras je rasa domaće svinje, nastala u Danskoj krajem 19. veka. Danas se smatra kao idealna rasa za proizvodnju bekon tipa tovljenika.
| Danski landras | |
|---|---|
| |
Pripitomljen
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Podvrsta: | |
| Varijetet: | Danski landras
|
Nastanak uredi
Krajem 19. veka Nemačka je sve ređe kupovala masne svinje iz Danske, te su Danci morali da promene dotadašnji način uzgoja svinja. Od 1887. godine počela je preorijentacija sa masnog na mesnati pravac proizvodnje svinja. Tako je prvo stado danskog landrasa registrovano 1896. god., a prvi test na potomstvo je obavljen 1907. godine. Zatim počinje poboljšavanje ove rase, a ispitivanje proizvodnje i kvaliteta su postali sastavni deo programa poboljšanja danskih svinja.[1]
Karakteristike uredi
Glava je osrednje dugačka, laka, sa vrlo blago povijenom profilnom linijom, sa neizraženim gronikom. Uši su dugačke, tanke, klopave i nose se u pravcu njuške. Vrat je dosta dug, ravan i dosta suv. Trup je dugačak, širi i deblji u zadnjem delu. Plećka je fina i laka, dobro spojena sa trupom, bez ikakvih ulegnuća, ali suve muskulature. Grudi su osrednje dubine i širine, sa zaobljenim rebrima. Leđni deo je dugačak, širok i mišićav, kao i slabinski deo. Sapi su dugačke i široke, jako muskulozne, naročito u butnim zglobovima. Šunke su pune, duboke i široke. Trbuh je prostran, sa ravnom trbušnom linijom, sa najmanje 12 pravilno raspoređenih sisa. Bokovi trupa su puni i obli. Zadnji deo trupa je razvijeniji od prednjeg. Noge su osrednje visine, suve i dosta jake. Papci nisu pigmentirani, ponekad su nedovoljno čvrsti. Koža je fina, bez nabora i pigmenta, pokrivena dosta finom, glatkom i gustom čekinjom, bele boje.
Plodnost uredi
Ova rasa svinja je poznata po svojoj plodnosti i odličnim majčinskim osobinama. [1] Krmača prasi prosečno 12 živih prasadi u leglu čija je masa na dan rođenja 1,2- 1,3 kilograma. Gubici prasadi u toku dojenja su 14- 18%, u periodu posle zalučenja pa do 25 kg. mase 3- 6%. U tovu od 25- 100 kg. gubici (uginuće, prinudna klanja) su do 2,5%. Danska bela rasa je ranostasna. Prasad se brzo razvijaju, te već sa 8 meseci ulaze u priplod, a sa godinu dana starosti daju i prvo potomstvo. Kao i svaka ranostasna rasa, tako i ova, traži najintenzivnije uslove odgajivanja, u kojima daje i odlične rezultate, ali zato u lošijim uslovima ne može da opstane.
Proizvodnja uredi
Visok nivo proizvodnje Danskog landrasa postignut je vrlo strogom selekcijom, precizno i pravilno organizovanim ispitivanjima na specijalnim stanicama za biološki test, kontrolom kvaliteta proizvoda i cenom utovljenih svinja, koja zavisi od kvaliteta polutki utvrđenom na liniji klanja, prema jedinstvenim kriterijumima koji su propisani za članice Evropske unije. Da bi zaštitili svoju proizvodnju i obezbedili tržište za svoje svinje, Danci su zabranili svaki izvoz živih, a pogotovu priplodnih svinja iz svoje zemlje. Pre ove zabrane jedan broj danskog landrasa uvezen je u Holandiju i Švedsku. Tako su ove dve zemlje na bazi Danskog landrasa stvorile Holandski i Švedski landras. Danski landras se povremeno ukršta sa Velikim jorkširom radi dobijanja boljih proizvodnih rezultata. Danska bela plemenita svinja je tipična rasa za proizvodnju mesa, posebno bekona. Pod bekonom se podrazumevaju mlade utovljene svinje do 90kg. žive mase sa određenom ujednačenom debljinom slanine na leđima i na trbuhu koja ne sme biti veća od 30milimetara. Danski landras odlično koristi hranu. Prosečni dnevni prirast u tovu mu je 650- 700grama, a za jedinicu prirasta utroši 3,2- 3,4kg. hrane. Randman klanja je iznad 80%, a mesa u polutkama preko 45%.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Dr. Belić Jovan, Dr. Gajić Živorad, Dr. Isakov Dragoslav, Dr. Ognjanović Aleksandar, Dr. Šterk Vladimir, Savremeno svinjarstvo, Novinarsko- izdavačko i štamparsko preduzeće Privredni pregled, Beograd, 1972.
