Deblokada Dečana
Deblokada Dečana je naziv za organizovana ofanzivna dejstva Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije prema jedinicama OVK početkom juna 1998. godine sa ciljem eliminacije albanskih terorista i oslobađanja šireg područja opštine Dečani na području jugozapadnog dela Kosova i Metohije. Ovo područje je puna dva meseca, u periodu april - maj 1998. godine, bilo pod potpunom kontrolom OVK. U ovom periodu OVK je izvela više ofanzivnih akcija usmerenih na policiju i civile i počinila više zločina nad lokalnim stanovništvom. Zbog potpune blokade ovog područja i nemogućnosti normalnog funkcionisanja svakodnevnih životnih aktivnosti, snage bezbednosti SR Jugoslavije su izvele akciju deblokade tokom koje su jedinice OVK savladane i naterane na povlačenje.
| Deblokada Dečana | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Rata na Kosovu i Metohiji | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 MUP Srbije .svg) Vojska Jugoslavije |
 OVK | ||||||
| Jačina | |||||||
| 500 vojnika i policajaca (PJP, JSO) | oko 2.500 — 3.000 terorista | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 1 poginuli policajac, 5 ranjenih policajaca | oko 40 poginulih | ||||||
Akcije OVK koje su izazvale deblokadu uredi
Tokom proleća 1998. godine OVK prerasta u veliku vojno-terorističku organizaciju. Čitavo albansko stanovništvo Metohije i Drenice se diglo na oružje. Značajne snage OVK je koncentrisala na jugozapadu Kosova i Metohije, u pograničnom delu između Srbije i Albanije, tj. na području opština Dečani i Đakovica, radi prihvata oružja koje se svakodnevno prenosilo preko teško prohodnih Juničkih planina i Paštrika. Grad Dečani i okolna sela su još tokom 1996. i 1997. godine bili meta terorističkih napada na civile i policijske patrole i s pravom se može reći da je u ovom području i otpočela teroristička aktivnost OVK. Jablanička formacija OVK pod komandom Ramuša Haradinaja, zaposela je određeni broj sela oko puta Đakovica - Dečani - Peć, držeći ovu saobraćajnicu pod potpunom blokadom.
Početkom proleća 1998. godine, sva srpska sela od Peći do Dečana ostala su gotovo pusta. Zbegovi Srba su se kretali najviše ka Dečanima gde je bilo posebno dramatično. Ovo mesto je bilo u potpunom višemesečnom okruženju terorističkih snaga, odsečeno od teritorije pod nadzorom bezbednosnih snaga Republike Srbije, pretrpano srpskim izbeglicama, bez električne struje i telefonskih veza. U proleće 1998. godine OVK izvodi nekoliko vojnih akcija oko Dečana, čime se bezbednosna situacija dodatno pogoršava. Naročito kritično bilo je u periodu 19 - 22. april kada su se vodili teški okršaji policije i OVK u selu Babaloću, a čak 123 srpske izbegličke porodice iz Babaloća morale su da se privremeno isele u Dečane.
Situacija u Dečanskom i Pećkom regionu najviše se pogoršava krajem maja 1998. godine. Sve je počelo 24. maja kada je policija opkolila i uništila terorističku grupu u selu Prilep kada je jedan terorista poginuo a nekoliko ranjeno. U narednim danima teroristi izvode nekoliko osvetničkih napada. Kod sela Babaloća 25. maja kidnapovani su policajci Rade Popadić i Nikola Jovanović, a kod sela Istinić napadnut je policajac Gojko Gojković. Istog dana teroristi OVK su iz zasede kod sela Ljubenić ranili tri civila. U Dečanima je 26. maja likvidirana vatrenim oružjem Julka Đuričković. Njeno telo je pronašao suprug Veljko, koji je nakon toga izvršio samoubistvo. Narednog dana oko Dečana traju napadi vatrenim oružjem na vozila na putevima. Teroristi su 29. maja napali policijsku jedinicu koja je pokušala da probije obruč oko Dečana i snabde grad. Istog dana, u napadu na policijsku stanicu u Čelopeku poginuo je policajac Dragan Djelanović, a teško je ranjen Radojica Janković. U večernjim satima 30. maja na području Dečana lakše su ranjena dva policajca. U selu Loćane kod Dečana, 31. maja, u terorističkom napadu ubijena je starica Vidosava Simović. U okolini Dečana u sukobu sa teroristima 31. maja poginuo je policajac Dušan Urošević.
Izvođenje deblokade uredi
Deblokada Dečana je počela 1. juna 1998. godine i tada po prvi u borbama protiv OVK u unutrašnjosti Kosmeta, pored snaga MUP-a Srbije, učestvuje i Vojska Jugoslavije. Već 3. juna agencija Rojters javlja da su srpske bezbednosne snage deblokirale i očistile Dečane i okolinu od terorističkih snaga. Borbe za deblokadu Dečana, koje su imale obeležje prave ratne operacije, trajale su nekoliko dana i u njima je jedan policajac poginuo, a petorica su ranjena. Poginuli policajac bio je pripadnik JSO-a Željko Šijan (1960), koji je nastradao u sukobu sa teroristima u selu Gornji Crnobreg kod Dečana kada je srpska policija uništila veću grupu terorista. Borbe su se vodile i u rejonu sela Vranovac, Istinić i Beleg, koja su smeštena uz albansku granicu. Užasno je. Puca se sa svih strana. Nikada nisam mogao da zamislim borbe tog intenziteta, rekao je jedan pripadnik policije. Predstavnici kosovskih Albanaca tvrdili su da je na desetine njihovih sunarodnika poginulo u borbama, dok je policija objavila da nije bilo civilnih žrtava nego da su izginuli samo teroristi. Po tvrdnjama policije, u ovoj operaciji poginulo je oko 40 albanskih terorista. Neki delovi samog mesta Dečana su bili gotovo razrušeni i opusteli po završetku ove operacije srpskih snaga, najveće još od deblokade Donjeg Prekaza.
U toku deblokade Dečana združene snage vojske i policije su nanele težak udarac teroristima, presecajući njihove puteve za snabdevanje i povlačenje. Pripadnici OVK su pružili žestok otpor jer su na svojim položajima bili dobro ukopani. Svaka kuća na potezu od Dečana do Đakovice pretvorena je u tvrđavu. Satima su se vodile borbe oko oslobađanja pojedinih kuća i mahala, teroristi bi se povlačili samo pod jakim pritiskom. To objašnjava relativno mali broj žrtava za takvu operaciju, ali i tako mnogo uništenih i oštećenih kuća. Čitavo područje jugozapadnog Kosmeta je očišćeno od terorista, sa izuzetkom sela Junik, koje je izostavljeno u ovoj operaciji zbog velike koncentracije civila na tom području.
Posledice uredi
Uporedo sa žestokim borbama koje su vođene u ovom regionu, počelo je i iseljavanje Albanaca. U toku borbi oko Dečana, po procenama Ujedinjenih nacija, u privremenim zbegovima se našlo najmanje 65.000 Albanaca. Predstavnici kosovskih Albanaca tvrdili su da je na desetine hiljada njihovih sunarodnika izbeglo. Vlasti u Tirani pominjale su da je 20.000 Albanaca sa Kosova izbeglo u Albaniju, a da je u Crnu Goru izbeglo 8.500 Albanaca. Policija je tvrdila da su albanske civile iz sela duž puta Đakovica - Dečani - Peć isterivali pripadnici OVK, da bi od njihovih kuća pravili utvrđenja. I sam komandant OVK za operativnu zonu Dukađin, kojoj je pripadalo i Dečane, Ramuš Haradinaj, priznao je da su teroristi evakuisali albansko stanovništvo, odnosno proterali ih iz sela u planine, a za to su optuživali srpsku stranu. Vojni organi SRJ su takođe odbacili navode o desetinama hiljada izbeglih u Albaniju jer su graničari Vojske Jugoslavije potpuno kontrolisali granicu i tih dana većih izbegličkih kolona nije bilo.
Diplomate koje su početkom juna 1998. posetile Dečane u organizaciji jugoslovenskog Ministarstva unutrašnjih poslova, izjavile su da je područje Dečana pravo bojno polje gde se vodila okrutna pešadijska bitka. Jedan od njih je rekao da je oko 60 odsto kuća uništeno minobacačkom vatrom i pešadijskim oružjem, ali da nema dokaza da su srpske snage koristile tešku artiljeriju . Drugi su pak, bili malo blaži. Nije tako loše kako se očekivalo. Nije sve tako razrušeno kao što se navodi u ranijim izveštajima, ocena je jednog iz grupe 60 diplomata. Jedan od njegovih kolega je rekao da je južni deo naselja Dečani znatno oštećen, ali to je daleko od Vukovara iz 1991. godine, s kojim je deo štampe poredio Dečane.
Istog dana kada su diplomate posetile područje, oglasila ilegalna OVK, pozivajući sve kosovske Albance, muškarce od 18 do 55 godina, da se priključe borbi za oslobođenje zemlje. Štab OVK je tražio da kosovski Albanci uzmu oružje u ruke, zauzmu strateške pozicije i bore se protiv srpskih snaga. Vrh te organizacije, kako je saopšteno, poslednji put poziva albanske političke subjekte da bezrezervno podrže OVK, priključe se i zajednički pruže otpor.
Međunarodne reakcije povodom situacije na KiM uredi
Deblokada Dečana i drugi okršaji bili su povod za žestoke osude međunarodne zajednice zbog sveukupne situacije na Kosmetu. Već 8. juna Savet Bezbednosti UN je uveo embargo na investicije u Saveznu Republiku Jugoslaviju. SAD i EU su optužile Srbiju za ratne zločine, etničko čišćenje i humanitarnu katastrofu, pa je pod ovim izgovorom NATO rasporedio trupe u Albaniji i Makedoniji, i 11. juna ministri odbrane zemalja članica NATO-a su doneli Deklaraciju o pripremama plana za intervenciju na KiM. EU je je proširila sankcije protiv SRJ uvodeći zabranu komercijalnih letova aviona jugoslovenkih avio-kompanija u svih 15 zemalja članica EU, s ciljem da se pojača pritisak na Slobodana Miloševića. Japanska vlada je zamrznula jugoslovensku imovinu u toj zemlji i zabranila davanje izvoznih kredita SRJ. U isto vreme Kontakt grupa je zahtevala od Srbije da povuče svoje specijalne snage iz pokrajine, omogući nesmetano kretanje zapadnih diplomata na području Kosmeta, omogući povratak izbeglicama i započne dijalog sa Albancima.
Albanija je vanredno reagovala zbog situacije na Kosmetu: Duboko smo uvereni da je genocid koji sprovode srpske vlasti na Kosovu posledica institucionalne politike genocida i državnog terorizma koji se sprovodi pomoću vojnog, paravojnog i policijskog mehanizma protiv kosovskih Albanaca. Otpor koji pruža albansko stanovništvo u samoodbrani od takve politike ne može se nazvati terorizmom.
SRJ je podršku tražila od Rusije, ali posle susreta Slobodana Miloševića i Borisa Jeljcina 16. juna u Moskvi, Srbija je pristala da udovolji zahtevima Kontakt grupe i povuče svoje specijalne snage sa Kosmeta, ali pod uslovom da prestanu terorističke aktivnosti OVK, do čega nije došlo. Još dok je Milošević bio na putu, 13 zemalja članica NATO pakta je izvelo vazdušnu vojnu vežbu Odlučni orao na nebu Albanije i Makedonije, sa ciljem otvorene vojne poruke i pretnje Srbiji.
