Deni Sasu Ngeso
Deni Sasu Ngeso (franc. Denis Sassou Nguesso; Edu, 23. novembar 1943) je političar i predsednik Republike Kongo od 1997. godine. Bio je i predsednik Narodne Republike Kongo od 1979. do njenog ukidanja 1992. godine. Takođe je predsednik Radničke partije Konga od 1979. godine.
| Deni Sasu Ngeso | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 23. novembar 1943. | ||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Edu, Francuska Ekvatorijalna Afrika | ||||||||||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||||||||||
| Supružnik | Antoanet Sasu Ngeso | ||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Radnička partija Konga | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je 1943. godine u mestu Edu, u plemenu Mboči, na severu zemlje. Ušao je u vojsku 1960. godine, netom pre proglašenja nezavisnosti Republike Kongo od francuske kolonijalne vlasti. Brzo se istakao u vojsci, pa je bio poslat na vojne vežbe u Alžir i Francusku. Bio je uvereni socijalista još od 1963, tako da je 1968. godine učestvovao u vojnom udaru kojeg je izvršio Marjan Nguabi. Bio je jedan od osnivača Radničke partije Konga 1969. godine.
Godine 1970, imenovan je direktorom za bezbednost i dobio ministarsko mesto u novoj vladi. Nakon atentata na Nguabija 1977. godine, Ngeso je zadržao uticaj u novonastaloj situaciji, nakratko došavši na čelo Vojnog komiteta Radničke partije Konga, koji je privremeno kontrolisao državu dok novi predsednik nije postao Žoakim Jombi-Opango. Ngeso je bio nagrađen promaknućem u pukovnika i dodeljenjem mesta zamenika predsednika Vojnog komiteta RPK. Bio je načelu ove funkcije do 5. februara 1979. godine, kada je Opango bio prinuđen dati ostavku zbog optužbi za korupciju. Dana 8. februara 1979, Ngeso je izabran za novog predsednika.[1]
Predsednik NR Konga uredi
Ngeso je bio izuzetno posvećen marksizmu, ali je uprkos tome vodio pragmatičnu politiku. Pregovarao je sa Međunarodnim monetarnim fondom o dobivanju zajmova i dopustio stranim ulagačima iz Francuske i SAD da vrše vađenje nafte i minerala. Godine 1981, posetio je Moskvu i potpisao dvadesetogodišnji sporazum o prijateljstvu i saradnji sa Sovjetskim Savezom.
Februara 1984. godine, Ngeso je ponovno bio izabran na još jedan petogodišnji mandat predsednika države, a na Trećem kongresu RPK, jula 1984, za predsednika Centralnog komiteta Radničke partije.[2] Od 1986. do 1987. godine bio je predsednik Organizacije afričkog jedinstva. Krajem 1987, suočio se s ozbiljnom vojnom pobunom na severu države.
Na Četvrtom kongresu RPK, jula 1989, ponovno je bio izabran za predsednika partije i predsednika republike.[3] Iste godine, pod uticajem ekonomsko-političkih promena u Istočnom bloku i pod pritiskom Francuza, pokrenuo je reforme čiji je konačni cilj bio restoracija kapitalizma u Kongu. Godine 1990, uveo je višestranačje, a ostali stranački vođe su mu dozvolili da ostane na mestu predsednika do kraja reformi u državi.[4]
Izbori 1992. godine uredi
Na parlamentarnim izborima jula 1992. godine, Radnička partija Konga osvojila je samo 19 od 125 poslaničkih mesta. Na predsedničkim zobirima održanim u avgustu iste godine, Ngeso je ispao u prvom glasačkom krugu, na trećem mestu sa 17% osvojenih glasova. U drugom krugu Ngeso je podržao Paskala Lisubu, koji je naposletku postao novi predsednik. Eduar Kolelas je završio na drugom mestu.[5]
Lisuba je uskoro bio optužen za organizovane prevare tokom glasanja, a krajem 1993. godine između Lisube i Kolelasa su izbili sukobi u kojima je poginulo oko 1500 ljudi. Naredne godine, Ngeso je napustio Kongo i otišao u Pariz. Vratio se 26. januara 1997. godine, kako bi učestvovao na predsedničkim izborima u julu.[6]
Predsednik Republike Kongo uredi
Juna 1997. godine, vladine snage opkolile su Ngesovu kuću u Brazavilu, jer su se u njoj nalazili ljudi koji su navodno učestvovali u uličnom nasilju 1993. godine. Izbio je sukob između vladinih snaga i Ngesove lične straže, koji je uskoro prerastao u građanski rat. Ngeso je do oktobra, uz pomoć trupa iz Angole, imao kontrolu nad celom zemljom i položio predsedničku zakletvu 25. oktobra 1997. godine.[6]
Godine 1998, pokrenuo je period trogodišnje tranzicije i sledeće izbore zacrtao za 2002. godinu. Na tim izborima je osvojio 90% glasova. Njegov jedini protiv kandidat, Andre Milongo, povukao je kandidaturu tri dana pre izbora, tvrdeći da će izbori bili lažirani. Januara iste godine, usvojen je novi ustav, koji je predsedniku dao veće ovlasti i produžio predsednički mandat sa pet na sedam godina.[7]
Januara 2006, Ngeso je izabran za predsednika Afričke unije, naslednice Organizacije afričkog jedinstva. Na Petom vanrednom kongresu Radničke partije Konga u decembru 2006, ponovo je bio izabran za predsednika partije.[8]
Jula 2009, osvojivši na predsedničkim izborima 78,61% glasova (opozicionari su bojkotovali izbore), Ngeso je preuzeo još jedan sedmogodišnji mandat.[9] Dana 15. avgusta 2010. godine, prisustvovao je velikoj paradi na ulicama Brazavila, održanoj u čast 50. godišnjice proglašenja nezavisnosti od Francuske.[10]
U oktobru 2021. godine, Denis Sassou N'Guesso je naveden u skandalu "Pandora Papers". Prema podacima međunarodnog konzorcijuma novinara, 1998. godine, neposredno nakon povratka Denis Sassou N'Guessoa na vlast, kompanija Inter African Investment je navodno registrovan na Britanskim Djevičanskim ostrvima, karipskom poreskom raju. Sassou N'Guesso negira bilo kakve nezakonite radnje.
Izvori uredi
- ^ "May 1979 - Appointment of President Sassou-Ngouesso confirmed - President elected Prime Minister - Ex-President to be tried for Treason", Keesing's Record of World Events, volume 25, May 1979 Congo. str. 29,628.
- ^ "Nov 1984 - Re-election of President - Government changes", Keesing's Record of World Events, Volume 30, November, 1984 Congo, Page 33201.
- ^ "Aug 1989 - CONGO", Keesing's Record of World Events, Volume 35, August, 1989 Congo, Page 36842.
- ^ John F. Clark, "Congo: Transition and the Struggle to Consolidate", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. John F. Clark and David E. Gardinier, pages 68-69.
- ^ John F. Clark, "Congo: Transition and the Struggle to Consolidate", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. John F. Clark and David E. Gardinier, pages 70–71.
- ^ a b "ENTRE ARBITRAIRE ET IMPUNITE : LES DROITS DE L'HOMME AU CONGO-BRAZZAVILLE" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2007), Congolese Human Rights Observatory and International Federation of Human Rights (fidh.org), April 1998 (jezik: francuski)
- ^ Richard Songo, "Le putschiste Sassou devient officiellement "président élu"" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2007), Congopage.com, August 14, 2002 (jezik: francuski)
- ^ Willy Mbossa, "Denis Sassou Nguesso reconduit à la tête du comité central du Parti congolais du travail" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2011), Les Dépêches de Brazzaville, December 30, 2006 (jezik: francuski)
- ^ "Congo leader in pardon for ex-president at start of new term", AFP, 14 August 2009.
- ^ "Congo celebrates 50 years independence", AFP, 15 August 2010.
