Desa Glišić

Desanka Desa Glišić (Beograd, 22. decembar 1911 – Beograd, 1991) bila je jedna od prvih srpskih i jugoslovenskih žena karikaturista, prva dama srpske karikature, stojeći godinama rame uz rame sa svojim muškim kolegama Pjerom Križanićem, Zukom Džumhurom, Đorđem Lobačevim i dr. pionir srpske karikature.

Desa Glišić
Lični podaci
Puno ime	Desanka Glišić Jovanović
Datum rođenja	(1911-12-22)22. decembar 1911.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1991.(1991-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (79/80 god.)
Mesto smrti	Beograd, SFRJ
Umetnički rad
Pravac	karikatura

Na dan 6. aprila 1941. godine Udruženje novinara Srbije je imalo 274 člana, među kojima samo 12 žena (manje od dvadesetine). Samo njih četiri su nastavile novinarsku delatnost posle Drugog svetskog rata - Radmila Bunuševac, Nada Doroški, Desa Glišić i Radmila Todorović, dosežući do najviših dometa struke.

Desa Glišić takođe je i jedna je od svega tri žene (pored Mage Magazinović i Milice Jakovljević - Mir-Jam) koje su se našle među sto najznačajnijih srpskih novinara u monografiji Dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Detinjstvo i mladost

Rođena je u Beogradu kao Desanka Jovanović. Završila je umetničku školu i akademski tečaj u klasi profesora Milovanovića. Slikarsku veštinu učila je kod Bete Vukanović.

Studije i slikarska karijera

U početku, kao mlada slikarka, bavi klasičnim slikarskim temama. Slika pejzaže, mrtve prirode, portrete. U Narodnom muzeju u Beogradu čuva se, između ostalog i portret Olge Milunović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. avgust 2016), koji je Desa Glišić naslikala 1929. godine (ovaj portret šira javnost je mogla da vidi na izložbi slika i crteža naših najvećih umetnika s motivom žene u 19. i 20. veku, pod nazivom „Od ženskinja do građanki”, koja je u februaru 2016. godine održana u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, povodom obeležavanja Dana državnosti). Međutim, Desa vrlo brzo napušta „lepu umetnost” i posvećuje se „muškom poslu”, karikaturi. Krajem 1931. godine prodala je prvi rad, portret-karikaturu na izložbi studentskih radova.

Karijera karikaturiste

Desa Glišić profesionalno počinje da se bavi karikaturom 1934. godine, kada nalazi posao u novoosnovanom listu „Trgovački glasnik”, kao ilustrator sudske hronike. Ovaj list se ubrzo ugasio, a Desa sledeći angažman nalazi u redakciji časopisa „Vreme”. Ni tu se, na žalost ne zadržava dugo, jer dobija otkaz kao jedan od „naprednih” saradnika. Tim činom biva „etiketirana” kao levičar i upravo zbog toga ubrzo dobija angažman u „Ošišanom ježu”. Povremeno je slala i svoje grafičke priloge „Politici”, gde se prvi put javila s tri karikature koje su objavljene na preporuku Pjera Križanića.

Tokom okupacije Beograd nije bio sigurno mesto za život nekome ko je smatran levičarem, a pri tome bio i javna ličnost, pa se Desa sa suprugom Borom (novinar, a kasnije i naš ugledni pozorišni istoričar) sklanja u Kragujevac, gde ostaje do kraja rata. Brvnara u koju se sklonila sa suprugom gledala je na šume gde su Nemci streljali ljude. Njih dvoje bili su svedoci ubijanja đaka u Šumaricama, što je bila slika koja je Desu godinama proganjala. Posle oslobođenja Agitprop postavlja Boru Glišića za upravnika Narodnog pozorišta u Kragujevcu, a Desu Glišić za scenografa. Ubrzo zatim Desa Glišić dobija naređenje da se vrati u redakciju novog „Ježa” (neošišanog).

Iako se Desa Glišić nikada nije bavila polititikom, već uglavnom samo ženom, u njenim karikaturama lako se mogu uočiti sve političke promene. Svoje ženske likove izgradila je sa puno ženstvenosti, ali „muškim potezima”. Izgradila je svoj svet žena od pramajke Eve, preko erotike kamenog doba i predratnih damica, do posleratnih dama i samosvesnih drugarica samoupravnog socijalizma. Još je predratna likovna kritika uočila Desin muški potez u crtežu, a posleratni muškarci prihvatili su ženstvene oblike na njenim karikaturama. Među prvim srpskim umetnicama, novinarka i karikaturistkinja Desa Glišić reagovala je na reforme u odevanju i predstavila tip nove žene, našminkane, sa bubikopf frizurom i u kratkoj suknji kao simbol modne emancipacije s početka 20. veka. Kroz svoje likove: Cicu i Micu, Perku Farmerku i najpoznatiju među njima - Daru Nijagaru i preko njihovih bujnih dekoltea, mini suknjica i zavijorenih frizura Desa se ljudski i suptilno podsmevala „malim” ženskim preterivanjima. Sve njene junakinje, a posebno Dara Nijagara, bile vesele, vrcave, doterane žene, uvek našminkane i obučene po poslednjoj modi, ali nikada vulgarne. Sve devojke i žene su htele da se oblače kao junakinje Desinih karikatura.

Dara Nijagara u stripu i karikaturi

Glavni članak: Dara Nijagara

Krajem 1954. Desa Glišić je počela u "Ježu" da objavljuje strip Dara Nijagara. Izašlo je svega petnaestak kaiševa, ali je 50-ih godina 20. veka to postao kultni strip. Kasnije se lik Dare Nijagare pojavljivao na njenim karikaturama.

Dara Nijagara je bila vragolasta parafraza filmskih zavodnica i vedri podsmeh prodoru zapadnjačkog uticaja na naše ulice. Prema sopstvenim rečima, inspiracija za Daru Nijagaru Desi Glišić bila je Merlin Monro. Posle prikazivanja filma „Nijagara” Desa je odlučila da stvori svoju, „domaću ženu, koja po svaku cenu hoće da izgleda kao strankinja. Posle bonova i tačkica u Beogradu su se pojavili komisioni. Neke devojke i žene počele su da se odevaju smešno, da preteruju” i Desa je u njima pronalazila inspiraciju za svoje likove. U to vreme nije bilo drugih časopisa u kojima se moglo videti nago žensko telo, pa je Desa zbog svojih provokativnih crteža često nailazila i na osudu javnosti.

Ovde možete pogledati karikature Dare Nijagare:

• „Zašto si obukla taj staromodni kostim”
• „Sve u svoje vreme”
• „Predlog za novu šahovsku tablu”
• „Cene”
• „Konferencija za razoružanje”
• „Miku volim, a Pera mi je samo tezga”
• „Kupatilo uveliko gradimo, ali evo, svucite se iza ove mreže”
• „Ala ste bledi” - „Pa moram, kad mi vi ništa ne pričate zbog čega bih mogla da pocrvenim”

Političke teme u karikaturama Dese Glišić

Dugi niz godina u Beogradu nije bilo ni jednog značajnijeg kulturnog ili političkog događaja, a da se na njemu nije pojavila Desa Glišić sa svojim crtaćim blokom. Tako su nastale i njene karikature mnogih slavnih ličnosti, među kojima su i: Sirimavo Bandaranaike, Bert Lankaster, Hajle Selasije, Nil Armstrong, Če Gevara...

Nacrtala je karikature mnogih političara i pre Drugog svetskog rata, u vreme Kraljevine Jugoslavije. U knjizi Ko je ko u srpskoj karikaturi, Slobodan Novaković navodi da je španskog fašističkog generala Fransiska Franka nacrtala sa ljudskim lobanjama. Engleskog premijera Nevila Čemberlena nacrtala je kako strpljivo čeka američkog filmskog producenta Volta Diznija da mu poveri ulogu „hrabrog krojača" u trenutku kada se velike sile spremaju da kroje novu mapu sveta. Uoči Drugog svetskog rata ilustruje parove sa gas maskama - engleskog džentlmena sa francuskom gospođicom, debeljuškastu nemačku damu u zagrljaju utegnutog sovjetskog vojnika... Njena karikatura pod nazivom Maskembal aluzija je na pakt o prijateljstvu koji tada potpisuju nemački i ruski lideri Hitler i Staljin. Političke karikature nastavlja da crta krajem 1950-ih u socijalističkoj Jugoslaviji.

Obeležavajući Dan Narodnog muzeja u Beogradu 10. maja 2013. godine u atrijumu Muzeja otvorena je izložba pod nazivom NOBODY IS PERFECT - Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika. Među izloženim delima neizostavno su se našle i karikature Dese Glišić.

Društveni uticaj

Desa Glišić bavila se društvenim i političkim temama sa „prefinjenom ženskom ironijom”, za razliku od drugih karikaturista koji su im prilazili sa više žestine i gorčine. Na njihovim karikaturama predmet podsmeha uglavnom su bili tadašnji inostrani zvaničnici, dok je Desa politiku posmatrala kroz naočare modne scene. Njeni junaci su uvek bili odeveni po poslednjoj modi. Nije se zadržavala na političkim ličnostima već je uvodila i „obične mladiće i devojke sa beogradskog asfalta", kako beleži Slobodan Novaković u knjizi posvećenoj srpskim karikaturistima. Njene karikature bile su atraktivne i jako popularne i ona je njima diktirala dnevnu modu. Sve devojke i žene su htele da se oblače kao i njene junakinje. Desine karikature predstavljale su metaforu vremena i društva koje se otvaralo ka svetu, zapisao je Slobodan Novaković u knjizi Ko je ko u srpskoj karikaturi.

Karikature Dese Glišić bile su izuzetno popularne u tadašnjem jugoslovenskom društvu, mada su reakcije javnosti, posebno na ženske likove, bile podeljene. Lik zgodne, mlade, slobodoumne žene jednima se sviđao, dok su je drugi kritikovali zato što „kvari nevinu omladinu”. Njene lepotice, u vreme kada se slične fotografije nisu mogle ni zamisliti u našoj štampi zatrpanoj dugim referatima i rezolucijama, počele su da privlače pažnju najšire javnosti, mladih i starih. Deca, vojnici i penzioneri bili su njene najveće pristalice, piše Novaković.

Vidi još

• Razvoj srpske karikature
• Sonja Hlebš

Literatura

• Avramović, Miodrag (1992). Dva veka srpskog novinarstva. Beograd: Institut za novinarstvo. ISBN 978-86-81371-04-6. 
• Novaković, Slobodan (1989). Smeha crtači. Beograd: Udruženje novinara SR Srbije. ISBN 86-901005-1-2. Pristupljeno 19. 2. 2023. 

Spoljašnje veze

• „"Jež" 60-ih godina prošlog veka”. www.b92.net. B92. Pristupljeno 29. 06. 2016. 
• Srbija, umetnosti i karikatura: Desanka Desa Glišić – "kada bih se ponovo rodila, izabrala bih istu profesiju" (B92, 15. april 2022)
• „Jugoslavija je obožavala njene žene isturenih grudi: Pod ruku su joj pali i Armstrong, i Če Gevara”. Telegraf. 14. 12. 2019. Pristupljeno 19. 2. 2023.