Dragan Žigić (Balte, 25. jun 1935Ibarska magistrala, 28. avgust 2009) bio je srpski književnik i pesnik.

Dragan Žigić
Žigić na Beogradskom sajmu knjiga, 2004.
Datum rođenja(1935-06-25)25. jun 1935.
Mesto rođenjaBalteKraljevina Jugoslavija
Datum smrti28. avgust 2009.(2009-08-28) (74 god.)
Mesto smrtiIbarska magistralaSrbija

Biografija

uredi

Rođen je 25. juna 1935. od oca Ilije i majke Soke u Baltama pod Kozarom. Početkom 1949. preselio se u Beograd a poezijom se intenzivno bavio od 1956. godine. Na preporuku Ive Andrića, prvu pesmu je objavio u „Književnim novinama” 1959. godine.[1] Od tada mu se pesme pojavljuju u mnogim listovima i časopisima. Zastupljen je u preko sto zbornika i petnaest antologija. Dobitnik je više književnih nagrada i pohvala a pesme su mu prevođene na više stranih jezika. Bio je član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Srpske.[1]

Tragično je poginuo u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 28. avgusta 2009.[2] Sahranjen je 1. septembra 2009. na groblju Orlovača u Beogradu.[3]

Žigić je napisao više zbirki poezije. Poznatije zbirke su mu:

  • „Zatočenik svetlosti” (1968)
  • „Deo sveta” (1971)
  • „Kozara dok vatra spava” (1972)
  • „Ruke nad vremenom” (1977)
  • „Lepa ruševina – kafanski soneti” (1979)
  • „San sa plive” (1980)
  • „Pesnikova zima” (1994)
  • „Leptir na ratištu” (1994)
  • „Konjovrati” (1998)
  • „Prozor za jedno oko” (2003)
  • „Krunisana večnost” (2003)

Recenzent Žigićeve knjige „Krunisana večnost” je protojerej Žarko Gavrilović a naslovnu stranu i likovne priloge je ilustrovao Milutin Dedić.

Izvori

uredi

Spoljašnje veze

uredi