Dragan Kolarević

Dragan Kolarević (Ljig, 1954) srpski je književnik i televizijski stvaralac, član Udruženja književnika Srbije i član Udruženja dramskih pisaca Srbije. Deluje u klokotrizmu.

Dragan Kolarević
Datum rođenja	(1954-07-02)2. jul 1954.
Mesto rođenja	Ljig, FNRJ

Biografija

Dragan Kolarević je rođen u Ljigu 2. jula 1954. godine. Roditelji, otac Spasoje i majka Stana, bili su učitelji. Osnovnu školu je završio u Slavkovici i Ljigu, gimnaziju u Ljigu, Filološki fakultet u Beogradu.

Objavljivao je u književnim listovima i časopisima, radio je povremeno u osnovnim i srednjim školama, bio je urednik tribine u Klubu mladih pisaca Doma omladine Beograda. Poezija i proza su mu uvršetene u više antologija. U TV Beograd počeo je da radi 1986. godine.

Nagrade

• Za knjigu pesama O LOPOVIMA I LjUBAVI, dobio nagradu Milan Rakić, 1996. koju Udruženje književnika Srbije dodeljuje za najbolju knjigu poezije objavljenu na srpskom jeziku u prethodnoj godini.
• Dobitnik je Zlatnog beočuga Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, za trajni doprinos kulturi Beograda, 1995.

Dela

• Erot smesa, poezija, edicija Pegaz, Književna omladina Srbije, Beograd, 1983.
• Jezik za zubima, proza, Vidici, Beograd, 1987.
• Velika vetrenjača, poezija, vidici, Beograd 1992.
• I to je rat, proza, narodna knjiga, Beograd 1993. (drugo izdanje, SKC, Beograd 1996.)
• Vi ste nas ozbiljno shvatili, poezija, apostrof, Beograd 1994.
• O lopovima i ljubavi, poezija, bigz 1995. (drugo izdanje, Narodna knjiga, Beograd, 1997.)
• Veliki ljudi, proza, narodna knjiga, Beograd, 1995.
• Pure questa e guerra, proza, La Valisa, Bari, 1998
• Evo nama sunca, poezija, Dereta, Beograd 1999.
• Hajdučka zvezda, proza, Dereta, Beograd, 1999.
• Šarfer, roman, Narodna knjiga, Beograd, 2005.
• Agencija za duhovni razvoj, drama, edicija Savremena srpska drama, knjiga 32, Beograd, 2007.

U TV Beograd

Dragan Kolarević je urednik emisije u redakciji dokumentarnog programa TV Beograd. Autor je serije od jedanaest epizoda Prilozi za istoriju titoizma i serije Titoizam(2006, osam epizoda). Za emisiju Datum pripremio je tekstova za januar, februar, mart, avgust i oktobar. Autor je više od dvadeset dokumentarnih emisija. Trenutno priprema seriju dokumentarnih emisija pod nazivom Pokretna prošlost.

Kolarević je u Televiziji Beograd od 1986. godine, prvo honorarno, a u stalnom radnom odnosu od aprila 1988.

Radio je kao novinar, urednik emisije i urednik rubrike za kulturu u redakciji Jutarnjeg i Beogradskog TV programa. Uredio je i vodio oko 200 emisija Jutarnjeg i Beogradskog TV programa.

Radio je kao novinar i urednik rubrike za kulturu informativnog programa i urednik TV Dnevnika od 1. septembra 1994. do 1. oktobra 1997.

U redakciji Aktuelnosti bio je od oktobra 1997. do 1. novembra 1999. kada postaje odgovorni urednik Kulturno-zabavnog programa.

U redakciju dokumentarnog programa prelazi u februaru 2001.

O književnom delu

Lucidni smisaoni obrti, sugestivna slikovitost i humorno-ironijski podtekst odlukiuju postmoderne tvorevine D. K. u kojima se kao osobeni eho naslućuju i okolišna podsećanja na herojske početke naše i svetske avangarde... KO JE KO pisci iz Jugoslavije. str. 116, 1994.

Roman Dragana Kolarevića je direktno, otrežnjujuće svedočenje o najokrutnijem i najopasnijem iskutsvu koje se može dogoditi čoveku, odnosno o ratu, najvećoj zbrci u kojoj su razum i tolerancija, solidarnost i zajedničko mirno življenje, svedeni na nulu, štaviše, postaju 'iskušenje' na koje ne treba čak ni pomišljati. Humanost pisca je zgusnuta i sabijena pod težinom viđenih i proživljenih strahota. - Đana Salustio, italijanski književnik, iz predgovora za italijansko izdanje romana I to je rat.

Stihovi Dragana Kolarevića pripadaju onoj vrsti pesništva koje se napaja raznolikim modifikacijama nadrealističkih iskustava i koje, i koje u nepredvidljivim kombinacijama i neočekivanim obrtima, traži uporišta za mešovite odnose među slikama, iskazima i ritmičkim formama.– Čedomir Mirković – Uokvireni mozaik – Politika – 4. jul (1992). str. 16

Sa dosta humora, a ponekad i satire, Dragan Kolarević pripoveda o našim brojnim zabludama, slabostima, lažima i verovanjima, što nas je odvalačilo od naših glavnih problema, a navodilo da se bavimo tuđim nevoljama 'ratujući' na strani Vijetnama ili pozivajući sunarodnike da oslobode 'našu' Istru i 'naš' Trst. Tako smo donkihotovski jurišali na tokove svetske istorije, dok su pametniji narodi gledali svoja posla i sebe. – Milutin-Lujo Danojlić – Apokalipsa sela – Borba – 6. jun 1996. Svet knjige pp. 2

Ironični Kolarevićev pokušaj da se sa simpatijama naruga veličini objavljje se u trenutku kada Ginter Gras prima Nobelovu nagradu za literaturu zato što je junaku svoga LIMENOG DOBOŠA Oskaru Maceratu dozvolio da raste tek onda kada se nemačko društvo, a izgleda i sam Gras, zapalo u gigantski samozaborav, doboro je da se u srpskoj literaturi pojavi jedno neobično prozno delo sa prekomerno velikim Podrugovićima iz Hajdukovice...... Ovakve alternativne istorije, groteske, burleske i 'podruge su doborodošle u srpskoj književnosti i bez obzira na moguće rasprave o vrednosti veoma su korisne. One utiru put za neko buduće, neophodno doboanje po nekom 'limenom dobošu' srpske književnosti. Pogovor Aleksandra Jerkova za knjigu Hajdučka zvezda – Dereta Beograd 1999.