Dragomir Milošević
Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. |
Dragomir Milošević (Murgaš kod Uba, 4. februar 1942) je general u penziji Vojske Republike Srpske.
| Dragomir Milošević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. februar 1942. |
| Mesto rođenja | Murgaš, Srbija |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Jugoslovenska narodna armija Vojska Republike Srpske |
| Jedinica | Sarajevsko-romanijski korpus |
Biografija uredi
Milošević je bio oficir Jugoslovenske narodne armije do 1992. godine. Nakon proglašenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine i delimičnog povlačenja JNA iz nje, maja 1992, Miloševićeva jedinica postaje Sarajevsko-romanijski korpus koji od tada pripada Vojsci Republike Srpske. Oko 10. avgusta 1994, Milošević preuzima komandu nad tim korpusom koji broji 10 brigada sa oko 18.000 vojnika od Stanislava Galića i ostaje na tom položaju do kraja rata, novembra 1995.[1] Za vreme opsade Sarajeva, Sarajevsko-romanijski korpus bombardovao je grad i dejstvovao snajperima po njemu, usled čega je izginulo više hiljada civila. Pod Miloševićevom komandom, grad je granatiran, civili su ubijani snajperom, a za bombardovanje su korišćene i izmenjene avionske bombe.[traži se izvor]
Najgorim pojedinačnim zločinom za vreme opsade, počinjenim za vreme Miloševićevog komandovanja, smatra se bombardovanje pijace Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. u kojem su poginula 34 civila, a još 78 ih je ranjeno. Iako su srpske vlasti u početku odbijale da priznaju odgovornost za bombardovanje (što je bio slučaj i sa prvim bombardovanjem iste pijace, 1994. godine), na suđenju Miloševiću je sud izglasao da je granata kalibra 120 mm koja je pala na pijacu ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske.[traži se izvor]
Suđenje uredi
Međunarodni krivični sud je podigao optužnicu protiv Dragomira Miloševića 24. aprila 1998. Optužnica je proširena 1999. i 2006. godine[2] i sadržala je sedam tačaka:
- terorizam, kršenje zakona i običaja ratovanja;
- ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
- nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
- nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja;
- ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
- nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
- nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Milošević se skrivao do 3. decembra 2004, kada se predao vlastima Srbije koje su ga istog dana predale Međunarodnom sudu. Četiri dana kasnije, u svom prvom pojavljivanju pred sudom, Milošević se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.[3]
Suđenje, kojim je predsedavao sudija Patrik Robinson, počelo je 11. januara 2007, a završne reči su iznesene 9. i 10. oktobra.[2] Presudom izrečenom 12. decembra 2007, odbačene su tačke 4 i 7, a Milošević je za ostalih pet tačaka optužnice osuđen na 33 godine zatvora.
Žalbeno veće Haškog tribunala je 12. novembra 2009. poništilo prvostepenu presudu Miloševiću i odlučilo da se on oslobađa krivice za tri incidenta koja su se u Sarajevu dogodila u njegovom odsustvu: planiranje i naređivanje granatiranja zgrade Vitas 22. avgusta 1995, napad na pijacu Markale 28. avgusta 1995, te planiranje i naređivanje napada na Buvlju pijacu na Baščaršiji 22. decembra 1994. U skladu sa ovime Miloševićeva kazna je smanjena sa 33 na 29 godine zatvora. Tužilaštvo je zahtevalo da se kazna produži na doživotni zatvor, dok je odbrana zahtevala oslobađanje od krivice ili značajno umanjenje kazne.[4]
Reference uredi
- ^ {Trial Watch: Dragomir Milošević}- Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2007)
- ^ a b Međunarodni krivični sud za SFRJ - Informacije o slučaju IT-98-29/1
- ^ B92 - Dragomir Milošević kriv za Sarajevo
- ^ „Hag:Kazna Miloševiću skraćena na 29 godina.”. Pristupljeno 12. 11. 2009. Radio-televizija Republike Srpske, 12. 11. 2009
Spoljašnje veze uredi
- Optužnica protiv Stanislava Galića i Dragomira Miloševića (jezik: engleski)
- Presuda Dragomiru Miloševiću (jezik: engleski)
