Dubrovačko građanstvo

Dubrovačko građanstvo je oznaka društvenog sloja u Dubrovniku.

Grb Dubrovačke republike: na mapi grada pod Srđem iz 1667. godine.

Podela na građane i plemstvo je bila osnova društvene strukture srednjovekovnog Dubrovnika.

Pored ova dva osnovna sloja postojali su i drugi slojevi, na margini društva (ubogi, siromašni i dr.).

Odnos plemstva i građana

Dubrovačka republika do 1808.

Plemstvo je imalo sva politička prava u rukovođenju državom.

Građani su pripadali državi, imali su ekonomsku moć, ali ne i mogućnost da učestvuju u upravljaju državom kroz postojeće organe političke vlasti (knez, Veliko veće, Malo veće, Veće umoljenih).

Sa druge strane, građani su imali svoja udruženja, korporacije koje su nazivane bratovštine.
Najpoznatije laičke bratovštine su bile Antunini i Lazarini.
Kroz njih su građani štitili svoje interese, nastojeći da zaštite svoja poslovanja, a najčešće na karitativnoj osnovi.
Često je njihova aktivnost imala i politički karakter, tj. iste su povlačile poteze slične današnjim multinacionalnim kompanijama.

Dubrovački građani nisu mogli ulaziti u srodstvo sa plemstvom, a ni obrnuto, sem u vanrednim prilikama (požar, kuga i sl.), odnosno kada je plemstvo bilo ugroženo, ono je dopuštalo da pojedini pripadnici građanske klase postanu vlastelom.

U normalnim okolnostima (mada je bilo građana koji su bili bogatiji od pojedine vlastele), to nije bilo dopušteno.

Privilegije građana

Grb Dubrovnika.

Status „dubrovačkog građanina“ omogućavao je Dubrovčanima sve privilegije u inostranstvu u zemljama sa kojima je Dubrovnik imao ugovore o privilegovanoj trgovini.

Zato su u srednjovekovnoj Srbiji (Srbija, Raška, Duklja, Bosna i Zeta) koja se vekovima oslanjala na Dubrovnik, brojni domaći trgovci nastojali da dođu do „dubrovačkog građanstva“, kako bi lakše obavljali svoje poslove i time imali veću mogućnost zarade.

Jedan od poznatijih primera doseljavanja srpskih trgovaca iz zaleđa u Dubrovnik potiče iz sredine 14. veka, kada su se u grad pod Srđem doselila braća Bogunovići, Lavrentije i Sergije, čija je porodica poticala iz okoline Pljevalja.

Pored ekonomskog faktora, koji je bio u interesu Dubrovčana, postojali su i politički motivi za sticanje - „građanstva“.
Sve bitne političke faktore, u njima susednoj Srbiji, a koji su mogli da potpomognu dubrovačke interese, Dubrovčani su primali za svoje građane (vladari, velmože i vlastela).

Vidi još

• Dubrovnik
• Dubrovačka republika
• Dubrovačka bratovština Svetog Antuna
• Veliko veće (Dubrovnik)
• Veće umoljenih (Dubrovnik)
• Malo veće (Dubrovnik)
• Dubrovački knez
• Srpska kancelarija u Dubrovniku
• Dubrovačka književnost
• Čingrijina genealogija

Literatura

• Božić, Ivan (1952). Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku. Beograd: Naučna knjiga. 
• Veselinović, Andrija (1997). Dubrovačko Malo veće o Srbiji (1415-1460). Beograd: Istorijski institut SANU. 
• Dinić, Mihailo (1951). Odluke veća Dubrovačke republike: Acta consiliorum Republicae Ragusinae. 1. Beograd: Naučna knjiga. 
• Dinić, Mihailo (1964). Odluke veća Dubrovačke republike: Acta consiliorum Republicae Ragusinae. 2. Beograd: Naučno delo. 
• Kovačević-Kojić, Desanka (1999). „Trgovačke knjige braće Kabužić (Caboga) 1426-1433”. Споменик САНУ. 137 (11): 9—366. 
• Ковачевић-Којић, Десанка (2007). Градски живот у Србији и Босни (XIV-XV вијек). Београд: Историјски институт. 
• Синдик, Илија (1926). Дубровник и околина. Београд: Српска краљевска академија. 
• Тадић, Јорјо (1935). Писма и упутства Дубровачке републике: Litterae et commissiones Ragusinae. 1. Београд: Српска краљевска академија. 
• Tadić, Jorjo (1953). „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”. Zgodovinski časopis. 6—7 (1952-1953): 552—565. 
• Ћук, Ружа (2001). „Дубровачка породица Немања пореклом из Пљеваља”. Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 37—46. 
• Ћук, Ружа (2019). Србија и медитерански свет у позном Средњем веку. Београд: Историјски институт. 
• Константин-Коста Ј. Војновић (1832-1903): „Bratovštine i obrtne korporacije u Republici Dubrovačkoj od XIII do konca XVIII vijeka“, Sveska 1, Bratovštine dubrovačke (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1899)
• Милан П. Решетар (1860-1942): „Antunini i Lazarini“, Dubrovački list 2, Бр. 37 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925)
• Милан П. Решетар (1860-1942): „Nova dubrovačka vlastela“, Dubrovački list 2, Бр. 13 (Дубровник: Odbor „Dubrovačkog lista“, 1925)
• Vinko I. Foretić (1901-1986): „Dubrovačke bratovštine“, Časopis za hrvatsku povijest Свеске 1-2 (Zagreb: Hrvatski izdavalački bibliografski zavod, 1943)
• Ante Marinović (1918-): „Prilog proučavanju bratovština“, Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku Свеска 1 (Dubrovnik: Historijski odjel Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku, 1952)
• Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Javni rituali u političkom diskursu humanističkog Dubrovnika“, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest 29 (Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 1996)
• Stanislava-Slavica Stojan (1951-): „Kult sv. Antuna Opata u Dubrovniku i okolici“, Hrvatska revija Год. III Бр. 2 (Zagreb: Matica hrvatska, 2003)
• Zdenka Janeković-Römer (1961-): „Dubrovačko 15. stoljeće: vrijeme rada i bogaćenja“, Opis slavnog grada Dubrovnika (Zagreb: Dom i svijet, 2004)
• Davor Dukić (1964-): „Pučka krv, plemstvo duha: Zbornik radova o Nikoli Nalješkoviću“ (Zagreb: Disput, 2005)
• Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „Bratimska elita: o počecima dubrovačke bratovštine sv. Antuna“, Med Srednjo Evropo in Sredozemljem, Vojetov zbornik (Ljubljana: Založba ZRC SAZU, 2006)
• Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“ (pp. 215-235), Часопис „Povijesni prilozi“ Vol. 33, No. 33 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, Prosinac 2007)
• Zrinka Pešorda-Vardić (1974-): „U predvorju vlasti. Dubrovački antunini u kasnom srednjem vijeku“ (Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 2012 )