Википедија

Dud

Dud, poznat i kao murva (lat. Morus), je rod višegodišnjeg listopadnog drveća i grmlja iz istoimene porodice (Moraceae). Ovaj rod obuhvata 10—16 vrsta, raširenih u umerenom i suptropskom pojasu severne polulopte. Najveći broj vrsta potiče iz Azije. Biljke su jednodome ili dvodome. Listovi su jednostavni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su jednopolni, sakupljeni u guste rese (muške cvasti su duguljaste, ženske okruglaste). Plodovi su tesno slepljeni na zajedničkoj osovini i srasli među sobom, čineći tako plodove cvasti (dudinje, murve) koje su jestive. [1] U Srbiji se uglavnom gaje beli i crni dud. Osim u ishrani i za proizvodnju rakije (dudovača), beli dud (njegov list) se koristi i kao hrana za larve svilene bube.

Dud
Morus nigra
plodovi duda (dudinje)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Moraceae
Pleme: Moreae
Rod: Morus
L.
Vrste

Dudovi rastu i na siromašnijim tlima, pretežno pješčane teksture. Krošnja im je razgranata, kao i korijenje. Plodovi, veličine 2 – 3 cm, su sočni, aromatični i vrlo ukusni. Beli su, ljubičasti ili ružičasti do crveni. Tipski su primer složenog ploda.[2]

Prema obliku i strukturi dudovog ploda imenovana je i faza razvoja embriona čoveka i ostalih sisara: morula.

Opis uredi

Dudovi brzo rastu kad su mladi i mogu narasti do 24 m (80 ft) visine. Listovi su naizmenično raspoređeni, jednostavni i često režnjasti i nazubljeni na rubu. Režnjevi su češći na mladim izdancima nego na zrelim stablima Drveće može biti jednodomno ili dvodomno.

Plod duda je zbiran, dugačak oko 2—3 cm (3⁄4—1 1⁄4 in). Nezreli plodovi su bele, zelene ili bledo žute boje. Plod se tokom sazrevanja pretvara od ružičaste u crvene boje, zatim u tamnoljubičast ili crn, i ima slatkast ukus kad je potpuno zreo.[3][4]

Vrste uredi

 
Dugački dud
 
Zreli dud (crn) i nezreli (svetliji)

Taksonomija roda Morus je složena i sporna. Fosili roda Morus se pojavljuju u holandskom pliocenskom zapisu.[5] Objavljeno je preko 150 imena vrsta, i iako različiti izvori mogu navesti različite izbore prihvaćenih imena, velika većina botaničkih regulatora uglavnom navodi da prihvata samo 10-16. Klasifikacija roda Morus je još komplikovanija usled široko rasprostranjene hibridizacije, pri čemu su hibridi plodni.

Ove vrste su prihvaćene na Svetskoj kontrolnoj listi izabranih biljnih porodica prema podacima od avgusta 2015:[6]

Ishrana uredi

Sirovi dud
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija180 kJ (43 kcal)
9,8
Šećeri8,1
Prehrambena vlakna1,7
0,39
1,44
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
1 μg
Tiamin (B1)
(3%)
0,029 mg
Riboflavin (B2)
(8%)
0,101 mg
Niacin (B3)
(4%)
0,62 mg
Vitamin B6
(4%)
0,05 mg
Folat (B9)
(2%)
6 μg
Vitamin C
(44%)
36,4 mg
Vitamin E
(6%)
0,87 mg
Vitamin K
(7%)
7,8 μg
Minerali
Kalcijum
(4%)
39 mg
Gvožđe
(14%)
1,85 mg
Magnezijum
(5%)
18 mg
Fosfor
(5%)
38 mg
Kalijum
(4%)
194 mg
Natrijum
(1%)
10 mg
Cink
(1%)
0,12 mg
Ostali konstituenti
Voda87,68 g
Link to United States Department of Agriculture Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Sirovi dud sadrži 88% vode, 10% ugljenih hidrata, 1% proteina i manje od 1% masti (tabela). U referentnoj količini od 100 g (3,5 oz), sirovi dud daje 43 kcal (180 kJ), 44% dnevne vrednosti (DV) za vitamin C i 14% DV za gvožđe; ostali mikroelementi su u beznačajnoj količini.

Upotreba i kultivacija uredi

 
Beli dud

Zreli plodovi duda su jestivi i široko se koriste u svežem stanju, a posebno za slatka jela, kao što su pita, torta, a može i za slatka vina, Plod crnog duda (poreklom iz jugozapadne Azije) i crveni dud (nativan na istoku Severne Amerike) imaju najjači okus, koji se opisuje kao kao „vatromet u ustima”.[7]

Stabla duda rastu visoko sa krošnjama visine 5-6 metra te se sade uz urbane i seoske komunikacije i u baštama za stvaranje hladovine. Međutim, takva hladovina ispod crnog duda može biti neugodna, ako zreo plod padne na svetliju odeću, jer ima jak pigment, koji se teško uklanja. Grane se orezuju tokom jesenje sezone (nakon opadanja lišća), koje se koristiti za trajne korpe u podršci poljoprivredi i stočarstvu.

Neki američki gradovi su zabranili sadnju dudova zbog velike količine polena koji proizvode, što predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje, jer može izazvati polenske alergije.[8] Zapravo, samo muška dudova stabla proizvode polen; ovaj polen male težine može se duboko udisati u pluća, ponekad pokrećući astmu.[9][10] Nasuprot tome, stabla ženska dudova stabala proizvode slatke cvetove koji privlače polen i prašinu iz vazduha. Zbog ove osobine upijanja polena, ženska stabla duda imaju rejting od samo 1 (najniži nivo alergijskog potencijala), prema OPALS (Ogren Plant Allergy Scale) skali alergija.[11] Međutim, svaki novi izrast ispod kalema mora se ukloniti, jer bi oni bili sa originalnog muškog stabla duda.[12]

Industrija svile uredi

 
Larva svilene bube (Bombyx mori) se hrani na dudovom stablu

Listovi duda, naročito belog, su ekološki značajni kao jedini izvor hrane za svilene bube (Bombyx mori, nazvana po rodu Morus). Lutke, prilikom gradnje čahure izlučuju sluz koja se pretvara u tanke niti koje se koriste u proizvodnji svile. Ostale larve Lepidoptera, uključujući i moljce, ponekad jedu biljke.[13][14]

Pigmenti uredi

Boja plodova potiče od antocijana, koji je interesantan za osnovna istraživanja u proučavanju mehanizama raznih bolesti.

Antocijani su odgovorni za atraktivne boje sveže biljne hrane, uključujući i narandžastu, crvenu, ljubičastu, crnu i plavu. Ove boje su rastvorljive u vodi i lako se estrahiraju za prirodno pigmentisane hrane. Zbog sve veće potražnje za bojilima prirodne hrane, njihov značaj u prehrambenoj industriji je u porastu.

Jeftin i industrijski izvodljiv metod je razvijen da se izdvoji antocijan iz plodova duda, koji se može koristiti za tkanine, agense za sunčanje ili pigment hrane visoke kolorne vrednosti (iznad 100). Naučnici su otkrili da je, od 31 testirane sorte kineskog duda, ukupni prinos antocijana varirao od 148 mg do 2725 mg po litru voćnog soka. Takođe je utvrđeno da su svi šećeri, kiseline i voćni vitamini ostali netaknuti u preostalom soku, nakon uklanjanja antocijanina, tako da se sok može koristiti za proizvodnju proizvoda kao što su sok, vino, i sos.[15][16][17]

Sadžaj antocijana zavisi od klime i područja kultivacije, a posebno je visok u sunčanim područjima.[18] Ovaj nalaz obećava tropskim zemljama koje gaje stabla duda kao deo prakse serikultute da profitiraju od industrijske proizvodnje antocijana, izdvajanjem antocijana iz ploda duda.

Ovo nudi izazovan zadatak za iskorištavanje dudove germplazme za banke gena, kao sredstva u oblastima, kao što su:

  • Istraživanje i prikupljanje voća dudovih vrsta;
  • Karakterizacija, katalogizacija i evaluacija za sadržaj antocijana, koristeći tradicionalni, kao i moderni način i biotehnoloških alata;
  • Razvoj informacijskog sistema o tim sortama ili kultivarima;
  • Obuka i globalna koordinacija genetičkih resursa;
  • Razvoj odgovarajuće strategije uzgoja za poboljšanje sadržaja antocijana u potencijalnim sortama, u saradnji sa raznim istraživanjima ćelija u oblasti serikulture, biljne genetike i uzgoj, biotehnologiju i farmakologiju.

Slike uredi

  •  
    Kora crnog duda
  •  
    List belog duda
  •  
    Plod i list crnog duda
  •  
    Plod crnog duda
  •  
    Dudovi plodovi u libiji

Reference uredi

  1. ^ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 242 
  2. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-16-8 nevažeći ISBN
  3. ^ „Morus nigra (black mulberry)”. CABI. 20. 11. 2019. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  4. ^ „Mulberry”. California Rare Fruit Growers. 1997. Arhivirano iz originala 24. 08. 2020. g. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  5. ^ Martinez Cabrera HI; Cevallos-Ferriz SRS (2006). „Maclura (Moraceae) wood from the Miocene of the Baja California Peninsula, Mexico: Fossil and biogeographic history of its closer allies”. Review of Palaeobotany and Palynology. 140 (1–2): 113—122. doi:10.1016/j.revpalbo.2006.03.004. 
  6. ^ „Search for Morus”. The Plant List, Kew Botanic Gardens. 2013. 
  7. ^ „The Cloudforest Gardener”. Arhivirano iz originala 2. 3. 2016. g. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  8. ^ „City of El Paso agenda item, July 10, 2007” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 08. 2010. g. Pristupljeno 21. 7. 2014. 
  9. ^ Ogren, Thomas Leo (2000). Allergy-Free Gardening . Berkeley, California: Ten Speed Press. ISBN 1580081665. 
  10. ^ Wilson, Charles L. „Tree pollen and hay fever”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  11. ^ Ogren, Thomas Leo (2003). Safe Sex in the Garden : and Other Propositions for an Allergy-Free World. Berkeley: Ten Speed Press. str. 22—23. ISBN 1580083145. 
  12. ^ Phipps, Nikki. „Can Grafted Trees Revert to Their Rootstock?”. gardeningknowhow.com. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  13. ^ Ombrello, T PhD. „The mulberry tree and its silkworm connection”. Department of Biology, Union County College, Cranford, NJ. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  14. ^ „Mulberry silk”. Central Silk Board, Ministry of Textiles - Govt of India. 2012. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  15. ^ Wrolstad RE (2001). „The possible health benefits of anthocyanin pigments and polyphenolics”. Linus Pauling Institute, Oregon State University. [mrtva veza][mrtva veza]
  16. ^ Hou DX (mart 2003). „Potential mechanisms of cancer chemoprevention by anthocyanins”. Current Molecular Medicine. 3 (2): 149—59. PMID 12630561. doi:10.2174/1566524033361555. 
  17. ^ Liu X, Xiao G, Chen W, Xu Y, Wu J (2004). „Quantification and Purification of Mulberry Anthocyanins with Macroporous Resins”. Journal of Biomedicine & Biotechnology. 2004 (5): 326—331. PMC 1082888  . PMID 15577197. doi:10.1155/S1110724304403052. 
  18. ^ Matus JT, Loyola R, Vega A, et al. (2009). „Post-veraison sunlight exposure induces MYB-mediated transcriptional regulation of anthocyanin and flavonol synthesis in berry skins of Vitis vinifera”. Journal of Experimental Botany. 60 (3): 853—67. PMC 2652055  . PMID 19129169. doi:10.1093/jxb/ern336. 

Spoljašnje veze uredi

 
Dud na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Dud.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуд&oldid=26051184”