Duško Radović

Duško Radović
Duško Radović
	Duško Radović u Kijevu, 1966.
Puno ime	Dušan Radović
Datum rođenja	29. novembar 1922.
Mesto rođenja	Niš; Kraljevina SHS
Datum smrti	16. avgust 1984. (61 god.)
Mesto smrti	Beograd; SFR Jugoslavija

Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.

Biografija Uredi

Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.^[1]

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.^[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”.

Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju "Na slovo na slovo".

U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.^[3]

Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.^[4]

Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović.

Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.^[5]

Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste.^[6]

Nagrade Uredi

Neven

Mlado pokolenje

Nagrada zmajevih dečjih igara

Nagrada Sterijinog pozorja

Sedmojulska nagrada

Diploma Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen

Odabrana dela Uredi

Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama
Poštovana deco (1954), pesme
Priče za Gordanu (1955), radio-drama
Kako su postale ružne reči (1960), radio-drama
Smešne reči (1961), pesme
Pričam ti priču (1963), pesme i priče
Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija
Gde je zemlja Dembelija (1965), pesme
Razbojnik Kađa i princeza Nađa (1968), pesme
Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
Vukova azbuka (1971), pesme
Crni dan (1971), pesme
Zoološki vrt Beograd (1972), pesme
Dokolice (1972), izbor pesama
Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
Sedi da razgovaramo (1981), pesme
Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri”:

Mrak
Plavi zec
Strašan lav
Šta je na kraju
Pesma o mleku
Tatin muzičar
Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)

Pisao je tekstove za pesme poznatih pevača:^[7]

Bisera Veletanlić (Milo moje/ A ja te znam)
Arsen Dedić (Balada o pticama/Balada o zemlji/Biću dobar)
Dušan Prelević (Jesenja pesma)
Crni Biseri (Šta ću sad)
Dejan Petković (Tužna pesma)
Zafir Hadžimanov (Plavi žaket)
Dragan Laković (Najlepša mama na svetu/Kad je bio mrak)
Anica Zubović (Beograde moj)
Ljubiša Bačić (Strašan lav)

Poznati aforizmi Uredi

„Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.”
„Teško je biti dete i biti dobar.”
„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.”
„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.”
„Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.”
„Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...”