Edmund od Langlija, 1. vojvoda od Jorka

Edmund od Langlija (5. jun 13411. avgust 1402) bio je vojvoda od Jorka (1385—1402) i Kembridža (1341—1402). Bio je sin engleskog kralja Edvarda III i Filipe od Enoa. Edmund je učestvovao u stogodišnjem ratu gde je ranjen na nekoliko mesta na telu, ali najpoznatiji je po tome što je osnovao dinastiju Jork.

Edmund od Langlija
Edmund od Langlija
Lični podaci
Datum rođenja(1341-06-05)5. jun 1341.
Mesto rođenjaKings Langli, Hartfordšir, Engleska
Datum smrti1. avgust 1402.(1402-08-01) (61 god.)
Mesto smrtiKings Langli, Hartfordšir, Engleska
GrobKings Langli, Hartfordšir
Porodica
SupružnikIzabela od Kastilje, vojvotkinja od Jorka, Joan Holland
PotomstvoEdvard od Noriča, 2. vojvoda od Jorka, Konstaca od Jorka, Ričard od Konisburga, 3. grof od Kembridža
RoditeljiEdvard III Plantagenet
Filipa od Enoa
Dinastija Dinastija Plantagenet, osnovao je dinastiju Jork
Vojvoda od Jorka
Period(1385-1402)
Prethodniknema
NaslednikEdvard od Noriča
Vojvoda od Kembridža
Period(1341-1402)
PrethodnikViljem V od Jiliha
NaslednikEdvard od Noriča

Mladost

uredi

Posle smrti njegovog kuma grofa od Sarija Edmund je dobio na upravu dolinu Trenta na severu Engleske tj. Jorkšir. Posle poraza u Francuskoj 1359. godine u Jork je došao njegov otac i 1361. godine ga imenovao vitezom Podvezice. Iako je Edmund na rođenju dobio Kembridž 1362. godine počinje njegova prava vladavina u Kembridžu.[traži se izvor]

Edmund u stogodišnjem ratu

uredi

Edmund je bio dobar ratnik pa je 1370. godine učestvovao u kampanji protiv Francuske u Bretanji. U Bretanju je stigao 1369. godine sa još 400 strelaca. U toj kampanji je bio u službi Džona od Hestingsa, grofa od Pembruka. Posle toga se vratio u Englesku da bi se sledeće godine sa svojim bratom Edvardom Crnim Princem vratio u Bretanju da bi odbranio tvrđavu Bel Berč od Francuza. Kasnije je sa njim čak učestvovao u neslavnoj odbrani Limoža od Francuza. Godine 1375. Edmund od Langlija je u savezu sa Edmundom Mortimerom, grofom od Marča pokušao da odbrani Brest, ali Englezi su postigli uspehe, pa su Francuzi sklopili mir sa Engleskom.

Edmund u ratu protiv Kastilje

uredi

Edmund se oženio Izabelom od Kastilje i time stekao pravo za kastiljski presto. Sklopio je vindzorki savez s Porugalom i 1381. godine je sa svojom malom vojskom napao Kastilju, ali posle nekoliko meseci je sklopio mir sa kraljem kastilje, Huanom.

 
Ričard II Plantagenet

Edmund za vreme Ričardove vladavine

uredi

Dana 12. juna 1376. godine Edmund je imenovan za zapovednika od Dovera dok nije smenjen 1381. godine. 6. avgusta 1385. godine Edmund je postao vojvoda od Jorka. Godine 1394 kralj Engleske Ričard II Plantagenet ga je imenovao Edmunda da ga zamenjuje dok ovaj ratuje po Irskoj. Edmund je na tom položaju ostao do 1395. godine, kada je imenovan za vođu parlamenta. On je 1396. godine išao s kraljem u posetu Francuskoj, a posle toga kralj ponovo odlazi u Irsku i Edmund zamenjuje kralja, koji se vraća u Englesku tek u leto 1399. godine.

 
Henri IV Lankaster

Edmund za vreme Henrijeve vladavine i smrt

uredi

Krajem juna Edmundov sinovac Henri Bolinbruk je u Jorkširu podigao pobunu protiv nepupolarnog kralja. U prvi mah Edmund je bio na strani kralja, ali je kasnije prešao na Henrijevu stranu, zbog toga je nagrađen dobijanjem zapadnog Marča. Ubrzo je postao najlojalniji Henrijev pristalica. Ubzo je Henri svrgnuo Ričarda i postao kralj. Edmund je umro 1. avgusta 1402. godine u rodnom mestu, a sve njegove titule i položaje nasledio je njegov sin Edvard.[traži se izvor]

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Henri III Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
8. Edvard I Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Eleonora od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
4. Edvard II Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Fernando III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
9. Eleonora od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Žana od Pontjea
 
 
 
 
 
 
 
2. Edvard III Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Filip III Hrabri (=28)
 
 
 
 
 
 
 
10. Filip IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Izabela Aragonska (=29)
 
 
 
 
 
 
 
5. Izabela Francuska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Enrike I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
11. Huana I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Blanš od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
1. Edmund od Langlija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. John I, Count of Hainaut and Lord of Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
12. John II, Count of Holland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Adelaide of Holland
 
 
 
 
 
 
 
6. Vilijam I, grof od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Henrik V, grof od Luksemburga
 
 
 
 
 
 
 
13. Filipa od Luksemburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margareta od Bara
 
 
 
 
 
 
 
3. Filipa od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip III Hrabri (=20)
 
 
 
 
 
 
 
14. Šarl Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Izabela Aragonska (=21)
 
 
 
 
 
 
 
7. Žana od Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Karlo II Napuljski
 
 
 
 
 
 
 
15. Margareta od Anžua i Mena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Marija Ugarska
 
 
 
 
 
 

Literatura

uredi
  • Liss, Peggy K. (1992). Isabel the Queen: Life and Times. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507356-0. 
  • James Reston, Jr. "Dogs of God", New York: Doubleday. str. 18.
  • Douglas Biggs, “A Wrong Whom Conscience and Kindred Bid Me to Right: A Reassessment of Edmund of Langley, Duke of York and the Usurpation of Henry IV” Albion, 26 (1994). str. 231—246.
  • Douglas Biggs, “To Aid the Custodian and Council: Edmund of Langley and the Defense of the Realm, June–July 1399,” Journal of Medieval Military History, I (2002). str. 125—144.
  • Douglas Biggs, “’A Voyage or Rather and Expedition to Portugal:’ Edmund of Langley in Iberia 1381/82,” Journal of Medieval Military History 7 (2009). str. 57—74.
  • Biggs, Douglas (2006). Three Armies in Britain: The Irish Campaign of Richard II and the Usurpation of Henry IV, 1397-1399. Leiden: Brill Academic Pub. ISBN 978-90-04-15215-1.