Едмунд од Ланглија, 1. војвода од Јорка

Едмунд од Ланглија (5. јун 13411. август 1402) био је војвода од Јорка (1385—1402) и Кембриџа (1341—1402). Био је син енглеског краља Едварда III и Филипе од Еноа. Едмунд је учествовао у стогодишњем рату где је рањен на неколико места на телу, али најпознатији је по томе што је основао династију Јорк.

Едмунд од Ланглија
Едмунд од Ланглија
Лични подаци
Датум рођења(1341-06-05)5. јун 1341.
Место рођењаКингс Лангли, Хартфордшир, Енглеска
Датум смрти1. август 1402.(1402-08-01) (61 год.)
Место смртиКингс Лангли, Хартфордшир, Енглеска
ГробКингс Лангли, Хартфордшир
Породица
СупружникИзабела од Кастиље, војвоткиња од Јорка, Joan Holland
ПотомствоЕдвард од Норича, 2. војвода од Јорка, Констаца од Јорка, Ричард од Конисбурга, 3. гроф од Кембриџа
РодитељиЕдвард III Плантагенет
Филипа од Еноа
Династија Династија Плантагенет, основао је династију Јорк
Војвода од Јорка
Период(1385-1402)
Претходникнема
НаследникЕдвард од Норича
Војвода од Кембриџа
Период(1341-1402)
ПретходникВиљем V од Јилиха
НаследникЕдвард од Норича

Младост

уреди

После смрти његовог кума грофа од Сарија Едмунд је добио на управу долину Трента на северу Енглеске тј. Јоркшир. После пораза у Француској 1359. године у Јорк је дошао његов отац и 1361. године га именовао витезом Подвезице. Иако је Едмунд на рођењу добио Кембриџ 1362. године почиње његова права владавина у Кембриџу.[тражи се извор]

Едмунд у стогодишњем рату

уреди

Едмунд је био добар ратник па је 1370. године учествовао у кампањи против Француске у Бретањи. У Бретању је стигао 1369. године са још 400 стрелаца. У тој кампањи је био у служби Џона од Хестингса, грофа од Пембрука. После тога се вратио у Енглеску да би се следеће године са својим братом Едвардом Црним Принцем вратио у Бретању да би одбранио тврђаву Бел Берч од Француза. Касније је са њим чак учествовао у неславној одбрани Лиможа од Француза. Године 1375. Едмунд од Ланглија је у савезу са Едмундом Мортимером, грофом од Марча покушао да одбрани Брест, али Енглези су постигли успехе, па су Французи склопили мир са Енглеском.

Едмунд у рату против Кастиље

уреди

Едмунд се оженио Изабелом од Кастиље и тиме стекао право за кастиљски престо. Склопио је виндзорки савез с Поругалом и 1381. године је са својом малом војском напао Кастиљу, али после неколико месеци је склопио мир са краљем кастиље, Хуаном.

 
Ричард II Плантагенет

Едмунд за време Ричардове владавине

уреди

Дана 12. јуна 1376. године Едмунд је именован за заповедника од Довера док није смењен 1381. године. 6. августа 1385. године Едмунд је постао војвода од Јорка. Године 1394 краљ Енглеске Ричард II Плантагенет га је именовао Едмунда да га замењује док овај ратује по Ирској. Едмунд је на том положају остао до 1395. године, када је именован за вођу парламента. Он је 1396. године ишао с краљем у посету Француској, а после тога краљ поново одлази у Ирску и Едмунд замењује краља, који се враћа у Енглеску тек у лето 1399. године.

 
Хенри IV Ланкастер

Едмунд за време Хенријеве владавине и смрт

уреди

Крајем јуна Едмундов синовац Хенри Болинбрук је у Јоркширу подигао побуну против непуполарног краља. У први мах Едмунд је био на страни краља, али је касније прешао на Хенријеву страну, због тога је награђен добијањем западног Марча. Убрзо је постао најлојалнији Хенријев присталица. Убзо је Хенри свргнуо Ричарда и постао краљ. Едмунд је умро 1. августа 1402. године у родном месту, а све његове титуле и положаје наследио је његов син Едвард.[тражи се извор]

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Хенри III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
8. Едвард I Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Елеонора од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
4. Едвард II Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фернандо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Жана од Понтјеа
 
 
 
 
 
 
 
2. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип III Храбри (=28)
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Изабела Арагонска (=29)
 
 
 
 
 
 
 
5. Изабела Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Енрике I од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
11. Хуана I од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Бланш од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
1. Едмунд од Ланглија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. John I, Count of Hainaut and Lord of Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
12. John II, Count of Holland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Adelaide of Holland
 
 
 
 
 
 
 
6. Вилијам I, гроф од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Хенрик V, гроф од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
13. Филипа од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Маргарета од Бара
 
 
 
 
 
 
 
3. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип III Храбри (=20)
 
 
 
 
 
 
 
14. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Изабела Арагонска (=21)
 
 
 
 
 
 
 
7. Жана од Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
15. Маргарета од Анжуа и Мена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Угарска
 
 
 
 
 
 

Литература

уреди
  • Liss, Peggy K. (1992). Isabel the Queen: Life and Times. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507356-0. 
  • James Reston, Jr. "Dogs of God", New York: Doubleday. стр. 18.
  • Douglas Biggs, “A Wrong Whom Conscience and Kindred Bid Me to Right: A Reassessment of Edmund of Langley, Duke of York and the Usurpation of Henry IV” Albion, 26 (1994). стр. 231—246.
  • Douglas Biggs, “To Aid the Custodian and Council: Edmund of Langley and the Defense of the Realm, June–July 1399,” Journal of Medieval Military History, I (2002). стр. 125—144.
  • Douglas Biggs, “’A Voyage or Rather and Expedition to Portugal:’ Edmund of Langley in Iberia 1381/82,” Journal of Medieval Military History 7 (2009). стр. 57—74.
  • Biggs, Douglas (2006). Three Armies in Britain: The Irish Campaign of Richard II and the Usurpation of Henry IV, 1397-1399. Leiden: Brill Academic Pub. ISBN 978-90-04-15215-1.