Википедија

Elizabeta Ajnštajn

Elizabeta Ajnštajn (mađ. Elizabeth Roboz Einstein; Sasvaroš, 11. april 1904 — Berkli, 9. januar 1995[1]) bila je biohemičar i neuronaučnik poznata po prečišćavanju i karakterizaciji bazičnog proteina mijelina (MBP), istražujući njegovu potencijalnu ulogu u neurodegenerativnoj bolesti multiple skleroze (MS) i pomaganju pioniru u oblasti neurohemije.[2]

Elizabeta Ajnštajn
(Elizabeth Einstein)
Elizabeta Ajnštajn 1948.
Datum rođenja(1904-04-11)11. april 1904.
Mesto rođenjaSasvaroš, Austrougarska
Datum smrti9. januar 1995.(1995-01-09) (90 god.)
Mesto smrtiBerkli, Kalifornija SAD
UniverzitetUniverzitet u Beču
Univerzitet u Budimpešti
OrganizacijaUniverzitet Kalifornije (Berkli)
Univerzitet Kalifornije (San Francisko)
Univerzitet Džordžtaun
Kalifornijski tehnološki institut
Univrzitrt Stanford
Univerzitet Vajoming
DelovanjeIzolacija i karakterizacija baznog proteina mijelina
Radovineurohemija, Biohemija, Neurologija, razvojna neurobiologija
SupružnikHans Albert Ajnštajn

Mladost i obrazovanje uredi

Elizabet Roboz je rođena 1904. godine u Sasvarošu, Transilvanija, Austrougarska (sada Oraštije, Rumunija).[3] Njen otac, profesor u srednjoj školi i glavni gradski rabin, umro je 1914. godine, a njena majka je preselila Elizabet i njenih petoro braće i sestara u Njređhazu.[3]

Ona je na maturskom ispitu iz svih pet predmeta dobila odlično, međutim, u poslednjoj godini srednje škole, mađarski parlament je ograničio broj jevrejskih studenata koji su mogli da se upišu na Univerzitet u Budimpešti.[traži se izvor] Uvidevši da bi ograničenja mogla da joj onemoguće upis na Univerzitet u Budimpešti, upisala se na Univerzitet u Beču.[3] Tamo je stekla doktorat iz organske hemije sa najvišim pohvalama, summa cum laude (uz najviše pohvale), 1928. godine. Posle toga se vratila u Mađarsku, gde je od nje Univerzitet u Budimpešti zahtevao da ponovi ispite pre nego što joj je potvrdio diplomu.[3]

Godine 1940. emigrirala je iz Mađarske, gde je antisemitizam bio u porastu, u Sjedinjene Države preko vize stručnjaka za poljoprivredu.[3] Njena porodica je ostala u Mađarskoj, gde ih je zadesio Drugi svetski rat, njena majka je umrla tokom rata, a njenog brata Karla i dva njena zeta ubili su mađarski nacisti.[3] Posle rata, njena druga braća i sestre pridružili su joj se u Sjedinjenim Državama. Sa jednom od sestara, Edit, delila je svoj dom u Palo Altu u Kaliforniji.[3]

Karijera i istraživanje uredi

Karijera uredi

Roboz-Ajnštajn je počela svoju istraživačku karijeru kao naučnik u oblasti botanike. Tokom osnovnih studija, specijalizovala se za biljnu biohemiju u Zelnerovoj laboratoriji u Beču.[3] Osnovala je laboratoriju za ishranu bilja u mađarskoj kompaniji Agrikultural Industri i predstavljala je kompaniju na međunarodnim naučnim konferencijama.[3] Posle emigracije u SAD, osnovala je novu laboratoriju za ishranu biljaka u kompaniji za krompir u Stoktonu, Kalifornija.[3]

Posle ranih pozicija u industriji, Roboz-Ajnštajn se okrenula akademskoj zajednici, gde je radila u više institucija. Prvo se pridružila Kalifornijskom institutu za tehnologiju (Kalteh) 1942. godine kao asistentkinja i bavila se istraživanjem Aloj vere sa bioorganskim hemičarom Arijem Janom Hagen-Smitom.[3] Napredovala je u naučnog saradnika, ali pošto Kalteh nije imenovao žene za profesore, 1945. prelazi na Univerzitet u Vajomingu kao vanredni profesor hemije.[3] Tu je ostala do 1948. godine, radeći i kao hemičar istraživač na Fakultetu inženjeringa, nakon čega se pridružila Univerzitetu Stenford kao naučni saradnik u Laboratoriji za istraživanje hrane na Stenfordskom istraživačkom institutu.[4]

Godine 1952. napustila je Stanford i preselila se na Univerzitet Džordžtaun, gde je preuzela mesto vanrednog profesora biohemije, predajući studentima medicine, kao i predavanja u bolnici Veterans Administrejšn. U Džordžtaunu je razvila interesovanje za multiplu sklerozu nakon što je studirala neurohemiju da bi podučavala svoje studente.[3]

Vratila se na Univerzitet Stenford 1958. (ovaj put kao vanredni profesor neurologije i medicinske mikrobiologije), gde je izabrana da rukovodi novom Košland laboratorijom za neurohemiju u Stenfordu.[5]

Preselila se na Univerzitet Kalifornije u odeljak Medicinskog fakulteta u San Francisku 1959. godine[6] da bi bila bliže kući, a kasnije se preselila u kampus Berkli Univerziteta Kalifornije.[7]

Veliki deo njenog rada podržan je od strane Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), za koji je bila istraživač za Laboratoriju kliničkih nauka, NIMH (ranije Odsek za kliničku biohemiju, Odsek za kliničku fiziologiju i Ogranak za psihosomatsku medicinu).[8]

Bila je član Američkog udruženja hemičara, Društva za eksperimentalnu biologiju i medicinu i Američke akademije za neurologiju.[3] Godine 1957, zajedno sa Mejnardom Koenom i Donaldom B. Tauerom, pokrenula je neurohemijsku sekciju u okviru Američke akademije za neurologiju, sa prvim okupljanjem sekcije na sastanku u Bostonu 1957. godine.[9]

Istraživanje uredi

Roboz-Ajnštajn i Karien Kajs iz Nacionalnog instituta za zdravlje NIMH identifikovali su mijelinski osnovni protein (MBP) kao antigen koji izaziva imunološki odgovor u eksperimentalnom alergijskom encefalomijelitisu (EAE), modelu koji se koristi za proučavanje multiple skleroze (MS) i drugih demijelinizirajućih bolesti[10]. Naučnici su prethodno znali da autoimuni odgovor koji vodi do encefalitisa i demijelinacije može biti izazvan ubrizgavanjem životinjama nervnog tkiva, ali nisu znali koji tačno antigen u tkivu je odgovoran za to[11]. Roboz-Ajnštajn i Kajs su uspeli da izoluju MBP i demonstriraju da on izaziva EAE[10], što je omogućilo dalje sužavanje specifičnih antigenih regiona proteina i poboljšanje modela za istraživanje potencijalnih imunoterapija za demijelinizirajuće bolesti.[12]

U 1968. godini, dobila je grant od 28.405 dolara za istraživanje od Nacionalnog društva za multiplu sklerozu. Ajnštajn i njene kolege sa Univerziteta u Kaliforniji u San Francisku, uključujući dr Li-pen Čaoa, koristili su grant da istraže uzroke encefalitogenosti proteina.[13] Razvila je metode za merenje nivoa imunoglobulina i glikoproteina u cerebrospinalnoj tečnosti i istraživala kako promene u njihovim nivoima dovode do bolesti[3]. Od 1961. do 1962. bila je stipendista SEATO na Univerzitetu u Bangkoku i vodila istraživanja na Pasteur institutu u Bangkoku, koja su uključivala proučavanje postvakcinalnog encefalomijelitisa protiv besnila.[14]

Pored istraživanja bolesti nervnog sistema, ona je takođe sprovodila istraživanja da bi bolje razumela normalan razvoj nervnog sistema. Na Univerzitetu u Kaliforniji, San Francisko, vodila je studije o proteinima u nervnom tkivu, fokusirajući se na one koji se pojavljuju tokom mijelinogeneze i njihove promene tokom razvoja[6]. Na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, sarađivala je sa kolegom Paolom S. Timirasom u istraživanju veza između mozga i endokrinog sistema, sa posebnim osvrtom na uticaj tiroidnih hormona na mijelinogenezu. Otkrili su da ti hormoni utiču na početak i kvalitet mijelina koji se proizvodi tokom razvoja mozga, što je dovelo do razvoja hormonske zamenske terapije za novorođenčad sa hipotireozom.[7]

Lični život uredi

Roboz se udala za Hansa Alberta Ajnštajna, prvog sina fizičara Alberta Ajnštajna i profesora hidrauličkog inženjerstva na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, juna 1959. godine.[15] Nisu imali zajedničku decu, iako je Hans imao četvoro dece iz prvog braka sa Fridom Kneht, od kojih je samo dvoje preživelo do punoletstva.[16] Hans je umro 26. jula 1973. i Roboz je napisala njegovu biografiju, „Hans Albert Ajnštajn: Reminiscencije njegovog života i našeg zajedničkog života” (1992).[3]

Roboz-Ajnštajnovo otkriće bazičnog proteina mijelina kao encefalitogenog izazvalo je interesovanje Jonasa Salka, koji je bio zainteresovan za to da li je uključen u multiplu sklerozu.[17] Posetio je Robozovu u oktobru 1965. da bi saznao više, razvili su prijateljstvo i profesionalnu saradnju, godinama razmenjujući pisma.[17] Roboz-Ajnštajn se takođe dopisivala sa mikrobiologom Ester Lederberg.[18]

Njena interesovanja su uključivala putovanja, kuvanje, muziku i prirodu.[3]

Umrla je 9. januara 1995. u svom domu u Berkliju u Kaliforniji.[7]

Počasti i nagrade uredi

  • Univerzitet Kalifornije, Berkli daje stipendiju Elizabet Roboz Ajnštajn za studente doktorskih studija koji istražuju razvojnu neuronauku u njenu čast.[19]
  • Zlatna medalja Milana, Međunarodno društvo za neurohemiju, 1970.[20]
  • Godine 1984. posvećen joj je poseban broj časopisa Neurohemijska istraživanja
  • San Francisco Egzaminer proglašena za jednu od deset istaknutih žena u oblasti zaliva 1965..[6]
  • Nagrada fakulteta Raskob za istraživače na katoličkim univerzitetima, Univerzitet Džordžtaun, 1956.[3]

Publikacije uredi

  • Proteini mozga i cerebrospinalna tečnost u zdravlju i bolesti — Proteins of the Brain and the Cerebrospinal Fluid in Health and Disease (1982).
  • Hans Albert Ajnštajn: Reminiscencije na njegov život i naš zajednički život — Hans Albert Einstein: Reminiscences of his Life and our Life Together (1992).
  • Nakao, Akira; Davis, William J.; Einstein, Elizabeth Roboz (1966-11-29). „Bazni proteini iz kiselog ekstrakta kičmene moždine goveda: I. Izolacija i karakterizacija”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - General Subjects (na jeziku: engleski). 130 (1): 163—170. ISSN 0304-4165. doi:10.1016/0304-4165(66)90019-5. 
  • Einstein, Elizabeth Roboz; Robertson, Duncan M.; DiCaprio, Joseph M.; Moore, William (jul 1962). „Izolacija iz goveđe kičmene moždine homogenog proteina sa encefalitogenom aktivnošću”. Journal of Neurochemistry (na jeziku: engleski). 9 (4): 353—361. ISSN 0022-3042. PMID 13889647. S2CID 34219651. doi:10.1111/j.1471-4159.1962.tb09461.x. 

Reference uredi

  1. ^ Kalifornijski indeks umrlih: Elizabet Roboz Ajnštajn
  2. ^ Wolfson, Adele J. (mart 2006). „Sto godina američkih žena u biohemiji”. Biochemistry and Molecular Biology Education (na jeziku: engleski). 34 (2): 75—77. ISSN 1470-8175. PMID 21638642. S2CID 205517753. doi:10.1002/bmb.2006.49403402075. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Ogilvie, Marilyn Bailey; Harvey, Joy Dorothy, ur. (2000). The biographical dictionary of women in science : pioneering lives from ancient times to the mid-20th century. New York: Routledge. ISBN 978-0203801451. OCLC 606390201. 
  4. ^ „Elizabeth Roboz Einstein (1904-1995)”. Smithsonian Institution (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-10-07. 
  5. ^ „MEDICAL NEWS”. JAMA (journal) (na jeziku: engleski). 167 (10): 1254. 1958-07-05. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1958.02990270060017. 
  6. ^ a b v „Hartford grant”. UCSF News. 4. 4. 1967. Pristupljeno 13. 10. 2018. 
  7. ^ a b v Timiras, Paola S. (jul 1995). „Elizabeth Roboz Einstein, (1904?1995)”. Neurochemical Research (na jeziku: engleski). 20 (7): 885. ISSN 0364-3190. S2CID 30426367. doi:10.1007/bf00969703. 
  8. ^ Mind, brain, body, and behavior : foundations of neuroscience and behavioral research at the National Institutes of Health. Farreras, Ingrid G., Hannaway, Caroline, 1943-, Harden, Victoria Angela. Amsterdam: IOS Press. 2004. ISBN 9781586034719. OCLC 57447134. 
  9. ^ Tower, Donald B. (januar 1987). „The American Society for Neurochemistry (ASN): Antecedents, Founding, and Early Years”. Journal of Neurochemistry (na jeziku: engleski). 48 (1): 313—326. ISSN 0022-3042. PMID 3540213. S2CID 12303989. doi:10.1111/j.1471-4159.1987.tb13164.x. 
  10. ^ a b Rowland, Lewis P.; National Institute of Neurological Disorders and Stroke (U.S.) (2001). NINDS at 50 : an incomplete history celebrating the fiftieth anniversary of the National Institute of Neurological Disorders and Stroke. NIH Library. Bethesda, Md. : U.S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, National Institutes of Health. 
  11. ^ Dunkley, Peter R.; Carnegie, Patrick R. (1974), „Isolation of Myelin Basic Proteins”, Research Methods in Neurochemistry (na jeziku: engleski), Springer US, str. 219—245, ISBN 9781461577539, doi:10.1007/978-1-4615-7751-5_9 
  12. ^ Waksman, Byron H. (1984). „Preface”. Neurochemical Research. 9 (10): 1355—1357. doi:10.1007/BF00964662. 
  13. ^ UCSF News (na jeziku: engleski). University of California, San Francisco Medical Center. 27. 8. 1968. 
  14. ^ Einstein, Elizabeth Roboz (1978), „Introduction and Comments”, Myelination and Demyelination, Advances in Experimental Medicine and Biology (na jeziku: engleski), 100, Springer US, str. 1—16, ISBN 9781468425161, doi:10.1007/978-1-4684-2514-7_1 
  15. ^ W., Gamalath, K. A. I. L. (2012). EINSTEIN : His Life and Works. New Delhi: Alpha Science International. ISBN 9781783322510. OCLC 1021805833. 
  16. ^ Kuepper, Hans-Josef. „Albert Einstein in the World Wide Web”. www.einstein-website.de. Arhivirano iz originala 2004-12-17. g. Pristupljeno 2018-10-09. 
  17. ^ a b Charlotte, Jacobs, Jonas Salk : a life, Ward, Pam, ISBN 978-1504663083, OCLC 919967060 
  18. ^ „Elizabeth Roboz Einstein: "Thank you" Card to Esther M. Zimmer Lederberg”. www.estherlederberg.com. Pristupljeno 2018-10-14. 
  19. ^ „Fellowships”. Department of Molecular & Cell Biology (na jeziku: engleski). 2011-11-08. Pristupljeno 2018-10-09. 
  20. ^ (System), University of California (1969). University Bulletin: A Weekly Bulletin for the Staff of the University of California (na jeziku: engleski). Office of Official Publications, University of California. 


Spoljašnje veze uredi

 
Elizabeta Ajnštajn na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабета_Ајнштајн&oldid=27722260”