Википедија

Elizabet Tejlor

Dama Elizabet Tejlor (engl. Elizabeth Taylor; Hempsted, London, 27. februar 1932 — Los Anđeles, 23. mart 2011) je bila englesko-američka glumica. Prvi put se pojavila na filmu kada je imala deset godina, a pažnju publike privukla je ulogom u komediji Nevestin otac, pored Spensera Trejsija. Tokom šezdesetogodišnje karijere ostvarila je zapažene uloge u filmovima Mesto pod suncem, Mačka na usijanom limenom krovu, Odsjaji u zlatnom oku i Iznenada, prošlog leta, dok se njenim najpoznatijim filmom smatra istorijski spektakl Kleopatra. Za uloge u dramama Baterfild 8 i Ko se boji Virdžinije Vulf? osvojila je Oskar za najbolju glavnu glumicu. Američki filmski institut je uvrstio među najveće glumice 20. veka, i dodelio joj Nagradu za životno delo.

Elizabet Tejlor
Elizabet Tejlor krajem 1950-ih
Lični podaci
Puno imeElizabet Tejlor
Datum rođenja(1932-02-27)27. februar 1932.
Mesto rođenjaHempsted, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti23. mart 2011.(2011-03-23) (79 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, SAD
Porodica
SupružnikKonrad Hilton jr. (1950 — 1951)
Majkl Vilding (1952—1957)
Majkl Tod (1957—1958)
Edi Fišer (1959 — 1964)
Ričard Barton (1964 — 1974) i (1975—1976)
Džon Vorner (1976—1982)
Lari Fortenski (1991—1996)
elizabethtaylor.com
Veza do IMDb-a

Elizabet Tejlor je decenijama bila jedna od najpopularnijih filmskih zvezda i svaki događaj iz njenog života bi bio medijski propraćen. Živela je glamurozno i imala buran ljubavni život. Udavala se osam puta, od toga dva puta za Ričarda Bertona. Bila je borac za ljudska prava, osnivač fonda za borbu protiv side, modna i gej ikona.[1] Sve do svoje smrti je navođena kao jedina živa zvezda starog Holivuda. Njen zaštitni znak su bile njene oči ljubičaste boje.[2] Najveća strast Tejlorove bio je definitivno nakit, a njeni muževi su to znali. Berton joj je stoga poklonio najveći i najskuplji dijamant koji se mogao naći u prodaji.[3] Kada je srela Elizabet, engleska princeza Margareta nije mogla da izdrži, a da ne prokomentariše njegovu veličinu: „Dakle, to je taj čuveni dijamant! Ali tako je velik i vulgaran!“ „Da. Nije li božanstven?“, uzviknula je glumica. Kada je princeza zamolila da ga proba, Elizabet je upitala: „Više Vam ne izgleda tako vulgarno, je l' da?“[4]

Detinjstvo uredi

Elizabet Tejlor je rođena u Londonu kao drugo dete Frensisa Tejlora i Sare Varmbrot. Njen stariji brat Hauard rođen je 1929. godine. Njeni roditelji poreklom su bili iz Kanzasa, SAD. Otac joj je bio trgovac umetničkim delima a majka bivša glumica.

Sa tri godine Elizabet je počela da pohađa časove baleta. Ubrzo nakon početka Drugog svetskog rata roditelji su odlučili da se vrate u Sjedinjene Američke Države, u Los Anđeles, gde su živeli roditelji Elizabetine majke. Prvi film je snimila 1942. godine za studio „Univerzal“. Nakon toga je potpisala ugovor sa studijem „Em-dži-em“, i snimila film „Lesi se vraća kući“ (1943) koji je privukao ogromnu pažnju.

Filmska karijera uredi

1951—1962: „Mačka na usijanom limenom krovu“ uredi

Krajem 1949. Tejlorova je počela snimanje filma Džordža Stivensa „Mesto pod suncem“. Nakon premijere 1951. hvalili su je za odigranu ulogu Anđele Vikers, razmažene bogatašice koja se umešala u vezu između Džordža Istmena (Montgomeri Klift) i njegove siromašne, trudne devojke zaposlene u fabrici Alis Trip (Šeli Vinters). Film je zasnovan na romanu Teodora Drajzera „Američka tragedija“ i dobio je odlične kritike baš kao i mlada Elizabet.

Tejlorova je u to vreme bila veoma nezadovoljna ulogama koje su joj nudili. Želela je da igra glavnu ulogu u filmu „Bosonoga grofica“, ali je MGM nastavio da joj dodeljuje uloge u besmislenim i danas skoro zaboravljenim filmovima kao što su „Ajvanho“ (1952), „Devojka koja je imala sve“ (1953) i „Rapsodija“ (1954) sa Vitorijom Gasmanom kao partnerom. Sledeći „Poslednji put kada sam video Pariz“ (1954) je prošao nešto bolje na bioskopskim blagajnama od njenih prethodnih filmova, a Van Džonson je ponovo postao njen filmski partner. Tokom snimanja ovog filma, svog četvrtog u toku godinu dana, Tejlorova je bila u drugom stanju sa svojim drugim detetom.

Posle zahtevnije uloge pored Roka Hadsona i Džejmsa Dina u epu Džordža Stivensa „Div“ (1956), Tejlorova je četiri godine uzastopno bila nominovana za nagradu Američke filmske akademije za najbolju glavnu glumicu i to za filmove „Drvo života“ (1957), „Mačka na usijanom limenom krovu“ (1958), „Iznenada prošlog leta“ (1959) konačno je osvajajući za „Baterfild 8" (1960). Partneri u ovim filmovima su joj bili Montgomeri Klift, Pol Njumen, Ketrin Hepbern i njen suprug Edi Fišer. 1960. Tejlorova je okončala svoj 18-godišnji ugovor sa filmskim studijom MGM, ali se našla na listi 10 najuspešnijih glumaca čiji filmovi zarađuju velike količine novca na bioskopskim blagajnama.

„Kleopatra“ – životna uloga uredi

 
Elizabet Tejlor kao Kleopatra

Godine 1960. Tejlorova je postala najplaćenija glumica tog vremena kada je potpisala ugovor vredan milion dolara da igra naslovnu ulogu u raskošnoj produkciji filma „Kleopatra“ koji je snimao studio „Tventiet-senčeri-foks“, a koji je premijerno prikazan 1963. Tokom snimanja tog filma započela je romansu sa svojim budućim suprugom Ričardom Bartonom, koji je tumačio ulogu Marka Antonija. Njihova romansa je privukla veliku pažnju novinara žute štampe, jer su oboje bili u braku u to vreme. Tejlorova je na kraju dobila 7 miliona dolara za svoju ulogu.

1963—1979: „Ko se boji Virdžinije Vulf?“ uredi

Drugu nagradu Američke filmske akademije, takođe za najbolju glavnu glumicu, je osvojila za ulogu Marte u filmu „Ko se boji Virdžinije Vulf“ (1966) igrajući pored svog tadašnjeg supruga Ričarda Bartona. Ovaj film je predstavljao prekretnicu kako za Tejlorovu tako i za Bartona. Elizabet je dobila priliku da stvarno glumi i da oponaša svoju omiljenu dramsku glumicu Vivijen Li, koja je igrala uloge „tragičnih junakinja“.

Tejlorova i Barton su se zajedno pojavili u još 6 filmova tokom te decenije kao što su „Veoma značajne osobe“ (1963), „Doktor Faust“ (1967), „Komedijaši“ (1967), „Bum“ (1968), a snimili si i nekoliko filmova za televiziju. Liz je zatim igrala u filmu Džona Hjustona „Odsjaji u zlatnom oku“ (1967) pored Marlona Branda (koji je zamenio Klifta, jer je on poginuo pre početka snimanja), „Tajnoj ceremoniji“ (1968) pored Mije Farou i filmu „Jedina igra u gradu“ (1970) sa Vorenom Bitijem.

Tokom 70-ih godina glumi u filmovima „Zi i kompanija“ (1972) sa Majklom Kejnom, „Siva sreda“ (1973), „Plava ptica“ (1976) sa Džejn Fondom i Avom Gardner i „Mala noćna muzika“ (1977). Za ulogu u filmu „Hamersmit“ je 1972. osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu na 22. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.

1980—2011: poslednje uloge uredi

Tejlorova je igrala glavnu ulogu u filmu snimljenom po romanu Agate Kristi „Razbijeno ogledalo“ (1980). Godine 1985. je tumačila ulogu filmske trač novinarke Luele Parsons u TV filmu „Pakosnica u zemlji čuda“, pored Džejn Aleksander koja je igrala Hedu Hoper. Tejlorova se pojavila kao gost u mini-seriji „Sever i jug“. Svoj poslednji bioskopski film „Porodica Kremenko“ je snimila 1994.

Februara 1996. se pojavila u TV seriji „Dadilja“ tumačeći sebe, a zvezda serije Fren je identifikuje sa prijateljem koristeći prezimena svih njenih muževa, navodeći da će se sastati sa Elizabet Tejlor-Hilton-Vajlding-Tod-Fišer-Barton-Barton-Vorner-Fortenski. Godine 2001. igrala je agenta u TV filmu „Ove stare dame“. Pojavila se u brojnim TV serijama, uključujući sapunice „Opšta bolnica“ i „Sva moja deca“ kao i u crtanoj seriji „Simpsonovi“ - jednom tumačeći sebe, a drugi put kao glas Megi Simpson izgovorivši jednu reč „Tata“.

Tejlorova je takođe glumila u pozorištu, igrajući prvi put na Brodveju i na Vest Endu 1982. u obnovljenoj verziji predstave Lilijan Helman „Male lisice“. Zatim je učestvovala u produkciji Noela Kauarda „Privatni životi“ (1983) u kojoj je igrala glavnu ulogu pored svog bivšeg supruga Ričarda Bartona.

Početkom 80-ih godina Tejlorova se preselila na Bel Er, u Los Anđelesu gde je živela do smrti. Takođe je posedovala kuće u Palm Springsu, Londonu i na Havajima.

Marta 2003. Tejlorova je odbila da prisustvuje 75-oj ceremoniji dodele nagrada Američke filmske akademije zbog svog protivljenja ratu u Iraku.

Izdanje časopisa „Intervju“ iz februara 2007. je u potpunosti bilo posvećeno Tejlorovoj slaveći njen život, karijeru i predstojeći 75. rođendan.

Dana 1. decembra 2007. Tejlorova je ponovo glumila u pozorištu pojavivši se pored Džejmsa Erl Džonsa u dobrotvornom izvođenju komada A. R. Garnija „Ljubavna pisma“. Cilj ovog događaja je bilo skupljanje milion dolara za Fondaciju Elizabet Tejlor u borbi protiv side. Karte za predstavu su koštale 2 500 dolara, a prisustvovalo je preko 500 ljudi.

Privatni život uredi

Deca uredi

Sa Majklom Vildingom ima dva sina (Majkla Hauarda Vildinga i Kristofera Edvarda Vildinga), sa Todom ima kćerku Elizabet Frensis Tod. Godine 1964, započela je proces usvajanja devojčice sa Fišerom, koju je kasnije usvojio Ričard Barton (Marija Barton). Godine 1971, po prvi je put postala baka.

Zanimljivosti uredi

U junu 2013. godine Politika je pripremila izložbu „Elizabet Tejlor perom ’Politike’“.[5]

Filmografija uredi

Uloge Elizabet Tejlor
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1942. Svakog minuta se rodi po jedan There's One Born Every Minute Glorija Tvajn
1943. Lesi se vraća kući Lassie Come Home Prisila
1944. Džejn Er Jane Eyre Helen Berns
1944. Bele litice Dovera The White Cliffs of Dover Betsi
1944. Nacionalna Velvet National Velvet Velvit Braun
1946. Lesijeva hrabrost Courage of Lassie Katherine Elinor Merik
1947. Život sa ocem Life with Father Meri Skiner
1947. Sintija Cynthia Sintija Bišop
1948. Sastanak sa Džudi A Date with Judy Kerol Pringl
1948. Džulija se loše ponaša Julia Misbehaves Suzna Paket
1949. Male žene Little Women Ejmi
1949. Conspirator Melinfa Grejton
1950. The Big Hangover Meri Belni
1950. Mladin otac Father of the Bride Kej Benks
1951. Father's Little Dividend Kej Danstan
1951. Mesto pod suncem A Place in the Sun Andžela Vikers
1951. Kvo vadis Quo Vadis hrišćanka zatvorena u areni
1952. Ljubav je bolja nego ikad Love Is Better Than Ever Anastacia „Stacie“ Macaboy
1952. Ajvanho Ivanhoe Rebeka
1953. Devojka koja je imala sve The Girl Who Had Everything Džin Latimer
1954. Rapsodija Rhapsody Luiz Durant
1954. Staza slonova Elephant Walk Rut Vili
1954. Bo Bramel Beau Brummel l ledi Patriša Belam
1954. Kad sam poslednji put video Pariz The Last Time I Saw Paris Helen Elsvert/Vilis
1956. Div Giant Linton Benedikt
1957. Drvo života Raintree County Suzana Drejk
1958. Mačka na usijanom limenom krovu Cat on a Hot Tin Roof Megi „Mačka“
1959. Iznenada, prošlog leta Suddenly Last Summer Katrin Holi
1960. Scent of Mystery The Real Sally
1960. Baterfild 8 Butterfield 8 Gloria Wandrous
1963. Kleopatra Cleopatra Kleopatra
1963. Veoma značajne osobe The V.I.P.s Frances Andros
1965. Ljubav na pesku The Sandpiper Lora Rejnolds
1966. Ko se boji Virdžinije Vulf? Who's Afraid of Virginia Woolf? Marta
1967. Ukroćena goropad The Taming of the Shrew Katarina
1967. Doktor Faust Doctor Faustus Jelena Trojanska
1967. Odsjaji u zlatnom oku Reflections in a Golden Eye Lenora Penderton
1967. Komedijaši The Comedians Marta Pineda
1968. Bum Boom! Flora „Sisi“ Gofort
1968. Tajna ceremonija Secret Ceremony Lenora
1969. Ana od hiljadu dana Anne of the Thousand Days kurtizana (nepotpisana)
1970. Jedina igra u gradu The Only Game in Town Fren Voker
1972. X,Y, and Zee Zi Blejkli
1972. Under Milk Wood Rouzi Probert
1972. Hammersmith Is Out Džimi Džin Džekson
1973. Divorce His - Divorce Hers Džejn Rejnolds
1973. Noćna straža Night Watch Elen Viler
1973. Siva sreda Ash Wednesday Barbara Sojer
1974. Vozačevo sedište Identikit Lisa
1976. Plava ptica The Blue Bird kraljica svetlosti/majka/veštica/Maternal Love
1976. Victory at Entebbe Edra Vilonfsky
1977. Mala noćna muzika A Little Night Music Desiree Armfeldt
1978. Return Engagement dr Emili Lumis
1979. Winter Kills Lola Comante (nepotpisana)
1980. Razbijeno ogledalo The Mirror Crack'd Marina Rad
1983. Between Friends Debora Šapiro
1985. Pakosnica u zemlji čuda Malice in Wonderland Luela Parsons
1986. U potrazi za ponijem There Must Be a Pony Margarit Sidni
1987. Poker Alis Poker Alice Alice Moffit Alis Mofit
1988. Mladi Toskanini Young Toscanini Nadina Bulichoff
1989. Slatka ptica mladosti Sweet Bird of Youth Aleksandra del Lago
1994. Porodica Kremenko The Flintstones Perl Slaghupl
2001. Ove stare dame These Old Broads Beril Mejson

Reference uredi

  1. ^ „Elizabeth Taylor: a new gay icon | Paul Flynn | Comment is free | The Guardian”. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  2. ^ „Elizabeth Taylor: The Science Behind Her Great Beauty - ABC News”. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  3. ^ „The Taylor-Burton Diamond”. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  4. ^ „Elizabeth Taylor Jewellery Look”. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  5. ^ Elizabet Tejlor perom „Politike“ („Politika“, 14. jun 2013)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабет_Тејлор&oldid=27553560”