Želimir Obradović

Želimir „Željko” Obradović (Čačak, 9. mart 1960) je bivši srpski i jugoslovenski košarkaš i jedan od najuspešnijih košarkaških trenera današnjice. Trenutno je bez angažmana pošto je 23. juna 2020. zvanično saopšteno da je posle sedam godina napustio klupu turskog Fenerbahčea.[1]

Željko Obradović

Željko Obradović kao trener Fenerbahčea (2019)
Željko Obradović kao trener Fenerbahčea (2019)

Lične informacije
Puno ime Želimir Obradović
Nadimak Željko, Žoc
Datum rođenja (1960-03-09)9. mart 1960.(61 god.)
Mesto rođenja Čačak, FNRJ
Državljanstvo  Srbija
Visina 1,84 m
Pozicija plejmejker
Pro karijera 1980—1991 (igračka)
1991— (trenerska)
Seniorski klubovi
Godine: Klubovi:
1980—1984
1984—1991
Borac Čačak
Partizan
Trenerska karijera
Godine: Klubovi:
1991—1993
1993—1994
1994—1997
1996—2000
1997—1999
1999—2012
2004—2005
2013—2020
Partizan
Huventud
Real Madrid
SR Jugoslavija
Beneton Trevizo
Panatinaikos
Srbija i Crna Gora
Fenerbahče
Reprezentacija
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija
Nagrade

KarijeraUredi

Završio je srednju tehničku školu. Relativno kasno je zaigrao za nacionalnu selekciju, y 28. godini na Olimpijskim igrama y Seulu 1988. (srebrna medalja). Njegova igračka karijera je privremeno prekinuta kada je osuđen na dve godine zatvora jer je usmrtio pešaka u saobraćajnoj nesreći, posle čega je odslužio vojni rok u JNA. Zbog toga je propustio sezonu 1988/1989. Sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u košarci 1990. y Argentini. Za trenersku karijeru zahvalan je Draganu Kićanoviću, profesoru Aci Nikoliću i Dušanu Ivkoviću.

Jedan je od najuspešnijih košarkaških trenera y Evropi. Jedini je y svetu osvajao zlatne medalje na šampionatima sveta i kao igrač i kao trener. Sa Partizanom je 1992. osvojio Kup šampiona Evrope, a isto ponovio 1994. sa španskim Huventudom, 1995. sa Real Madridom, pet puta sa Panatinaikosom (2000, 2002, 2007, 2009 i 2011) i jednom sa Fenerbahčeom (2017). Sa Realom je 1997. osvojio Kup Rajmunda Saporte, iste godine sa italijanskim Benetonom osvaja Superkup Italije, sa Panatinaikosom je 11 puta bio prvak Grčke a sedam puta je osvojio kup. U sezoni 2006/07. Obradović je predvodio Panatinaikos do trostruke krune i dobio nagradu „Aleksandar Gomeljski“ koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru.[2] Tu nagradu je ponovo dobio 2011. kada je sa ekipom PAO-a po peti put osvojio Evroligu.[3] Grčkog velikana je napustio na kraju sezone 2011/12. U leto 2013. preuzima turski Fenerbahče. Proveo je narednih sedam sezona kao trener Fenerbahčea. Tokom tog perioda je osvojio jednu Evroligu (2016/17), dok je dva puta izgubio u finalu (2015/16, 2017/18). U domaćim takmičenjima je osvojio četiri titule prvaka Turske, kao i po tri trofeja u Kupu i Superkupu Turske. U junu 2020. je napustio Fenerbahče.[4]

Sa reprezentacijom SRJ je 1995, zajedno sa Dušanom Ivkovićem, osvojio Prvenstvo Evrope y Atini. Naredne godine je postao prvi trener reprezentacije i osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. y Atlanti, a zatim i zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 1997. y Španiji i na Svetskom prvenstvu 1998. u Grčkoj. Takođe ima i bronzanu medalju sa Evropskog prvenstva 1999. y Francuskoj.

UspesiUredi

 
Željko Obradović i Aleksandar Đorđević na utakmici Slovenija-Srbija 2015.

IgračkiUredi

KlupskiUredi

ReprezentativniUredi

TrenerskiUredi

KlupskiUredi

PojedinačniUredi

ReprezentativniUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Željko Obradović napustio Fenerbahče”. Sport Klub. 23. 6. 2020. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  2. ^ Obradović najbolji trener Evrope
  3. ^ „Obradović trener godine u Evroligi”. Arhivirano iz originala na datum 24. 6. 2016. Pristupljeno 24. 5. 2016. 
  4. ^ „Željko ipak napustio Fener!”. www.rts.rs. 23. 6. 2020. 

Spoljašnje vezeUredi


Prethodnik:
Duško Vujošević
treneri Partizana
Naslednik:
Željko Lukajić
Prethodnik:
Dušan Ivković
selektori Jugoslavije
Naslednik:
Svetislav Pešić
Prethodnik:
Duško Vujošević
selektori Srbije i Crne Gore Naslednik:
Dragan Šakota