Žensko društvo u Kraljevu

Žensko društvo u Kraljevu bila je podružina Ženskog društva osnovana u Kraljevu 1878. godine. Ova podružina Ženskog društva radila je, uz manje prekide, sve do Drugog svetskog rata. Najznačajniji cilj rada ove podružine je bilo organizovanje nastave u Radeničkoj školi, prikupljanje sredstava za njen rad i briga o siromašnim devojčicama koje su pohađale ovu školu.

Podružina Ženskog društva u Kraljevu pre Prvog svetskog rata

Žensko društvo je osnovano 1875. godine i radilo je sve do 1942. godine. Bilo je ne samo najstarije udruženje koje je okupljalo isključivo srpske žene, već i jedno od najstarijih humanitarnih udruženja u Srbiji. Kako je cilj Ženskog društva bio rad na obrazovanju i opismenjavanju žena u Srbiji, Društvo je pomagalo Radeničku školu (oko 20.000 najsiromašnijih devojčica je steklo obrazovanje u ovoj školi), pokrenulo časopis Domaćica (prvi ženski list u Srbiji), pomagalo bolesne starice zbrinute u Domu za starice i finansiralo ishranu đaka u Đačkoj trpezi. Društvo je imalo i Pazar, na kom su prodavani ručni radovi žena iz cele Srbije. Žensko društvo je bilo pod pokroviteljstvom kraljice Natalije Obrenović, a za svoj rad je dobilo preko 500 medalja i ordenja.

Podružina u Karanovcu (današnjem Kraljevu) osnovana je 12. februara 1878. godine. Predsednica podružine je bila Jelisaveta Marjanović, a delovotkinja Antonija Kovač. Za svega godinu dana postojanja, Podružina je uspela da organizuje dve javne besede sa prikupljanjem sredstava za svoj rad, kao i da pošalje prilog upravi Ženskog društva za Zavod za srpsku siročad. Podružina je prestala sa radom u martu 1879. godine, o čemu je predsednica izvestila upravu Ženskog društva. Razlog za ovako brzo gašenje Podružine je bila smrt Antonije Kovač 5. januara 1879. godine, kao i smrt jednogodišnjeg sina Jelisavete Marjanović mesec dana ranije.

Kraljevačka podružina Ženskog društva je obnovila svoj rad 1890. godine, na inicijativu Drage Ubavkić, učiteljice Ženske škole u Kraljevu. Prilikom osnivanja podružina je brojala 45 članica. Podružina je ubrzo došla pod pokroviteljstvo kraljice Natalije Obrenović, a pored nje Podružinu je novčano pomagao i trgovac Jovan Sarić. Radenička škola je bila otvorena 20. oktobra 1892. godine, a Jovan Sarić je školi ustupio novoizgrađenu kuću. Školu je pomagala i Opština sa 500 dinara godišnje. Učenice koje su bile iz siromašnih porodica, a postizale su odličan uspeh u školi, nagrađivane su šivaćim mašinama. Poseban naglasak stavljan je na nastavu ručnog rada i pouke za domaćice, koji su bili obuhvaćeni radom odeljenja za šivenje rublja i odeljenja za haljine. Pored stručnih predmeta, koje su predavale učiteljice koje je Podružina plaćala, u školi su postojali i neki opšti predmeti, koje su bez nadoknade predavale učiteljice članice Podružine. Opšte predmete su predavali i učitelji i sveštenici, koji su pomagali rad Podružine, ali i okružni lekari koji su se brinuli o zdravlju učenica. Učiteljice u Radeničkoj školi nisu imale pravo na penziju, a u slučaju bolesti morale su same da plaćaju zamene, zbog čega su one bile u težem položaju od svojih kolegnica u drugim školama.

Članice Ženskog društva u Kraljevu tokom posete kralja Aleksandra i kraljice Drage 1901. godine

Iako kraljevačka podružina nije okupljala veliki broj članica, to nije bila prepreka za njen uspešni rad. Međutim, već 1893. godine, godinu dana nakon otvaranja škole, došlo je do sukoba među članicama. Te godine je na Glavnom skupu bila izabrana uprava na čelu sa predsednicom Dragom Lj. Novaković, ali je nakon protesta dela članica bila izabrana nova uprava na čelu sa predsednicom Jegdom Manojlović. Sukobi unutar Podružine su bili posledica političkih promena i sukoba u kojima su učestovali muževi članica, ali i ličnih sukoba i povređenih sujeta. Tokom devedesetih godina 19. veka članice su se najviše angažovale oko pronalaska učiteljica i obezbeđivanja nesmetanog rada Radeničke škole. Članice su dežurale tokom ispita na kraju školske godine, nadzirale su rad učiteljica i organizovale razne zabave, igranke, besede i pozorišne predstave na koje je pozivano čitavo Kraljevo kako bi se prikupila sredstva neophodna za rad Podružine i Radeničke škole. Novogodišnje zabave u hotelu Pariz koje je Podružina organizovala postale su prepoznatljiv društveni događaj. Takođe, članice Podružine su često pozivane da organizuju i druge slične događaje. Prostorije škole su takođe izdavane u zakup u vreme praznika i raspusta kako bi se mogla prikupiti dodatna sredstva. Međutim, veliki problem je bilo to što su privatna lica nudila obuku po manjoj ceni od Radeničke škole, zbog čega je škola gubila učenice. Zbog toga je Podružina tražila od Opštine da zabrani privatnim licima da nude obuke.

Kada je nakon ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića stigao zahtev da kraljica Draga postane nova pokroviteljica Podružine, kraljevačka podružina je prekinula sve veze sa Ženskim društvom u Beogradu, nezadovoljna zbog uskraćivanja pokroviteljstva kraljice Natalije. Slično su postupile i podružine u drugim gradovima. Podružina u Kraljevu se ne pominje u Domaćici za 1901. godinu, niti je štampan izveštaj Podružine za prethodnu 1900. godinu. Međutim, 1902. godine objavljen je Godišnji izveštaj o radu Podružine tokom 1901. godine, pa se može pretpostaviti da je sukob bio prevaziđen. Novi problemi došli su krajem 1901. godine, kada se Radenička škola ove podružine, kao i sve ostale, našla su se u teškom finansijskom položaju, jer po novom Zakonu o opštinskom budžetu, opštine više nisu mogle da izdvajaju sredstva za pomoć ovim školama. Zbog toga su članice Podružine pisale ministru narodne privrede ne bi li dobile neku državnu pomoć i uspele da održe školu. Ipak, Opština je i dalje pomagala školu na druge načine, na primer nabavljanjem drva za ogrev. Kraljevačka podružina je 1911. godine sakupila i dovoljno sredstava da podigne sopstvenu zgradu.

Tokom prve decenije 20. veka broj članica Podružine je porastao na 79. Godine 1906. je Radenička škola morala da, pored učiteljice, zapošljava i pomoćnicu jer je broj učenica znatno porastao. Prema izveštaju koji je uprava poslala, u Radeničkoj školi se od njenog osnivanja do 1909. godine školovalo ukupno 118 učenica. Broj učenica 1909. je bio 52, od kojih je 29 plaćalo školarinu. Među najaktivnijim članicama Podružine tih godina isticale su se Caja Vesnić, dugogodišnja kasirka, potom nakratko i predsednica, Ilinka Ilić, Sofija Karović, upravna članica i blagajnik, Draga Krstić, Draga Luković, Persa Tošić i Rajka Radovanović, dugogodišnje upravne članice, Jegda Manojlović, predsednica, potpredsednica i kasirka, Ranđija Sarajevčić, potpredsednica i predsednica Podružine, Draga Stanić, dugogodišnja potpredsednica, i Zorka Švapčić, potpredsednica i predsednica. Godine 1912. kraljevačka podružina je ima čak 212 članica. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata članice Podružine su otvarale radionice i radile u rezervnim bolnicama. Međutim, tokom austrougarske okupacije Kraljeva inventar radeničke škole je raznesen, a arhiva Podružine je nestala.

Međuratni period

Kraljevska ženska podružina na dan svoje slave, Male Gospojine (1932. godina)

Obnova rada Podružine u Kraljevu nakon Prvog svetskog rata izvedena je uz pomoć američke misije Crvenog krsta. Međutim, Podružina nije mogla u potpunosti da obnovi svoj rad sve do kraja 1919. i početka 1920. godine. Članice Podružine su u prvim posleratnim godinama uglavnom brinule o ratnim invalidima i ratnoj siročadi, kao i o obolelima tokom epidemije španske groznice. Školovanje siromašnih devojčica je ostao glavni zadatak Podružine, pa je ponovo osnovana škola, koja je po zakonu iz 1920. godine nosila naziv Ženska zanatska škola. Zgrada Podružine je bila dograđena kako bi se obezbedio adekvatan prostor za školu. Škola je počela sa radom 1. avgusta 1919. godine, a od američke misije i Marijete Vilson dobila je osam šivaćih mašina. Podružina je dobijala i pomoć od države kako bi se nastava mogla odvijati nesmetano. U ovom periodu članice Podružine nisu više imale pravo da same biraju učiteljice stručnih predmeta, već je to činilo Ministarstvo trgovine i industrije. U periodu od 1920. do 1925. godine školu je pohađalo i završilo 109 učenica. Međutim, 1927. godine ove škole su izuzete iz nadležnosti Ženskog društva i stavljene su pod nadzor Ministarstva, što je izazivalo veliku zabrinutost kod članica Podružine jer su sada izgubile veliki deo prihoda koji su dobijale od školarine i prodaje gotovih proizvoda koje su izrađivale učenice škole.

Podružina u Kraljevu je 1930. godine imala 136 redovnih i 26 upravnih članica. Pored velikog troška oko podizanja novog sprata na zgradi Ženske zanatske škole, Podružina je imala i problem oko isplate honorara nastavnicima opštih predmeta. Njih je prvobitno plaćala Uprava Banovine, ali je ona 1932. to prestala da čini. Početkom 1935. godine postojala je inicijativa da Ženska zanatska škola postane u potpunosti banovska škola, ali je kraljevačka podružina to odbila, postupivši po instrukcijama Beogradske ženske podružine. Uprkos sve većim troškovima oko Ženske zanatske škole, kraljevačka podružina je uspevala da novčano pomaže rad drugih podružina, ali i da pomogne svojim prilogom izgradnju spomenika izginulim ratnicima u Kraljevu. Kraljevačka podružina je novčano pomagala i rad Crvenog krsta, postradale u poplavama i najsiromašnije stanovnike Kraljeva. Škola Podružine u Kraljevu je do 1939. godine imala 4 odeljenja sa 5 učiteljica i preko 100 učenica. Podružina je morala da obustavi svoj rad nakon početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a nakon 1945. godine, poput drugih građanskih udruženja, nije mogla da obnovi svoje aktivnosti.

Vidi još

• Beogradsko žensko društvo
• Domaćica
• Žensko društvo u Pirotu
• Društvo Kneginja Ljubica u Kraljevu
• Ženski hrišćanski pokret u Kraljevu

Literatura

• Milanović, Jasmina (2022). „Podružina Ženskog društva u Kraljevu (1878-1879, 1890-1914, 1919-1941)”. Naša prošlost. 21: 29—49.