Zagonetka

Zagonetka (od glagola gonetati) je iskaz, pitanje ili fraza dvosmislenog ili nejasnog značenja, odnosno vrsta misaono-govorne igre, izražene u vidu metaforičnog - opisnog ili neposrednog, često zbunjujućeg pitanja, koje zahteva odgovor. Pitanje je formulisano u gotovo utvrđenom obliku i ima samo jedan pravi odgovor prihvaćen u tradiciji. Po Karadžiću, naziva se još gonetalicom.

Istorija

Zagonetka je internacionalna i veoma stara vrsta usmene književnosti. Ona potiče iz najstarijih vremena, a dokaz za to je njen način izražavanja u slikama, što je prafenomen svakog ljudskog govora. Mnoge forme i teme zagonetanja se sreću još u antičkoj književnosti (kod Hesioda, Homera, Pindara, Platona, Eshila).

Misao o obrednom karakteru zagonetke se sreće još u Staroj Indiji, a i u ranom hrišćanstvu. Kod nas se, još u 19. veku, sreće običaj da se zagoneta samo u određeno doba godine, kao i upotreba zagonetki u svadbenom obredu. Kratka i ritmička forma omogućili su da se zagonetka izdvoji iz obreda i postane posebna vrsta - da pređe u pripovedački izraz u kome se i danas javlja. Pevačka melodija zagonetke promenila je obredni karakter svatovskih, lovačkih i drugih rituala, u smeru zabave i nadmetanja u dovitljivosti.

Zagonetka se pojavljuje i u Bibliji - Samsonova zagonetka.

Kod nas, prvi beleži narodne zagonetke Vuk Stefanović Karadžić, 1821. u dodatku Novina serbskih, potom u drugo izdanje Rječnika, a u rukopisu ostavlja još oko pet stotina. Nekoliko stotina još objavljuje Stojan Novaković 1877, a potom i Vuk Vrčević u zbirci „Narodne humoristične gatalice i varalice“ iz 1885.

Karakteristike

Zagonetka je najbliža poslovici, po svojoj kratkoj formi u prozi ili stihu. Poslovica sadrži narodne mudrosti i stolećima utvrđene istine o svetu i ljudima, dok zagonetka sadrži više poetske raznovrsnosti i skriveni smisao u značenjima pesničkih sredstava i podrazumeva melodiju, rimu, nedorečenost. Zagonetka ima barem dva smisla, od kojih je jedan u prvom planu opisa, a drugi, sakriven, sa prenesenim značenjem, izvan teksta i predstavlja rešenje zagonetke.

Glavna sredstva zagonetke

Glavna sredstva narodne zagonetke su: pesnička slika, metafora, paralelizam, epitet, aluzija, alegorija, aliteracija, sinonimi, homonimi, rebusi, itd.

Predmeti zagonetki

Predmeti zagonetki su veoma širok i raznovrstan skup stvari, pojmova, života, bića, i drugih pojmova sveta koji okružuju čoveka.

Prirodne pojave

U usmenim narodnim zagonetkama prirodne pojave oko čoveka objašnjavane su na razne načine, a u zagonetkama su najčešće bile prisutne: sneg, sunce, oblak, magla...koji su opisivani u strahu, divljenju ili lepotom:
Prođoh goru, ne ukvasih se; prođoh vatru, ne izgoreh se. (Vetar)
Ja izađoh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide. (Vetar)
Puno polje bisera, niti ga tko posija, ni pobra. (Rosa)

Godišnja doba, vremenski intervali

Dva brata i dvije seje kolo vode:
jedan brat nas cvijećem posiplje, drugi brat nas žitom obasiplje;
prva seja vino toči,
druga seja vodu lijeva. (Proleće, leto, jesen i zima)
Ja sam drvo od dvanaest grana; na svakoj grani po četiri gnijezda; u svakom gnijezdu po sedam ptičića; a svaka imade svoje ime. (Godina, meseci, nedelje, dani)

Nebeska tela

Sunce, kao izvor života, toplote i svetlosti, obožavano je još u prastarim vremenima, i kao takvo zauzimalo važno mesto i u zagonetkama. Povezuje se sa Mesecom i zvezdama.
Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa. (Sunce)
Sivac more preskoči, ni kopita ne skvasi. (Mesec)

Čovek, delovi čovečjeg tela, zanimanja, razmišljanja

Živa zemlja mrtvom gospodari. (Čovek)
Ti nosiš mene, ja nosim tebe. (Čovek i obuća)

Predmeti

Premeti iz svakodnevnog okruženja predstavljaju najčešće teme zagonetki. Prema predmetima i stvarima može se ponekad odrediti i starost zagonetke i njeno poreklo, tako da se nailazi na zagonetke o stvarima koje više nisu u upotrebi, čak i o predmetima za koje se ne zna čemu su služili.
O klinu visi, o zlu misli. (Puška)
Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas. (Bič)

Životinje

Prede, a nikad joj se konca ne vidi. (Mačka)
Po vodi plovi, po suhu hodi, a iz kuće se nikad ne izvlači. (Kornjača)

Tipovi zagonetki

Najvažniji tipovi naših usmenih zagonetki su: jezičke, onomatopejske, dijaloške, slike-zagonetke, lirske, kontrastne, zagonetke po principu eliminisanja, dvosmisleno-erotske zagonetke i zagonetke o poreklu stvari.

Jezičke zagonetke

To su zagonetke u kojima se preme opisuje elementima jezika, lepotom usmene reči i neobičnim rečima.
Zakukuljeno, zamumuljeno, zadevećeno, zadesećeno, ne moga ga niko otkukuljiti, odmumuljiti, oddevetati, oddesetati, nego onaj koji ga je zakukuljio, zamumuljio, zadevetio i zadesetio. (Brava)
Jedno ime i u gori i u vodi. (Klen - riba i drvo)

Onomatopejske zagonetke

Ove zagonetke koriste glasove i zvukove iz prirode kao sredstvo za prikrivanje ali i kao sredstvo za sugestiju odgonetke.
Nešuš prođe kroz goru, a ne šušnu. (Magla)
Preko šuma šum-šum, preko polja kas-kas, pa u vodu tumbas. (Žaba)

Dijaloške zagonetke

Dijaloške zagonetke koriste dijalog kao formu.
O delijo, delijo, kud si svu noć hodio? - Sve sam hitro letio, po svijeta tješio. (Sunce)
Otud leti tirinčica, srete je openčica: "Kuda letiš, tirinčice?" "Kuda letim, da letim, nikom ništa ne činim". (Varnice)

Slika zagonetka

Slikom i bojama se opisuje predmet zagonetke.
Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre. (Trešnja)
Bela kvočka danju piliće rastura, crna kvočka noću piliće skuplja. (Dan i noć)

Lirske zagonetke

Lirske zagonetke sadrže osećanja, u formi su lirske narodne pesme.
Biser se momi niz lice roni. Da mi je kazat šta momu boli. (Suze)
Sama sebi svoje srce jela. (Sveća)

Kontrastne zagonetke

Kontrast u opisima služi i kao pesnička figura, i kao pesnička struktura zagonetke.
U vatri mokro, u vodi suho. (Vosak)
Nogom u blatu, a glavom u zlatu. (Klas žita)

Zagonetke po principu eliminisanja

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije. (Šećer)
Rogato je - koza nije, travu pase - ovca nije, tovar nosi - konj nije. (Puž)

Literatura

• Lakićević, Dragan (2004). „Priroda usmene zagonetke”. Srpske narodne zagonetke. Dereta. str. 107—134. 
• Novaković, Stojan (1877). Srpske narodne zagonetke. Beograd: V. Valožić. 
• Knežević, M. Antologija narodnih umotvorina, 1957.
• Bonifačić, N. Narodne drame, poslovice, zagonetke, 1963.
• Latković, Vido (1967). Narodna književnost I. Beograd: Naučna knjiga. 
• Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 1. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača, str. 86-87.
• Dragiša Živković (2001). Rečnik književnih termina. Banja Luka: Romanov, str. 935-937.

Spoljašnje veze

• „Zagonetke”. Zagonetke i mozgalice. Pristupljeno 25. 9. 2020. 
• „Zagonetke za djecu”. artrea.com.hr. Pristupljeno 25. 9. 2020. 
• „ZAGONETKE”. BOSKE KRAGUJEVAC. Pristupljeno 25. 9. 2020.